Vreme broj 478, 4. mart 2000.

Otpor

Do sada privo�en 181 aktivista "Otpora"

U Srbiji je dosad u policijski pritvor priveden 181 aktivista studentskog pokreta "Otpor". Aktivista "Otpora" Jelena Jovanovi� rekla je na konferenciji za novinare u Novom Sadu da su �lanovi te studentske organizacije proveli u pritvoru u policiji ukupno 8000 sati. Ona je najavila da �e "Otpor" uskoro usvojiti dokument o borbi protiv represije re�ima, za koji �e zatra�iti podr�ku svih sindikata, nevladinih organizacija, verskih zajednica i ostalih organizacija u zemlji. "Ne�emo dozvoliti da nas hapse i da ovaj re�im preko na�ih le�a uvodi vanredno stanje", poru�ila je Jelena Jovanovi�.

Centar za antiratnu akciju (CAA) formirao je Fond solidarnosti za pomo� onima koji su podvrgnuti represivnim merama jugoslovenskih vlasti zbog zalaganja za gra�anska i politi�ka uverenja. U svom saop�tenju CAA navodi da je pomo� posebno namenjena gra�anima koji su ka�njavani zbog zalaganja za gra�anska i politi�ka uverenja.

Komisija Fonda solidarnosti CAA pozvala je sve koji ispunjavaju uslove za dobijanje pomo�i da se jave u CAA, u Ma�vansku broj osam, da dostave prijavu i potrebnu dokumentaciju.

Statistika

Nezaposleno 776.000 Jugoslovena

U Jugoslaviji je u novembru 1999. godine bilo 776.465 nezaposlenih, za 0,3 odsto vi�e nego prethodnog meseca i za 8,8 odsto manje nego u novembru 1998. godine. Posao je prvi put tra�ilo 488.320 Jugoslovena, a vi�e od polovine ukupnog broja nezaposlenih, 445.693, �inile su �ene. Posmatrano po kvali�kacionoj strukturi, najvi�e je bilo nezaposlenih nekvali�kovanih radnika � 255.675, zatim srednje obrazovanih 221.861 i visokokvali�kovanih i kvali�kovanih 207.248. Prema podacima koje je objavio Savezni zavod za statistiku, u novembru pro�le godine bilo je 1.745.390 zaposlenih. Prose�an broj nezaposlenih u 1998. godini bio je 838.000, a zaposlenih 1,962 miliona. Statistika ne obuhvata podatke o zapo�ljavanju na Kosovu i Metohiji u pro�loj godini.

Mine

Godi�njica Otavske konvencije

U svetu godi�nje smrtno strada ili biva povre�eno od protivpe�adijskih mina 26.000 ljudi, odnosno jedan �ovek na svakih 20 minuta, podaci su jugoslovenske kampanje za zabranu te vrste mina, koja deluje pod okriljem Helsin�kog odbora za ljudska prava u Srbiji (HOPS).

Pre ta�no godinu dana stupila je na snagu Otavska konvencija o zabrani upotrebe, proizvodnje, skladi�tenja i prometa antipersonalnih mina. Do sada je konvenciji pri�lo 136 zemalja, me�u kojima su i zemlje biv�e Jugoslavije, ali ne i SR Jugoslavija. Predstavnici Jugoslovenske kampanje za zabranu protivpe�adijskih mina, �lanice Me�unarodne kampanje, navode da je u svetu trenutno postavljeno izme�u 85 i 200 miliona ovakvih mina u oko 70 dr�ava. Najve�i broj �rtava su deca.

Prema podacima Jugoslovenske kampanje, u BiH i Hrvatskoj trenutno ima jo� oko dva miliona postavljenih mina, a na Kosovu oko milion.

Nepo�eljni

Brisani sa liste

Ministri Evropske unije su 27. februara usvojili pro�ireni spisak osoba iz Jugoslavije kojima se zabranjuje ulazak u zemlje EU. Dosada�nji spisak nepo�eljnih, na kome je bilo oko 600 imena, pro�iren je za oko 180 imena.

Iz nove "liste nepo�eljnih" nedostaje mali broj imena koja su bila na prethodnom spisku. Tu je nedavno ubijeni ministar odbrane Jugoslavije Pavle Bulatovi�. U grupi "li�nosti bliskih re�imu" na novom spisku nema nekih radikalskih funkcionera me�u kojima su Sini�a Aksentijevi�, potpredsednik srpske skup�tine, kao ni grupe poslanika SRS-a u skup�tini Srbije. Sa liste je obrisan i Dragan �ovi�, pomo�nik direktora Agencije za izgradnju Beograda i �elnik �taba civilne odbrane Beograda, Du�an �or�evi�, direktor Tanjuga. Na putovanja u inostranstvo ubudu�e �e mo�i da idu i Bratislav �umi�, vlasnik modne ku�e Tabu, Moma Gazivoda, guverner NBJ, Milomir Ili�, direktor AY banke, Milivoj Jaukovi�, viceguverner NBJ, Slobodan Radulovi�, direktor C-marketa, Lale Sekuli�, biv�i direktor Savezne uprave carina kao i Bo�a Vu�urevi�, suvlasnik Nevade. Sa liste su skinuti i Slobodan Nenadovi�, predsednik odbora za odbranu i bezbednost Skup�tine Srbije, i Sanja Puri�, voditelj TV Politike. I ovu listu treba uzimati s izvesnim oprezom, dok eventualno ne stignu korekcije iz EU, re�eno je u vesti SENSE, koja je i objavila ovaj spisak.

Automobili

Porast proizvodnje

U svetu je pro�le godine proizvedeno 54,7 miliona motornih vozila, �to je 5,1 odsto vi�e nego u 1998. godini, saop�tila je Me�unarodna organizacija proizvo�a�a automobila. Svetska proizvodnja automobila pove�ana je za 3,6 odsto zahvaljuju�i pre svega oporavku automobilske industrije u podru�ju Azije i Okeanije i ve�oj produkciji u Severnoj Americi. U saop�tenju se dodaje da je proizvodnja automobila u Evropskoj uniji pro�le godine pove�ana za samo jedan odsto.

Mini intervju: Slobodan Nenadovi�, predsednik Odbora za bezbednost Skup�tine Srbije

Ispravljena gre�ka

Pre neki dan objavljena revidirana lista dr�avljana SRJ sa zabranom ulaska u zemlje Evropske unije sadr�i 233 novih imena, a me�u malobrojnim sre�nicima koji su sa spiska "ispali" nalazi se i Slobodan Nenadovi�, republi�ki poslanik SPO-a i predsednik skup�inskog Odbora za bezbednost. Nenadovi� se ne smatra sre�nikom u smislu kakvim bi se, recimo, ose�ao Radoman Bo�ovi� da je na njegovom mestu, jer je od samog po�etka to bila "gre�ka usled nemarnosti birokratskog postupka", kao i "nepoznavanje, nekog na zapadu, procedure imenovanja predsednika odbora".

"Sada, kada su ispravili tu gre�ku, nemam ni�ta posebno o tome da ka�em", pri�a za "Vreme" Slobodan Nenadovi�.

Da li ste ne�to posebno preduzeli radi izuze�a sa liste?

Li�no nisam ni�ta preduzeo ali stranka jeste, i to u smislu informisanja nadle�nih o kome se radi, a ne u smislu molbe. Nikada u svom �ivotu nisam imao to nezadovoljstvo da budem �lan �ak ni Saveza komunista, niti sam ikada bio simpatizer �efa na�e dr�ave.

Smatrate li da lista efikasno deluje na one koje obuhvata?

Zavisi od ljudi i od toga kakve su navike imali. Za neke od njih lista zaista ne predstavlja ni�ta, jer takvi nisu ni imali potrebu da budu gra�ani Evrope. Za one sa poslovnim vezama lista predstavlja te�ko�u, ali opet mislim da ne�e na njih preterano uticati.

Ne verujete �ak ni u vaspitno-popravni uticaj?

Kad je neko ve� toliko politi�ki nevaspitan, mislim da se ve� mnogo kasni sa poku�ajem vaspitavanja. Dobra stvar jeste �to je lista pojasnila protiv koga su uperene represivne mere, jer kao globalne one nemaju uticaj na re�im, a izazivaju velike posledice na gra�ane. Ne mogu biti pristalica nikakvih sankcija protiv moje dr�ave, ali ako bi nekoga trebalo kazniti, onda bi trebalo kazniti re�im.

Jelena Gruji�

Anketa "Vremena"

Podr�avate li �trajk nastavnika?

Milutin Stankovi�: Ja sam za to da svi zaposleni u ovoj zemlji ve� jednom stupe u generalni �trajk i na taj na�in re�e dve stvari odjednom � da se otarasimo ove vlasti i dugoro�no re�imo egzistencijalna pitanja radnika u Srbiji. Naravno da podr�avam �trajk prosvetara.

Jelena Mati�: Mislim da su prosvetni radnici u poslednjih deset godina postali najponi�eniji sloj radnika. To �to je njima vlast u�inila meri se sa najve�im zlo�inom. Pa oni vaspitavaju na�u decu, budu�u generaciju koja treba da ovoj zemlji omogu�i razvoj i budu�nost. Veoma sam zadovoljna �to su u�enici podr�ali svoje profesore u njihovim opravdanim zahtevima.

Zoran Mitrovi�: Ne podr�avam njihov �trajk samo zato �to �e nam deca iza�i iz �kole bez ikakvih znanja. Mnogo �esto deca odsustvuju iz �kole, a deo krivice za to je i na nastavnicima. To �to ne primaju redovno plate, �ta je tu stra�no, pa to se doga�a u svim granama privrede i dru�tvenih delatnosti.

Pavle Milutinovi�: Podr�avam ih i molim sve njih da istraju u svojim zahtevima. To je jedini na�in da vrate dostojanstvo svojoj profesiji. Ako dr�ava nema para da ih plati, neka ukine �kolski sistem.

Zagorka Aksentijevi�: Pre penzionisanja i ja sam radila u prosveti i ne mogu da vam opi�em koje je to poni�enje biti nastavnik u Srbiji. Verujte mi srce mi se cepalo kad sam u u�ionici gledala kako deca dolaze gladna u �kolu i nemaju novca da kupe jednu kiflu. A ni ja nisam imala para da ih nahranim. Ma bolje je da se �kolski sistem u ovoj zemlji potpuno ugasi.

Ovo je pet karakteristi�nih odgovora iz telefonske ankete "Vremena" sprovedene na uzorku od 50 gra�ana Srbije. �ak 92 odsto anketiranih smatra da su zahtevi prosvetnih radnika opravdani i da treba podr�ati njihov �trajk. Samo 8 odsto ispitanika misli da nastavnici nepotrebno �trajkuju.

sadr�aj naredni