�ene XX veka (5)
Volan
Motoristi�ko-potro�a�ka histerija poslednjih nekoliko godina ne obe�ava mnogo razvoju �enskih prava � ne za volanom nego uop�te. Emancipacija voza�ice vi�e nije u pitanju, nego je u pitanju osloba�anje mu�karaca iz zatvora kulturnih trauma
Na fotografiji je model
"Wasp Riksha-Phaeton" iz 1925, jedan od dva preostala na svetu � od ukupno
�esnaest, koliko je za svoju ekskluzivnu publiku proizvela korporacija Martin-Wasp u
Benningtonu, savezna dr�ava Vermont. Automobil je bio vereni�ki poklon Douglasa
Fairbanksa Mary Pickford: omiljeni junak avanturisti�kih filmova, nezaboravni akrobata,
poklonio je ovaj motoristi�ki dragulj Mary, koja je bila "ljubimica Amerike".
Da li je u feminizaciji automobila Claudia Schiffer sa probanjem sigurnosnog jastuka i
svla�enjem donjega rublja oti�la dalje, procenite sami. U svakome slu�aju, automobil je
relativno brzo po prelasku u op�te potro�a�ko dobro dobio jasan dvopolni karakter:
njegov ulazak u svakodnevni �ivot poklopio se sa zna�ajnim dobijanjem �enskih prava u
politici i ekonomiji. No, kako god da hronolo�ki uredimo su�ivot �ena i automobila,
ostaje da je sa ludim dvadesetim godinama nastao, procvetao i uglavnom brzo uvenuo
automobil koji ima status �enskoga nakita.
Kada se danas govori o "�enskom" automobilu, to je obi�no drugi, manji automobil u porodici, podoban za prevoz dece, ku�nih ljubimaca i za kupovinu, svakako ne objekat ponosa. Za vo�nju automobilom vi�e se ne nose rukavice i marame, kako je to bio obi�aj jo� u �ezdesetim godinama. Automobilska industrija je kona�no usmerena samo u mu�ku publiku, za �ta se besramno koristi �ensko telo. Kada bismo odnos automobilske industrije tuma�ili u okvirima kulturne simbolike, mogli bismo se zapitati jesu li �ene dobile ikakva prava i ekonomsku mo�? Jedno je izvesno: "damski automobil" vi�e ne postoji, ali ne zbog izuzetno visokog stepena �enskih prava i ekonomske mo�i. Stoga ovu savr�enu modnu kompoziciju �elika, mesinga, ko�e, drveta, gume i vo�tanog platna na fotografiji, namenjenu skladnome dopunjavanju modne pojave voza�ice (uklju�uju�i i livrejisanog �ofera), mo�emo slobodno i kona�no smestiti u nostalgi�nu ali kvalitetnu pro�lost, zajedno sa Chanel torbicom, Hermes svilenom maramom, mokasinama od krokodilske ko�e Repetto i parfemom Femme, u svet predmeta koje nije mogu�no napraviti od plastike, poliestera i lavandinog ekstrakta.
PREZIR I STATISTIKA: Nekako od kraja tridesetih godina ovoga veka po�inje jedna nova, izrazito ma�isti�ka tendencija, da odnos kola-voza�ica-stil polako zamenjuje odnos konjska snaga-voza�-simbolna �ena. �ene se od Drugog svetskog rata upotrebljavaju za reklamiranje kola, ali samo kao telo koje manje ili vi�e izazovno i slabo odeveno plazi po karoseriji ili kao sre�ni teret. Za�udo, stvarna dostupnost kola �enama je rasla, dok je istovremeno rasla i tendencija prikazivanja �ena kao slabih voza�a. Nigde kao u automobilu mu�karci sebi ne dozvoljavaju da re� "�ena" izgovore sa toliko prezira. �ene su navodno spore, nesnala�ljive, upla�ene, ne umeju da parkiraju. Ni�ta ne poma�e �to svuda u svetu statistike pokazuju da �ene izazivaju manje saobra�ajnih nesre�a, da su pouzdaniji voza�i, da vi�e misle o opasnosti u�ivanja alkohola i o sigurnosti svojih saputnika, da imaju bolju kontrolu nad brzinom. �ena za volanom ima neko dublje, kulturno starije zna�enje i traumu, koja duboko ugro�ava mu�ki identitet. Poku�a�u da ponudim neke pravce tuma�enja ovoga fenomena.
Upravljanje kolima, odnosno konjima, bila je vekovima isklju�ivo mu�ka obaveza. �ena je, zbog polo�aja i uklju�enih opasnosti, uglavnom isklju�ivana iz sveta zaprega i konja, premda su �ene ni�ih slojeva i te kako znale da upravljaju zapregama, a �ene iz vi�ih slojeva i te kako da u�ivaju u jahanju. Veliko dostignu�e, staro tek ne�to malo vi�e od XX veka, bilo je da se �enama dopusti prirodno sedenje na konju, a ne isko�ena poza, iz koje je �ena lako izletala iz sedla � dakle nije smela terati konja u velike brzine. No, paralela izme�u starijeg i novijeg sredstva individualnog prevoza nije sasvim opravdana. Premda je motoristi�ki termin po�tovao konjsku snagu, a mitske predstave automobila zmajeve, �avole i sli�no, u osnovi automobilske simbolike je jedan mo�da jo� ja�i element. To je to�ak, ponovljen u volanu. To�ak je u najve�em broju znanih nam religija simbol Sunca, odnosno vrhovne mu�ke vlasti. Sunce-mu�ko i Mesec-�ensko ponavljaju se u razli�itim mitologijama po celoj planeti. Mnogi savremeni teoreti�ari koristili su ove podele: mo�da najradikalnije Karl Jung, koji je simbolne sisteme i odnose kulture i psihologije iskoristio za teoriju o psihi�kim tipovima. Ona u mnogome otvara podru�je preklapanja psihe, kulture i pro�losti � za razliku od Freudove. Sun�ev to�ak pokre�e svet, on je mobilna snaga, on odre�uje prostor svetlosti i regulacije, reda i mo�i. No�, mrak, neure�enost, voda, mese�ina, nepokretnost, nemo� � to bi bilo podru�je �ene. Sunce je razum, Mesec nagon.
VE�TI�JA POSLA: Kada u okviru te uistinu globalne mitske tradicije pogledamo �in sedanja �ene za volan, i uzimanje u ruke to�ka koji pokre�e svet, �enska drskost zaista prevazilazi sve dosada poznate: to je direktno me�anje u najve�u kompetenciju stotina mu�kih bo�anstava kojima su se milioni mu�karaca (i �ena) molili hiljadama godina. Zvao se taj bog Zevs, Jupiter ili Perun, gospodar vedra neba i munje, ili u suptilnijoj verziji bog razuma i reda, sistem vrednosti upisan u kulturu skandalozno se menja kada se u putanju Sunca i odgovaraju�ih bogova ume�a �enska ruka. Pri Sun�evim pomra�enjima po Evropi su, sve do XVIII veka, spaljivali ve�tice � i ponekog ve�ca, agente Meseca i mraka.
Mo�da je sada mu�ka trauma zbog �ene za volanom jasnija. Svakako je jasnije kako simboli�ke predstave mogu daleko i duboko delovati, i koliko je ma�te i dobre volje potrebno ulo�iti da se pogubni efekat smanji. U tome smislu, korporacija Martin-Wasp je pre dobrih sedamdeset i ne�to godina umela da proizvede automobil-dragulj, samo za Njeno u�ivanje, a i postojala je publika koja se Nje na drumu, u ovakvim kolima, nije bojala. No ovaj sklad nije imao upisanu sudbinu dugoga trajanja. U motoristi�koj mitologiji, �ena je ve� imala mitski fiksiranu pri�u o smrti Isadore Duncan, poznate pionirke modernog baleta, koju je zadavila njena sopstvena duga�ka e�arpa, zaglavljena u to�ak njenoga automobila. �ta je u novijoj istoriji pogodovalo ovoj kulturnoj traumi? Ubistvena, brza i te�ko uni�tiva kola koja su se javila na evropskim frontovima Prvog svetskog rata? Po ugledu na borna kola, me�u rovovima su brundali patriotski rekvirirani pariski taksisti, bolni�ka kola, kola iz kojih su generali gledali smrt bednih pe�aka. Traumati�na slika motornog vozila bila je jo� ja�a u Drugom svetskom ratu. Zato bi mu�ku ugro�enost za volanom i te kako trebalo istorijski i kulturno osvetliti da bi se mogla le�iti, bar u smislu jungovske terapije.
PATERINSKA LJUBAV: Motoristi�ko-potro�a�ka histerija poslednjih nekoliko godina, posmatrana u tome kontekstu, ne obe�ava mnogo razvoju �enskih prava � ne za volanom nego uop�te. Emancipacija voza�ice vi�e nije u pitanju, nego je u pitanju osloba�anje mu�karaca iz zatvora kulturnih trauma. Jedna od njih je i mu�ko vi�enje automobila kao podatne ma�ine, i primetno jedna�enje ma�ine i �enskoga tela. Ova providna manipulacija industrije automobila dovela je sa jedne strane do neobi�nog skretanja erotskog re�nika u podru�je motoristike � �to i nije nezabavno � ali, sa druge strane, do katastrofalne zloupotrebe i instrumentalizacije �enskoga tela. Kultura feminizma ponekad je umela da ironi�no iskoristi ovu opsednutost. U vrlo zabavnom obrtanju motiva privatnog detektiva iz "crnih filmova" �etrdesetih godina, V.I. Warshawski sa Kathleen Turner (1991, po motivima feministi�kih detektivskih romana Sare Paretsky), �ena � detektiv, koja ina�e ponavlja sve znane mu�ke stereotipe, parodiraju�i ih, zaustavlja svoj stari automobil u bednome stanju ispred sumnjivog lokala u jo� sumnjivijem delu �ikaga, i grupi ne manje sumnjivih mladi�a ka�e: "U�inite mi uslugu, ukradite ga!"
Jo� jedan antropolo�ki aspekt odnosa prema automobilima suprotstavlja dva pola: dok je animizam, odnosno pripisivanje odlika �ivih bi�a ne�ivima karakteristi�no za oba pola u odnosu sa automobilima, mu�ki pol je prema automobilima sklon da ispoljava sasvim neo�ekivano materinsko pona�anje � negovanje, pranje, "lickanje". Dok u konji�kom sportu, iz kojeg verovatno poti�e kulturni uzor "timarenja", pa�nju prema konju moraju podjednako deliti jaha�i i jaha�ice, nega automobila postala je skoro ekskluzivno mu�ko podru�je. Da li je u pitanju osvetni�ka razmena mo�i � vi uzimate na� volan-Sunce, mi va�u materinsku kompetenciju?
Svetlana Slap�ak
