Tema Vremena: Rizici novog rata
Hladan južni vetar
Na jugu
Srbije UČK ponavlja strategiju dvostruuke provokacije: podiže “ustanak",
provocira srpske snage i čeka NATO da interveniše
"I na Kosovu je išlo ovako", kaže za "Vreme" Riza Halimi, gradonačelnik Preševa i predsednik Partije za demokratsko delovanje, koja okuplja Albance s krajnjeg juga Srbije, komentarišući oružane incidente u susednom Bujanovcu. "Ali ne mora da bude isto. Nije rešenje u koncentraciji policije i vojske. Što je više policije, više je i incidenata", rekao je Halimi, ali uzaman.
Oružani incidenti na
krajnjem jugu Srbije postali su gotovo svakodnevni. U utorak je, negde u blizini
Bujanovca, ranjen radnik Ujedinjenih nacija Marsel Grogan. Kako je za Fonet rekao njegov
šef Robert Pejnter, Groganov automobil su zaustavila "lica u uniformama sličnim
onim koje nose pripadnici Kosovskog zaštitnog korpusa". Po svoj prilici je puška
jednog od pomenutih "lica" slučajno opalila, pa je Grogan ranjen u nogu. Samo
tri dana ranije, sat pre ponoći, iz zasede postavljene kod sela Končulj, u opštini
Bujanovac, ubijen je major policije Slaviša Dimitrijević, a trojica policajaca su
ranjena. Končulj je poslednje selo na teritoriji sve uže Srbije na putu
Bujanovac-Gnjilane. Na izlazu iz Končulja prema Gnjilanu policija od povlačenja
jugoslovenskih snaga sa Kosova kontroliše vozila i putnike. Albanci iz okoline Bujanovca
žale se da ih policija na tom punktu redovno maltretira. Policijsko vozilo je, međutim,
napadnuto ručnim bombama i automatskom vatrom na drugom, Bujanovcu bližem kraju sela. U
saopštenju MUP-a o tom događaju tvrdi se da su napadači "albanski teroristi koji
su prešli sa teritorije Kosova i Metohije". Policija je, odgovorivši na vatru,
ubila jednog od terorista i kod njega našla dokumenta koja ga identifikuju kao Fatmira
Ibišija, pripadnika Kosovskog zaštitnog korpusa (KZK) iz Gnjilana, piše u saopštenju.
Pucnjava je, kažu seljani, trajala dvadesetak minuta. Policija je sledećeg jutra pozvala
seoskog hodžu da pokuša da prepozna ubijenog napadača, kaže Riza Halimi. "Hodža
je potvrdio da pokojnik nije iz Končulja", kaže Halimi, koji je u ponedeljak
posetio selo. "Pet-šest porodica se odmah iselilo iz Končulja, koji ima oko 1300
stanovnika", priča Halimi.
Dan pre ovog događaja, u petak uveče, eksplodirala je bomba postavljena u samom centru Bujanovca, pored gradske toplane. Niko nije povređen, ali su od eksplozije pukli rezervoari iz kojih je na ulicu iscurelo 36 tona mazuta. Oštećena je i obližnja zgrada opštinskog suda. Slavoljub Mihajlović, istražni sudija Okružnog suda u Vranju, rekao je agenciji Beta “da se pretpostavlja, mada je istraga u toku, da su eksplozivnu napravu podmetnuli ekstremisti sa Kosova".
Od početka novembra prošle godine do danas u ovom kraju dogodilo se barem 15 incidenata uz upotrebu vatrenog oružja ili eksploziva, u kojima je poginulo najmanje osam ljudi, a deset je ranjeno. Bar koliko mi znamo, jer londonski "Tajms", pozivajući se na zapadne vojne izvore, tvrdi da je u borbama uz kosovsko-srpsku granicu poginulo pet policajaca i 15 ubačenih pripadnika UČK-a.
U opštini Bujanovac, na čijoj su se teritoriji odigrali skoro svi ovi događaji, ovih dana su u preduzećima uvedena dežurstva. Na ulicama je uveče manje sveta nego što je uobičajeno, ali nije istina da se lokali zatvaraju ranije, pre nego što padne mrak, kao što su javili neki mediji. Ne radi (uopšte) samo nekoliko radnji čiji su vlasnici Albanci. "Albanci ovih dana nisu raspoloženi za razgovor", kaže jedan Srbin iz Bujanovca. "Uplašeni su, i oni bi da se ovo što pre reši."
ZABRINJAVAJUĆE NEVIDLJIVO: Generalni sekretar NATO-a Džordž Robertson objavio je u pretprošli ponedeljak, 21. februara, da je "jasno da tenzije u južnoj Srbiji rastu, jer je u to područje stigao veliki broj novih jugoslovenskih trupa". Navodno su tokom prethodne dve nedelje ovde stigle četiri čete srpske policije, ili oko 300 ljudi, koji su počeli da pretresaju kuće, batinaju stanovništvo i postavljaju mine. General-pukovnik Vladimir Lazarević, novi komandant Treće armije Vojske Jugoslavije (VJ), demantovao je dva dana kasnije da na teritoriji Preševa ima bilo kakvih dodatnih jugoslovenskih trupa. "Tu su naše granične jedinice koje veoma efikasno obezbeđuju državnu granicu prema Makedoniji, sprečavajući dnevno četiri-pet ilegalnih prelazaka u toj zoni graničnog režima", rekao je general Lazarević "Novostima". Poznato je da se na pomenutoj teritoriji, van tampon zone, već izvesno vreme odvijaju i redovne vežbe VJ-a, ali i zvaničnici NATO-a priznaju da to nije ništa neobično, dodajući da je vežbe lako pretvoriti u "nešto agresivnije".
Riza Halimi za
"Vreme" kaže da je prvo policijsko pojačanje stiglo u Preševo odmah posle
rata, a drugo polovinom decembra. "Otada novih pojačanja u Preševu nema, a nemam
takve podatke ni za Bujanovac", kaže Halimi.
Istoga dana kad i general Lazarević, Robertsona je praktično demantovao Džejms Rubin, portparol Stejt dipartmenta. On je upozorio da SAD "pažljivo prate" pojačanja jugoslovenskih snaga bezbednosti u opštinama Preševo i Bujanovac, ali i priznao da nema dokaza koji bi sugerisali da je u toku veliko gomilanje jugoslovenskih snaga.
UČK-DRUGI DEO: Muke stanovništva opština Preševo, Bujanovac i Medveđa počele su sa agresijom NATO-a na Jugoslaviju. Riza Halimi tvrdi da je za vreme rata ovde ubijeno 11 Albanaca, da je 25.000 njih prebeglo u Makedoniju i da su mnoge kuće opljačkane. Posle rata su se skoro sve izbeglice vratile, ali su jugoslovenske snage koje su se povukle sa Kosova sprečavale slobodno kretanje albanskih seljaka u novouspostavljenoj, pet kilometara širokoj zoni razdvajanja uz republičko-pokrajinsku granicu. U to vreme je počelo iseljavanje ovdašnjih Albanaca na Kosovo, kako sami kažu, pre svega iz ekonomskih razloga.
Aktuelna spirala nasilja započeta je početkom novembra prošle godine, kada se u selo Dobrosin u opštini Bujanovac, na samoj granici sa Kosovom, vratio meštanin Šefket, pripadnik UČK-a, na čelu grupe od desetak naoružanih ljudi. Kada je policija krenula da ga uhapsi, došlo je do puškaranja. Policija se povukla, ali su, kako tvrdi Halimi, svi seljaci koji su se vraćali kući iz Bujanovca (bio je pazarni dan) od policije dobili dobre batine. Istog dana su se žene i deca iz Dobrosina povukli u susedno selo na Kosovu. "Po svemu sudeći intervencijom KFOR-a, nakon tri-četiri dana vratili su se civili u selo, a svi koji su došli sa Kosova su se povukli", priča Halimi.
Šefketova grupa se sledeći put u Dobrosinu sukobila sa policijom 26. januara, i tada je ranjen jedan pripadnik MUP-a. Šefket nije savladan, ali su tom prilikom poginula braća Isa i Saip Salipi, koji su se selu približavali na traktoru punom drva. Rodbina tvrdi da ih je ubila razbesnela policija. Žene i deca iz Dobrosina ponovo su prešli na Kosovo. Prema podacima UNHCR-a iz Dobrosina je na Kosovo prebeglo 43 porodice.
Od tog dana selo je pod kontrolom 30 do 50 naoružanih muškaraca. Na sahrani braće Salipi bilo je nekoliko hiljada ljudi. Desetak njih je nosilo uniforme sa oznakama sličnim onima koje koristi UČK, samo je na amblemima umesto "UCK" pisalo "UCKPMB", što je skraćenica od "Ushtria Clirimtare e Presheve, Medvegje e Bujanovc" iliti "Oslobodilačka vojska Preševa, Medveđe i Bujanovca". Nemački list "Frankfurter Rundšau" u broju od utorka donosi reportažu iz Dobrosina u kojoj se kaže da ulaz u selo čuvaju muškarci u uniformama, naoružani kalašnjikovima. "Vašington post" je nedavno citirao neimenovane "zapadne zvaničnike" koji kažu da je dobrosinska grupa jedna od četiri u regionu i da grupe još nemaju jedinstvenu komandu.
POSETA PRIJATELJIMA: Portparol misije UN-a na Kosovu Suzan Manuel saopštila je u ponedeljak da Albanac ubijen u oružanom obračunu sa patrolom srpske policije kod sela Končulj nije bio član KZK-a. Ipak, umešanost KZK-a, koji čine skoro isključivo bivši pripadnici UČK-a (i u čijim prostorijama KFOR redovno nalazi automatsko oružje i uniforme UČK-a, pa čak i uniforme srpske policije), u događaje s ove strane nove granice nije sporna. Šaban Šalja, šef KZK-a za područje Gnjilana, nedavno je izjavio da je krajem januara kod Končulja, ali s kosovske strane granice, ubijen jedan pripadnik šestočlane grupe srpskih specijalaca koji su pokušali da u Pokrajinu uđu sa zadatkom da "miniraju određene objekte". Upitan da li je KZK ubio tog čoveka, Šalja je odgovorio: "Recimo da je KZK pomogao u toj akciji". Šaćir Šaćiri, Šaljin zamenik, rođen je u Preševu. Jedan pripadnik KZK-a, do rata stanovnik Preševa, ispričao je prošle godine u Prištini novinaru "Los Anđeles tajmsa" kako se od početka rata 300 mladića, samo iz Preševa, pridružilo UČK-u. Na jednom od punktova KFOR-a prema Bujanovcu, vojnici su ispričali novinaru "Gardijana" kako nekadašnji pripadnici UČK-a, sada pripadnici KZK-a, redovno tuda prelaze u Srbiju. "Oni su u običnoj odeći, ne nose oružje, pokazuju legitimacije KZK-a i kažu da idu 'u posetu prijateljima'", piše "Gardijan".
Teritorija "Istočnog Kosova", kako Albanci nazivaju sporne srpske opštine, graniči se sa delom Pokrajine za koji su odgovorne američke trupe. Američkim vojnicima je doskora bilo zabranjeno da se Srbiji približavaju na manje od jedne milje, ali je to pravilo sada ukinuto. Uz granicu se grade osmatračke kule, sa kojih Amerikanci pokušavaju da dokuče šta se događa u albanskim selima u tampon zoni. "Tajms" je nedavno preneo reči "visokog oficira UČK-a" koji tvrdi da im Amerikanci dozvoljavaju upade preko granice.
DVOSTRUKA PROVOKACIJA: Šta se
u stvari dešava? Albanci koji u poslednjih nekoliko dana iz srpskih pograničnih opština
prelaze na Kosovo tvrde da je srpska policija započela agresivnu potragu za
separatistima. Kažu da ih policija zastrašuje, isteruje iz kuća, da neke kuće pali, da
"hapsi mlade ljude". Neki zapadni mediji lako prihvataju ove tvrdnje, koje
odgovaraju njima dragom klišeu "Kosovo '98.". "Vašington post" tako
separatističke grupe naziva "seoskim stražama za samoodbranu".
Riza Halimi kaže da je tokom januara i početkom februara policija zlostavljala šest ili sedam građana Preševa i to na ulici. "Policija se kretala kao da je ratno stanje", kaže on. "Patrolirali su u grupama od po sedam-osam, ulazili u kafane, grubo se ponašali. U poslednje dve nedelje toga je manje", veli Halimi. Svaki beogradski demonstrant zna da srpska policija nije nimalo nežna, ali je pitanje kolike su zaista razmere policijskog nasilja na jugu Srbije.
Drugi na Zapadu pokušavaju da povežu preševsku situaciju sa događajima u Kosovskoj Mitrovici, zaključujući da je na pomolu razmena teritorije. Pretežno srpske teritorije severno od Ibra za pretežno albanske istočno od kosovskog raja. Da li u ovu teoriju veruju francuski, britanski i skandinavski vojnici na koje je sedam puta u toku jednog popodneva jurišala masa Albanaca, pokušavajući da prodre u severni deo Mitrovice? Ili Srbi kojima su američki vojnici nogama kucali na vrata tražeći oružje? Zar zaista neko ko već deset godina gleda raspad nekadašnje Jugoslavije misli da Milošević išta radi zarad teritorijalnih dobitaka?
Nedoumicu možda najbolje razrešava jedna izjava već pomenutog Šaćira Šaćirija. "Sigurno će biti rata. Najbolje rešenje bi bilo da se taj kraj pripoji Kosovu. Beogradu ne treba mesto kojim ne može da vlada. Tamošnje stanovništvo će se suočiti sa trenutkom u kojem će morati da uzme oružje i brani se." Očigledno je da UČK ponavlja proverenu strategiju dvostruke provokacije. Podizanjem ustanka izazvaće srpske snage da reaguju, što će naterati NATO da interveniše.
Zoran B. Nikolić
