Klark:
“Prepustite Miloševića meni"
General
Vesli Klark, komandant NATO-a za Evropu, zatražio je 25. februara od zemalja članica ove
organizacije da još nekoliko hiljada vojnika iz Makedonije i Albanije premeste na Kosovo
Angažovanje vojske na Kosovu je skupo, a sada postaje i rizično, pa je broj vojnika KFOR-a pao sa prvobitnih 49.000 na 37.000, od kojih je samo 30.000 u samoj Pokrajini. Uz to, većina zemalja ne dozvoljava upotrebu svojih snaga van zona u koje su raspoređene, pa KFOR ne može da reaguje na situacije kao što je ona u Mitrovici. Osim Francuza, koji su obećali dodatnih 700 vojnika, niko nije hteo da usliši Klarkovu molbu. Funkcioneri Pentagona su potom, naravno anonimno, rekli da im je laknulo zbog takvog razvoja događaja, jer se rezervne trupe, razmeštene u Albaniji i Makedoniji, čuvaju za hitne slučajeve, "na primer srpsku invaziju na severno Kosovo". To što je Stalni savet NATO-a Klarku učinio "ustupak" skraćujući rok u kojem bi se trupe rezerve KFOR-a odazvale komandantovom pozivu (sa 14 na 4 dana), govori da se "hitni slučajevi" uskoro očekuju. Zanimljivo je da će se deo jedinica strateške rezerve Alijanse već 19. marta naći na Kosovu, iako ih Klark nije zvao. Na vežbama NATO-a na Kosovu, od 19. marta do 10. aprila, učestvovaće 2000 ljudi, saopštila je Vrhovna komanda NATO-a. Vojnici ce izvršiti "vežbu kopnene komande" pod imenom "Dinamičan odgovor 2000". "Rezervne strateške snage su multinacinalna jedinica, veoma mobilna i koja ima na raspolaganju veliku vatrenu moć i mornaričku i vazdušnu podršku", kaže se u saopštenju.
Bivši načelnik grčkog
Generalštaba general Joanis Verivakis rekao je u ponedeljak atinskom radiju
"Skaj" da postoji mogućnost vojne intervencije KFOR-a protiv Srbije. "Ono
što će se desiti neće imati prošlogodišnji oblik bombardovanja, ali jačanje snaga
KFOR-a znači i mogućnost intervencije", tvrdi Verivakis. On je dodao da treba
gledati šire, na "sve Albance, i izvan Kosova", i upozorio na mogućnost da oni
dobiju podršku SAD za stvaranje Velike Albanije. U emisiji je rečeno da je stalna
delegacija SAD u NATO-u iznela "plan za moguću intervenciju u Srbiji" i
zatražila da KFOR, pored dosadašnjih, "dobije i ovlašćenje da izvodi
intervencije". O mogućnosti intervencije u ponedeljak je pisao i
"Gardijan". List citira oficira američkog kontingenta KFOR-a koji kaže da će
"međunarodne snage ući i na teritoriju centralne Srbije ako dođe do
zverstava", uz napomenu da se radi na definiciji pojma "zverstva".
Beograd se nalazi u nemogućoj poziciji. Ako ne preduzme ništa protiv "UČPMB-a", izgubiće kontrolu nad planinskim delom preševskog kraja. Nema sumnje da to albanske ekstremiste ne bi zadovoljilo, već bi ih, kao i uvek do sada, dobitak ohrabrio. Vrlo brzo oni bi ugrozili i sam put za Skoplje i Solun, koji prolazi kroz preševsku dolinu. Ukoliko se režim odluči na obračun sa teroristima, taj posao će obavljati policija, koja bi trebalo da promeni sopstvenu prirodu, pa da akcije izvodi pincetom, vodeći svuda sa sobom nekoliko desetina stranih novinara. Čak i to čudo teško da bi joj pomoglo da stvori pozitivan imidž kod zapadnog javnog mnjenja. Neminovno bi došlo do intervencije NATO-a i, opet, gubitka dragocenog komada zemlje.
Pitanje je i da li Amerikanci i Britanci znaju šta rade i šta će ako se sukob prelije u Makedoniju, gde policija od Albanaca pleni (bukvalno) tone oružja. Lord Džordž Robertson nije baš načisto šta se dešava (ili se pravi nevešt), jer je upozorio Miloševića da prestane sa onim što trenutno pokušava, ma šta to bilo. General Vesli Klark, komandant NATO-a za Evropu, bar shvata da postoji odgovornost i druge strane. On je 21. februara, u Tirani, tražio od Hašima Tačija, lidera kosovskih Albanaca, i Arbena Džaferija, vođe makedonskih Albanaca, da upotrebe sav svoj uticaj i pozovu preostale Albance u Srbiji da ne nasedaju na srpske provokacije. Džaferi tvrdi da je Klark tom prilikom rekao: "Prepustite Miloševića meni." Kuku lele!
