Vreme broj 478, 4. mart 2000.

Otpor

Do sada privođen 181 aktivista "Otpora"

U Srbiji je dosad u policijski pritvor priveden 181 aktivista studentskog pokreta "Otpor". Aktivista "Otpora" Jelena Jovanović rekla je na konferenciji za novinare u Novom Sadu da su članovi te studentske organizacije proveli u pritvoru u policiji ukupno 8000 sati. Ona je najavila da će "Otpor" uskoro usvojiti dokument o borbi protiv represije režima, za koji će zatražiti podršku svih sindikata, nevladinih organizacija, verskih zajednica i ostalih organizacija u zemlji. "Nećemo dozvoliti da nas hapse i da ovaj režim preko naših leđa uvodi vanredno stanje", poručila je Jelena Jovanović.

Centar za antiratnu akciju (CAA) formirao je Fond solidarnosti za pomoć onima koji su podvrgnuti represivnim merama jugoslovenskih vlasti zbog zalaganja za građanska i politička uverenja. U svom saopštenju CAA navodi da je pomoć posebno namenjena građanima koji su kažnjavani zbog zalaganja za građanska i politička uverenja.

Komisija Fonda solidarnosti CAA pozvala je sve koji ispunjavaju uslove za dobijanje pomoći da se jave u CAA, u Mačvansku broj osam, da dostave prijavu i potrebnu dokumentaciju.

Statistika

Nezaposleno 776.000 Jugoslovena

U Jugoslaviji je u novembru 1999. godine bilo 776.465 nezaposlenih, za 0,3 odsto više nego prethodnog meseca i za 8,8 odsto manje nego u novembru 1998. godine. Posao je prvi put tražilo 488.320 Jugoslovena, a više od polovine ukupnog broja nezaposlenih, 445.693, činile su žene. Posmatrano po kvali†kacionoj strukturi, najviše je bilo nezaposlenih nekvali†kovanih radnika – 255.675, zatim srednje obrazovanih 221.861 i visokokvali†kovanih i kvali†kovanih 207.248. Prema podacima koje je objavio Savezni zavod za statistiku, u novembru prošle godine bilo je 1.745.390 zaposlenih. Prosečan broj nezaposlenih u 1998. godini bio je 838.000, a zaposlenih 1,962 miliona. Statistika ne obuhvata podatke o zapošljavanju na Kosovu i Metohiji u prošloj godini.

Mine

Godišnjica Otavske konvencije

U svetu godišnje smrtno strada ili biva povređeno od protivpešadijskih mina 26.000 ljudi, odnosno jedan čovek na svakih 20 minuta, podaci su jugoslovenske kampanje za zabranu te vrste mina, koja deluje pod okriljem Helsinškog odbora za ljudska prava u Srbiji (HOPS).

Pre tačno godinu dana stupila je na snagu Otavska konvencija o zabrani upotrebe, proizvodnje, skladištenja i prometa antipersonalnih mina. Do sada je konvenciji prišlo 136 zemalja, među kojima su i zemlje bivše Jugoslavije, ali ne i SR Jugoslavija. Predstavnici Jugoslovenske kampanje za zabranu protivpešadijskih mina, članice Međunarodne kampanje, navode da je u svetu trenutno postavljeno između 85 i 200 miliona ovakvih mina u oko 70 država. Najveći broj žrtava su deca.

Prema podacima Jugoslovenske kampanje, u BiH i Hrvatskoj trenutno ima još oko dva miliona postavljenih mina, a na Kosovu oko milion.

Nepoželjni

Brisani sa liste

Ministri Evropske unije su 27. februara usvojili prošireni spisak osoba iz Jugoslavije kojima se zabranjuje ulazak u zemlje EU. Dosadašnji spisak nepoželjnih, na kome je bilo oko 600 imena, proširen je za oko 180 imena.

Iz nove "liste nepoželjnih" nedostaje mali broj imena koja su bila na prethodnom spisku. Tu je nedavno ubijeni ministar odbrane Jugoslavije Pavle Bulatović. U grupi "ličnosti bliskih režimu" na novom spisku nema nekih radikalskih funkcionera među kojima su Siniša Aksentijević, potpredsednik srpske skupštine, kao ni grupe poslanika SRS-a u skupštini Srbije. Sa liste je obrisan i Dragan Čović, pomoćnik direktora Agencije za izgradnju Beograda i čelnik Štaba civilne odbrane Beograda, Dušan Đorđević, direktor Tanjuga. Na putovanja u inostranstvo ubuduće će moći da idu i Bratislav Đumić, vlasnik modne kuće Tabu, Moma Gazivoda, guverner NBJ, Milomir Ilić, direktor AY banke, Milivoj Jauković, viceguverner NBJ, Slobodan Radulović, direktor C-marketa, Lale Sekulić, bivši direktor Savezne uprave carina kao i Boža Vučurević, suvlasnik Nevade. Sa liste su skinuti i Slobodan Nenadović, predsednik odbora za odbranu i bezbednost Skupštine Srbije, i Sanja Purić, voditelj TV Politike. I ovu listu treba uzimati s izvesnim oprezom, dok eventualno ne stignu korekcije iz EU, rečeno je u vesti SENSE, koja je i objavila ovaj spisak.

Automobili

Porast proizvodnje

U svetu je prošle godine proizvedeno 54,7 miliona motornih vozila, što je 5,1 odsto više nego u 1998. godini, saopštila je Međunarodna organizacija proizvođača automobila. Svetska proizvodnja automobila povećana je za 3,6 odsto zahvaljujući pre svega oporavku automobilske industrije u području Azije i Okeanije i većoj produkciji u Severnoj Americi. U saopštenju se dodaje da je proizvodnja automobila u Evropskoj uniji prošle godine povećana za samo jedan odsto.

Mini intervju: Slobodan Nenadović, predsednik Odbora za bezbednost Skupštine Srbije

Ispravljena greška

Pre neki dan objavljena revidirana lista državljana SRJ sa zabranom ulaska u zemlje Evropske unije sadrži 233 novih imena, a među malobrojnim srećnicima koji su sa spiska "ispali" nalazi se i Slobodan Nenadović, republički poslanik SPO-a i predsednik skupšinskog Odbora za bezbednost. Nenadović se ne smatra srećnikom u smislu kakvim bi se, recimo, osećao Radoman Božović da je na njegovom mestu, jer je od samog početka to bila "greška usled nemarnosti birokratskog postupka", kao i "nepoznavanje, nekog na zapadu, procedure imenovanja predsednika odbora".

"Sada, kada su ispravili tu grešku, nemam ništa posebno o tome da kažem", priča za "Vreme" Slobodan Nenadović.

Da li ste nešto posebno preduzeli radi izuzeća sa liste?

Lično nisam ništa preduzeo ali stranka jeste, i to u smislu informisanja nadležnih o kome se radi, a ne u smislu molbe. Nikada u svom životu nisam imao to nezadovoljstvo da budem član čak ni Saveza komunista, niti sam ikada bio simpatizer šefa naše države.

Smatrate li da lista efikasno deluje na one koje obuhvata?

Zavisi od ljudi i od toga kakve su navike imali. Za neke od njih lista zaista ne predstavlja ništa, jer takvi nisu ni imali potrebu da budu građani Evrope. Za one sa poslovnim vezama lista predstavlja teškoću, ali opet mislim da neće na njih preterano uticati.

Ne verujete čak ni u vaspitno-popravni uticaj?

Kad je neko već toliko politički nevaspitan, mislim da se već mnogo kasni sa pokušajem vaspitavanja. Dobra stvar jeste što je lista pojasnila protiv koga su uperene represivne mere, jer kao globalne one nemaju uticaj na režim, a izazivaju velike posledice na građane. Ne mogu biti pristalica nikakvih sankcija protiv moje države, ali ako bi nekoga trebalo kazniti, onda bi trebalo kazniti režim.

Jelena Grujić

Anketa "Vremena"

Podržavate li štrajk nastavnika?

Milutin Stanković: Ja sam za to da svi zaposleni u ovoj zemlji već jednom stupe u generalni štrajk i na taj način reše dve stvari odjednom – da se otarasimo ove vlasti i dugoročno rešimo egzistencijalna pitanja radnika u Srbiji. Naravno da podržavam štrajk prosvetara.

Jelena Matić: Mislim da su prosvetni radnici u poslednjih deset godina postali najponiženiji sloj radnika. To što je njima vlast učinila meri se sa najvećim zločinom. Pa oni vaspitavaju našu decu, buduću generaciju koja treba da ovoj zemlji omogući razvoj i budućnost. Veoma sam zadovoljna što su učenici podržali svoje profesore u njihovim opravdanim zahtevima.

Zoran Mitrović: Ne podržavam njihov štrajk samo zato što će nam deca izaći iz škole bez ikakvih znanja. Mnogo često deca odsustvuju iz škole, a deo krivice za to je i na nastavnicima. To što ne primaju redovno plate, šta je tu strašno, pa to se događa u svim granama privrede i društvenih delatnosti.

Pavle Milutinović: Podržavam ih i molim sve njih da istraju u svojim zahtevima. To je jedini način da vrate dostojanstvo svojoj profesiji. Ako država nema para da ih plati, neka ukine školski sistem.

Zagorka Aksentijević: Pre penzionisanja i ja sam radila u prosveti i ne mogu da vam opišem koje je to poniženje biti nastavnik u Srbiji. Verujte mi srce mi se cepalo kad sam u učionici gledala kako deca dolaze gladna u školu i nemaju novca da kupe jednu kiflu. A ni ja nisam imala para da ih nahranim. Ma bolje je da se školski sistem u ovoj zemlji potpuno ugasi.

Ovo je pet karakterističnih odgovora iz telefonske ankete "Vremena" sprovedene na uzorku od 50 građana Srbije. Čak 92 odsto anketiranih smatra da su zahtevi prosvetnih radnika opravdani i da treba podržati njihov štrajk. Samo 8 odsto ispitanika misli da nastavnici nepotrebno štrajkuju.

sadržaj naredni