Nj.v. pasulj
Ima li ve�e nepravde od
one oslikane u uzre�ici "prosto k'o pasulj". Tvorac ove mudrosti ostao je
na�alost anoniman, pa se tako ne mo�e spoznati sva dubina njegovog neznanja.
Ali, zato mo�e da se u�ini mali poku�aj ispravljanja ove velike istorijske nepravde. Opasuljite se, ljudi!
Phaseolus: jednogodi�nja zeljasta biljka iz familije Papilionaceae, poreklom iz tropskih krajeva ju�ne Amerike, a tek retko i iz ju�ne Azije. Do�ao nam je sa konkvistadorima, Kolumbom i svim ostalim svetskim vucibatinama koje su preko velike bare tra�ile put i na�in da isprobaju o�trinu se�iva, a usput napune d�epove i brodska skladi�ta. Kad nije bilo zlata, dobar je bio i pasulj (zlata vredan, vide�e se kasnije).
Tek, danas se uzgaja u svim zemljama umerene i tople klime, �ini nam se kod nas ponajvi�e.
Plodovi mogu biti mahune razli�ite po obliku, boji (i ukusu) kao �to su i plodovi razli�iti: beli, �uti, rozikasti, zelenkasti, crveni, zeleni, braon, ljubi�asti, �ak i crni. Oni su sitni poput zrna p�enice, veliki deo de�ji nokat, d�inovski poput badema sve sa ljuskom.
Preterano? Ni najmanje. Jer to je tek deli� od oko pet stotina raznih sorti koje se uzgajaju �to za ukras (ima li lep�e ograde od one obrasle puzavicom tamnoljubi�aste boje?), �to za hranu,
Pasulj u �kolama slu�i na �asovima matematike: tradicionalno se prvi ra�un u�i sa deset puta deset zrna, a tek ponegde sa �tapi�ima; biologije: nema biljke koja br�e i o�iglednije demonstrira �udo klijanja i rasta.
O ovoj osobini napisane su �itave pri�e, stripovi nacrtani, filmovi snimljeni. Ko ne zna za bajku "�arobni pasulj", ako ne u nekoj drugoj ono u varijanti koja nam je stigla iz Kolumbove zemlje, mnogo posle njega i njegovog veli�anstva! Valjda ba� zato u Diznijevim studijima mogu da se pohvale kako im je to jedan od favorita iznad vremena i prostora.
Kao �to je to i sam pasulj.
Valjda i dan-danas za vojnike nema ve�eg praznika za trpezom od pasulja. Koliki god da je standard bivao, koliko god jela da se nudilo SMB mladi�ima, uvek je vladala prava jagma za pasuljem.
Obi�ni stani�ni bifei, u koje se svra�a tek na "jednu s nogu", koji do dobrog zalogaja dr�e kol'ko i do lanjskog snega za meze mogu da ponude � prebranac.
Pravoslavni post, a ko bi da se pridr�ava kanona valjalo bi da posti gotovo pola godine, bez pasulja bi bio jednostavno nezamisliv. Jer, ovaj plod sam je sebi dovoljan: on je i hleb, i povr�e, i meso. Nije ni �udo, jer gotovo �etvrtina sastava zrna su belan�evine.
Pasulj ume i da "glumi": ko bi da goste ugosti nekim specijalitetom, na primer fazanom punjenim kestenom, a pri tom nema ni fazana ni kestena, problem mo�e da re�i. Jer, umesto fazana igra�e pile, pasulj sa samo malo �e�era �e uspe�no zameniti kesten.
Bez ambicije da je ovo kona�an spisak, evo �ime sve je pasulj zadu�io svakodnevnu trpezu:
Pasulj-�orba, �ak i ona bez pasulja (od vode u kojoj se bario pasulj za prebranac); �orbast pasulj sa suvim rebrima, dimljenom kolenicom, slaninom, sve�om junetinom ili svime time zajedno; posan pasulj sa saragama ili dimljenim krapom nezom pristiglim sa Skadarskog jezera; jevrejski pasulj; pa�ta-fa�ol; mlad jesenji sa paprikama, paradajzom i celerovim listom; vegetarijanske pihtije (od boba �to se ste�e kao da je papak); pita od pasulja; prebranac; papula (iliti pire, �to je, ka�u, obo�avao Kara&or&e) sa �varcima ili zejtinom; musaka od pasulja; pasulj-&uve�; punjeno pile; prebranac u baburama; �ilje sa papulom; onda �nicle od pasulja; salata; na kraju �ak i kola�i �to su se u vreme nema�tine posle drugog rata slu�ili o Svetom Nikoli i ostalim posnim slavama, kada se gotovo ilegalno okupljalo ono �to je preostalo od gospodskog Beograda.
Za njega ne va�e godi�nja doba: sprema se u prole�e, leto, ujesen, na zimu... onda sve iz po�etka.
Prva lekcija iz kuvanja zove se � �orbast pasulj.
Druga � pasulj na sto na�ina.
Tre�a � pasulj na sto prvi (li�ni) na�in.
A to �to ima osobinu da stvara gasove u stomaku koji onda (normalno) te�e da iza&u zna se kuda � samo je jedna nezgoda. Sve ostalo (pa i to) spada u parafrazu ve� parafraziranog: "pasulj nas je odr�ao, njemu hvala".
M. Aleksandrov
