Klark:
�Prepustite Milo�evi�a meni"
General
Vesli Klark, komandant NATO-a za Evropu, zatra�io je 25. februara od zemalja �lanica ove
organizacije da jo� nekoliko hiljada vojnika iz Makedonije i Albanije premeste na Kosovo
Anga�ovanje vojske na Kosovu je skupo, a sada postaje i rizi�no, pa je broj vojnika KFOR-a pao sa prvobitnih 49.000 na 37.000, od kojih je samo 30.000 u samoj Pokrajini. Uz to, ve�ina zemalja ne dozvoljava upotrebu svojih snaga van zona u koje su raspore�ene, pa KFOR ne mo�e da reaguje na situacije kao �to je ona u Mitrovici. Osim Francuza, koji su obe�ali dodatnih 700 vojnika, niko nije hteo da usli�i Klarkovu molbu. Funkcioneri Pentagona su potom, naravno anonimno, rekli da im je laknulo zbog takvog razvoja doga�aja, jer se rezervne trupe, razme�tene u Albaniji i Makedoniji, �uvaju za hitne slu�ajeve, "na primer srpsku invaziju na severno Kosovo". To �to je Stalni savet NATO-a Klarku u�inio "ustupak" skra�uju�i rok u kojem bi se trupe rezerve KFOR-a odazvale komandantovom pozivu (sa 14 na 4 dana), govori da se "hitni slu�ajevi" uskoro o�ekuju. Zanimljivo je da �e se deo jedinica strate�ke rezerve Alijanse ve� 19. marta na�i na Kosovu, iako ih Klark nije zvao. Na ve�bama NATO-a na Kosovu, od 19. marta do 10. aprila, u�estvova�e 2000 ljudi, saop�tila je Vrhovna komanda NATO-a. Vojnici ce izvr�iti "ve�bu kopnene komande" pod imenom "Dinami�an odgovor 2000". "Rezervne strate�ke snage su multinacinalna jedinica, veoma mobilna i koja ima na raspolaganju veliku vatrenu mo� i mornari�ku i vazdu�nu podr�ku", ka�e se u saop�tenju.
Biv�i na�elnik gr�kog
General�taba general Joanis Verivakis rekao je u ponedeljak atinskom radiju
"Skaj" da postoji mogu�nost vojne intervencije KFOR-a protiv Srbije. "Ono
�to �e se desiti ne�e imati pro�logodi�nji oblik bombardovanja, ali ja�anje snaga
KFOR-a zna�i i mogu�nost intervencije", tvrdi Verivakis. On je dodao da treba
gledati �ire, na "sve Albance, i izvan Kosova", i upozorio na mogu�nost da oni
dobiju podr�ku SAD za stvaranje Velike Albanije. U emisiji je re�eno da je stalna
delegacija SAD u NATO-u iznela "plan za mogu�u intervenciju u Srbiji" i
zatra�ila da KFOR, pored dosada�njih, "dobije i ovla��enje da izvodi
intervencije". O mogu�nosti intervencije u ponedeljak je pisao i
"Gardijan". List citira oficira ameri�kog kontingenta KFOR-a koji ka�e da �e
"me�unarodne snage u�i i na teritoriju centralne Srbije ako do�e do
zverstava", uz napomenu da se radi na definiciji pojma "zverstva".
Beograd se nalazi u nemogu�oj poziciji. Ako ne preduzme ni�ta protiv "U�PMB-a", izgubi�e kontrolu nad planinskim delom pre�evskog kraja. Nema sumnje da to albanske ekstremiste ne bi zadovoljilo, ve� bi ih, kao i uvek do sada, dobitak ohrabrio. Vrlo brzo oni bi ugrozili i sam put za Skoplje i Solun, koji prolazi kroz pre�evsku dolinu. Ukoliko se re�im odlu�i na obra�un sa teroristima, taj posao �e obavljati policija, koja bi trebalo da promeni sopstvenu prirodu, pa da akcije izvodi pincetom, vode�i svuda sa sobom nekoliko desetina stranih novinara. �ak i to �udo te�ko da bi joj pomoglo da stvori pozitivan imid� kod zapadnog javnog mnjenja. Neminovno bi do�lo do intervencije NATO-a i, opet, gubitka dragocenog komada zemlje.
Pitanje je i da li Amerikanci i Britanci znaju �ta rade i �ta �e ako se sukob prelije u Makedoniju, gde policija od Albanaca pleni (bukvalno) tone oru�ja. Lord D�ord� Robertson nije ba� na�isto �ta se de�ava (ili se pravi neve�t), jer je upozorio Milo�evi�a da prestane sa onim �to trenutno poku�ava, ma �ta to bilo. General Vesli Klark, komandant NATO-a za Evropu, bar shvata da postoji odgovornost i druge strane. On je 21. februara, u Tirani, tra�io od Ha�ima Ta�ija, lidera kosovskih Albanaca, i Arbena D�aferija, vo�e makedonskih Albanaca, da upotrebe sav svoj uticaj i pozovu preostale Albance u Srbiji da ne nasedaju na srpske provokacije. D�aferi tvrdi da je Klark tom prilikom rekao: "Prepustite Milo�evi�a meni." Kuku lele!
