Bizarnost tranzicije
Frenk Zapa smenio Lenjina
Sa raspadom sovjetske imperije, u Litvaniji se pojavio problem: �ta raditi sa praznim mermernim postoljima; pi�e Kejt Konoli
Nije mnogo Litvanaca bilo u
prilici da pogleda klasi�nu komediju "Paso� za Pimliko", u kojoj grupa
Londonaca progla�ava nezavisnost od Britanije po javnom izno�enju dokumenata u kojima se
otkriva da njihove rodne ulice zapravo pripadaju Burgundiji. Prava �teta, zato �to je
gledanje te komedije moglo pomo�i zbunjenim stanovnicima Vilniusa da shvate �ta se
de�ava u starom delu grada koji se zove Uzupis. Ovo je i pri�a o nekolicini
ekscentri�nih pobunjenika u glavnom gradu Litvanije.
Uzupis, ili Republika an�ela � kako su je prozvali � sastoji se od 148 jutara zemlje na kojima �ivi 120 stanovnika. Ima jednu glavnu ulicu, okru�enu stazama i dvori�tima, krcatu umetni�kim galerijama. Aprila meseca pro�le godine Uzupis je dobio svog predsednika, biskupa, dve crkve, ambasadu u Moskvi i ne manje od �etiri zvani�ne zastave � po jednu za svako godi�nje doba. Na oronulim zgradama vijore se barjaci �eratona, �anela ili Harodsa, a uskoro �e malena dr�ava imati sopstveni Ajfelov toranj � bronzanu skulpturu an�ela koja �e biti postavljena na glavnom trgu, u �ast Zeonasa Stajnisa, veoma po�tovanog lokalnog slikara koji je umro 1988. godine. Postavljanje te skulpture ozna�i�e zvani�no osnivanje Republike an�ela, a ukoliko to prouzrokuje neke probleme sa ostatkom Litvanije, tu je armija od dvanaest sna�nih vojnika da se javi na du�nost. U Pimliku pobuna po�inje sa detonacijom jedne neeksplodirane bombe zaostale posle Drugog svetskog rata. U Uzupisu okida� je bio Frenk Zapa, nadarena ali nesumnjivo otka�ena ameri�ka zvezda.
Litvanija se pre devet godina odvojila od Sovjetskog Saveza, koji je za sobom ostavio mnogo praznih mermernih postolja na kojima su ranije stajale statue Lenjina, Marksa ili nekih drugih regionalnih istomi�ljenika. Sa raspadom imperije, u Litvaniji se pojavio problem: �ta raditi sa praznim mermernim postoljima? Saulius Paukstis, civilni �inovnik i �lan vilniuskog boemskog dru�tva, video je mogu�nost da najzad ostvari svoju �ivotnu ambiciju � osnovao je fan klub Frenka Zape i naru�io od vajara socrealiste statuu Frenka Zape, koju je namerio postaviti ispred de�je bolnice u centru grada. "O�ajni�ki smo tragali za simbolom koji bi obele�io kraj komunizma, ali i nazna�io, u isto vreme, da komunizam nije uvek bio stra�ni sud", prise�a se Paukstis, sada na du�nosti �efa dr�avne bezbednosti.
Vlasti su se isprva kriti�ki odnosile prema njegovom planu, naro�ito kada su otkrili da je Zapa bio pomalo levi�ar. "Pitali su kakve veze ima Frenk Zapa sa Litvanijom. Odgovorili smo: 'Nema nikakve.' Onda ih je neko ubedio da Zapa ima jevrejsko poreklo i da je jevrejska istorija veoma va�na za Litvaniju, i tek tada su dali odobrenje."
Statua je postavljena u centru Vilniusa pre pet godina. Najpoznatiji moderni boem, �eski predsednik Vaclav Havel, pozvan je na sve�ano otkrivanje statue, a ceremoniju je pratio vojni orkestar koji je svirao Zapine hitove. �lanovi kluba Zapinih obo�avalaca nosili su balone za vreme sve�anosti, a radio stanice su �itav vikend emitovale njegove hitove i delove iz filozofskog opusa, a ni klub "Zapinih ljubavnih pisama" nije gubio vreme � pokrenuli su akciju zbli�avanja usamljenih du�a. Klub obo�avalaca i gradska umetni�ka zajednica prakti�no su sinonimi, a Zapa je postao prirodni kandidat za sveca za�titnika �im su se umetnici vratili ba�tini i starom Uzupisu. Lokalni umetnici i omladinci su pro�log prole�a odlu�no zauzeli stav po pitanju zapu�tenosti Uzupisa protiv gradskih vlasti, a Frenk Zapa je bio ime iz kojeg su stali prilikom protesta. "Zapin duh nas je naterao da shvatimo da nam nezavisnost od Moskve nije dovoljna, on nas je ubedio da objavimo nezavisnost od ostatka Vilniusa", rekao je Paukstis. "Poku�avamo iznova da osetimo i usvojimo 'miris identiteta'", sla�e se Roman Lileikis, predsednik Uzupisa i jedan od vode�ih litvanskih muzi�ara i filmskih stvaralaca. "A miris mo�e biti opor. Ime Uzupis zna�i "druga strana reke"; voda je niz godina predstavljala prirodnu granicu � ovaj deo grada je godinama bio odse�en od starog grada sve do XVI veka, kada su izgra�ena dva mosta. Hiljadama godina Uzupis je bio dom za Ruse i Jevreje, ali je tokom rata gotovo polovina njihove populacije nestala i za sobom ostavila prazne ku�e koje su zaposele prostitutke i banditi."
Po mom dolasku u Uzupis, posle dobijanja ulazne vize (ruka sa crvenom rupom koja simbolizuje �uljevite radni�ke ruke), nije mi bilo te�ko da prona�em osniva�e, predsednike i ostale zna�ajne ljude u republici. Prona�ao sam ih u "Uzupijskoj kafani", gde su se gotovo svakodnevno okupljali i pijuckali "Trejos devinerios", poznatu litvansku medovinu napravljenu od 27 razli�itih vrsta korenja i trava. Jelovnik ovog restorana je isto toliko ironi�an koliko i sama republika: monmarto salata, uzupio ru�evine (nacionalni specijalitet) i bohemia pe�enje. U Uzupisu sam pored umetnika upoznao i jednog in�enjera, doktora i nekoliko poslovnih ljudi. Ve�ina je ranije bila prili�no skepti�na prema nezavisnosti, ali sada pozdravlja uzupijske vrednosti s nadom da �e ih prihvatiti i njihova deca. Predsednik Lileikis, obu�en u pecaro�ki d�emper sa izgledom koji asocira na Keneta Branu, sipao je sebi ne�to vi�e medovine dok je obja�njavao kako je osnovao "Uzupijske pingvine" pre nekoliko godina, u cilju o�uvanja uzupijskih vrednosti i podsticanja kreativnog duha zajednice. Njegov izbor za predsednika bio je potpuno prirodan, a on je, zarad funkcionisanja republike, zapostavio uspe�nu karijeru propagandiste. "Uvo�enjem nezavisnosti poku�avamo da oja�amo zajednicu", izjavio je Lileikis. "Ova situacija se veoma razlikuje od nezavisnosti koju smo ostvarili 1991. godine, i mi se trudimo da odr�imo duh iz tog perioda i uti�emo na ljude da se sami bore za sebe, a upravo je to osobina koju smo izgubili tokom 70 godina ugnjetavanja."
Uzupis je svakako jedinstveno mesto u Vilniusu � nijedan drugi deo glavnog grada nema pravi ose�aj za zajednicu. U cilju preno�enja duha na ostatak grada odr�avaju se karnevali i pirotehni�ke predstave na reci, umetni�ki performansi na otvorenom, ali najve�u ironiju ipak predstavlja praznik republike � odr�ava se prvog dana meseca aprila. "Mi karneval shvatamo u njegovom srednjovekovnom smislu � poenta je u promeni statusa quo i kratkotrajnom izbacivanju ljudi iz kolote�ine", ka�e Vitautas Kalanauskas, avangardni umetnik koji li�i pomalo na Pikasa. Umetnik je �iveo u Uzupisu tokom pedesetih godina, napustio je zemlju zbog vladaju�eg re�ima, da bi se vratio 1984. godine. On ka�e da umetni�ka zajednica, nakon �to je provela mnoge godine u nadmudrivanju vlasti govore�i "ezopovskim jezikom", sada "nastoji da povrati sopstveni jezik".
Umetnici Vilniusa do�ivljavaju svoj grad kao kulturni centar Evrope otkako je Oskar Milo�, pesnik iz posleratnog peroda, glavni grad Litvanije proglasio severnom Atinom XXI veka. "Danas mislimo da je taj termin malo bombasti�an i pompezan, ali jo� uvek mo�emo da sanjamo da �e to postati jednog dana stvarnost", ka�e Linas Paulasukis, urednik magazina za kulturu pod nazivom "Severna Atina". Uzupis poprima, smatra urednik, ispravan oblik. "Njihova vizija je stvaranje atmosfere u zajednici pomo�u umetnosti", ka�e on, "i mo�da to ima vi�e zna�aja sa stanovi�ta socijalne fenomenologije nego sa umetni�kog � vizija poma�e Litvancima u otvaranju ka drugima."
Postavlja se pitanje koliko �e taj proces odma�i od samog po�etka. Nacionalna �udnja za slobodom veoma je izra�ena, a jedan Uzupijanac, video umetnik, poverljivo je izjavio: "Proglasio sam samog sebe nezavisnom dr�avom � republika Uzupis nije mi dovoljna."
(The Guardian)
Priredila Biljana Vasi�
