Intervju: Goran Svilanovi�
Igra na ubedljivu pobedu
�Garantova�emo Dejtonski i Kumanovski sporazum, po�tova�emo svaku demokratsku odluku gra�ana Crne Gore, ali se najpre gra�anima mora objasniti kako �e �iveti bolje�, ka�e u intervjuu za �Vreme� predsednik Gra�anskog saveza Srbije
Dok re�im zvecka
pretnjama i oru�jem a gra�ani se gu�e u apatiji i strahu, opozicija s mukom poku�ava
da se pokrene u pravcu neke suvisle akcije. Goran Svilanovi� (1963, pravnik) � od
avgusta 1999. predsednik Gra�anskog Saveza Srbije, jedan od retkih opozicionih
politi�ara nekompromitovanih boga�enjem na ra�un politike, �urovanjem sa vlastima,
be�anjem iz zemlje, vi�kom sujete i manjkom spremnosti za saradnju sa drugima u cilju
promena u Srbiji � analizira bolesnu politi�ku klimu i nudi razloge za optimizam.
�VREME�: Za�to je Milo�evi�ev re�im tako te�ko smeniti?
SVILANOVI�: Nijednog �asa ne smemo zaboraviti da je za ono �to je �inio Milo�evi� imao veliku podr�ku ve�ine gra�ana Srbije. Ponekad se pitam da li je mogu�e da sada svi zaboravljaju kako je ta podr�ka bila velika. Ako se to ne zaboravlja, onda �e biti lak�e razumeti za�to je tako te�ko savladati ovaj re�im. Uz sve �to se mo�e prebaciti demokratskoj Srbiji, ne smemo zaboraviti da je veliki posao obavljen upravo u obra�unu s nacionalizmom u na�oj zemlji i sa jednom klaustrofobi�nom ideologijom. Tragovi postoje i danas, ali to nije dominantno ose�anje, �elja za promenama je ve�a. Cena koja je u me�uvremenu pla�ena veoma je visoka. Ona se meri �ivotima onih koji su u ratovima stradali, imovinom onih koji su bez nje ostali, izbegli�kim patnjama, odlaskom diplomiranih studenata, poni�enim penzionerima, meri se i brojem nezaposlenih i brojem onih koji rade na ulici, razorenom ekonomijom i osiroma�enjem svih gra�ana Srbije.
Je li ta�no da opozicija nema strategiju smene re�ima?
Na�a ideja u ovom trenutku je da re�im promenimo na izborima, ali da u tom procesu sa�uvamo stabilnost. To je vrlo odgovoran i ozbiljan posao, nije strategija promene re�ima u nekoliko koraka, ve� samo strategija u�e��a na izborima i kako na njima pobediti. Mislim da se opozicija bavi onim �to mo�e da uradi.
Koja bi vrsta pritiska navela vlast da pristane na raspisivanje demokratskih izbora na svim nivoima?
Jedan oblik pritiska je ono �to je Savez za promene radio, a to su dnevni protesti. Me�utim, oni su se zavr�ili relativno malim odzivom gra�ana, pa se i nisu pretvorili u pritisak koji je mogao da proizvede taj rezultat. Drugo je ono �to mi u Gra�anskom savezu Srbije ve� mesecima radimo: dnevno prisustvo u gradovima Srbije kako bismo gra�ane animirali da poveruju u mogu�nost da svojim glasom mogu ne�to promeniti. Ako uspemo da uverimo najve�i broj ljudi da iza�u na te izbore, onda mo�emo biti sigurni da �emo na njima pobediti. Istina, to nije vrsta pritiska koja mo�e navesti re�im da odjednom promeni odluku, ali doprinosi formiranju javnog mnjenja, a ono, �ak i u ovakvoj Srbiji, deluje na vlast. Mo�da nedovoljno direktno, ali deluje. Sve te aktivnosti zajedno stvaraju raspolo�enje u kojem bi re�im mogao da prihvati odre�ene izborne uslove, da raspi�e izbore na svim nivoima i odredi datum izbora.
Postoje i druge mogu�nosti. Pritisak mo�e da bude �ak i neka incidentna situacija � �ega se, normalno, ljudi boje, ali mo�e da bude i ono �to svakodnevno vi�amo u radnjama i nov�anicima. To je vrsta pritiska koja ne dolazi od nas, nego je rezultat vladavine tog re�ima. Mislim da ljudi u vlasti ne bi trebalo da potcenjuju ekonomske pokazatelje, cenu hleba, cenu benzina, nesta�ice. Poplave u Vojvodini utica�e na koli�ine �ita kojima raspola�emo � bi�e ga znatno manje. Ne volim da budem katastrofi�ar i ne�u da ka�em da �emo biti gladni, ali svi zajedno u ovoj zemlji imamo problem da su iz godine u godinu resursi na koje se svi oslanjamo sve tanji. Dogodine �e biti tanji nego �to su sad.
Zna�i li to da verujete da �e Milo�evi� i njegovi biti na vlasti i slede�e zime, i dogodine, i narednih godina?
Ne. Verujem da oni razmi�ljaju o tome da �e nekako pregrmeti ovaj period, da �e odlagati izbore dokle god mogu da ih odla�u. Mo�da �e poku�ati da ih odlo�e i izvan okvira koji je zakonom i ustavom predvi�en, zna�i da odlo�e lokalne i savezne izbore koji su na redu ove godine, s obzirom na to da po svim pokazateljima nemaju �ta da ponude gra�anima. U svim istra�ivanjima javnog mnjenja, koje oni rade �e��e nego mi, vidi se da je nezadovoljstvo gra�ana ogromno, i to je problem s kojim oni moraju da se suo�e. Zato i ka�em da je mogu�e da probaju bilo sami da isprovociraju sukob, bilo da neki incident iskoriste za uvo�enje vanrednog stanja ili odlaganja izbora.
Postoji i mogu�nost da se u zemlji ne�to stvarno dramati�no i dogodi. Pored ekonomske bede postoje jo� najmanje dve kriti�ne ta�ke � Kosovo i Crna Gora. Na ono �to se doga�alo u Kosovskoj Mitrovici vlast je reagovala tako �to je poslala posebne policijske snage na podru�je oko Kosova. Nije nemogu�e da incidenti � pre neki dan je ubijen �ovek na teritoriji Srbije izvan Kosova � zaista prerastu u sukob ve�ih razmera u koji bi bila uvu�ena i policija Republike Srbije.
Drugo, signali koje vlast �alje u vezi sa Crnom Gorom govore o tome da je spremna da interveni�e, da isprovocira sukobe. Pove�an je broj tamo poslatih vojnika, raspiruju se strasti plemenskih skup�tina i mr�nja me�u gra�anima Crne Gore, �to tako�e mo�e da preraste u sukob koji bi na neodre�eno vreme odlo�io izbore.
To su mogu�nosti iz crnih scenarija, ali ja sam ube�en da �e se dogoditi ne�to sasvim drugo, da �e izbora biti u ovoj godini, i lokalnih i saveznih.
Na �emu temeljite takvo uverenje?
Ni u ovakvoj dr�avi kakva je ova nije tako lako doneti odluku o vanrednom stanju. Moralo bi da postoji obja�njenje koje je jasno svim gra�anima, neki veliki incident, odnosno velika stradanja gra�ana, u vezi sa Kosovom ili Crnom Gorom, ili zbog totalnog sukoba sa me�unarodnom zajednicom. Ukoliko bi se tako ne�to dogodilo, ukoliko bi stranke bile zabranjene, ljudi iz opozicije morali bi da nastoje da sa�uvaju ideju o promenama, ideju koju nosi ve�ina ljudi u ovoj zemlji.
Ukoliko, me�utim, ne bude odluke o vanrednom stanju, te�ko mi je da zamislim da se izbori ne�e odr�ati u propisanom roku. A ako izbora bude, onda sam siguran u izbornu pobedu demokratske Srbije.
Za�to?
Zato �to je i pored medijske manipulacije i propagande ipak jasno da bi svako drugi bolje vodio zemlju od onih koji to danas �ine. Ve�ina gra�ana Srbije je prevazi�la pitanje: a ko drugi? Kakve god primedbe mogle do�i na adresu opozicionih politi�ara, svaki od njih je spremniji da brani interese ove zemlje bolje nego re�imski politi�ari.
Re�im je ve� proglasio celu opoziciju izdajni�kom, i to je bitan deo njihove kampanje. Mislite li da opozicija treba da se brani od takvih optu�bi, budu�i da imaju odjeka kod dela gra�ana?
Oni kod kojih to i posle svega �to smo pre�iveli prolazi nisu oni koje bih ja trebalo da ube�ujem u bilo �ta. Zato nastojim da takve prozivke ignori�em, a mogu da ih ignori�em zato �to mislim da sam uvek bio tamo gde je trebalo da budem, a nisam bio tamo gde nije trebalo, i u vreme ratova i u vreme svega drugog �to se doga�alo u zemlji. Mislim da je najbolja odbrana govoriti o tome kako bi Srbija trebalo i kako mo�e da izgleda. Stalne podele Srbije na one koji je izdaju i one koji je brane nije ne�to �to bismo mi smeli da radimo. Ne smemo dalje deliti gra�ane, jer su Srbiji u promenama koje dolaze potrebni svi njeni ljudi. Nisam spreman da prihvatim bilo koju poruku tipa � mi �emo njima kad do�emo na vlast uraditi ovo ili ono. Ne, ne�emo. Ti isti ljudi koji su glasali za njih, velikim delom i zbog gre�aka demokratske opozicije, sada �e glasati za nas. Osta�e nekih 15 ili 20 odsto onih koji �e i posle smene re�ima verovati da su oni bili u pravu � ali to je njihovo demokratsko pravo. Ukoliko mi budemo dobro radili nakon �to preuzmemo odgovornost za budu�nost zemlje, taj �e se procenat dalje smanjivati.
Pojavljuju se pojedina�ni strana�ki projekti o izgledu postmilo�evi�evske Srbije. Ima li �anse da se objedinjena opozicija u nekoj skoroj budu�nosti pojavi sa pet ili deset bitnih i svima razumljivih ta�aka koje bi gra�ani mogli prepoznati kao alternativu postoje�em re�imu?
Va�no je da u javnost iza�emo sa jasnom slikom budu�e Srbije. To dugujemo bira�ima, i to je na dnevnom redu narednog sastanka opozicije. Savez za promene i drugi sa�inili su svoj predlog izgleda demokratske Srbije koji u nekoliko ta�aka jasno defini�e �ta su ciljevi, pored promene re�ima.
Me�utim, oni koji pa�ljivije prate politi�ku scenu Srbije znaju da je dosta u�injeno poslednjih godina. Beogradski centar za ljudska prava, nekoliko eksperata sa Pravnog fakulteta i na�i ljudi u Institutu za federalizam u �vajcarskoj napravili su nacrt novog ustava. Postoji projekat regionalizacije i decentralizacije Srbije, postoji model zakona o sudstvu i novi model zakona o informisanju, a NUNS sad radi na jo� jednom modelu. CeSiD je uradio projekat zakona o politi�kim strankama i njihovom finansiranju, kao i predlog izbornih zakona. G-17 je mnogo toga uradio u oblasti ekonomskih reformi, monetarne reforme, privatizacije, o tome koji resursi ostaju pod kontrolom ove zemlje. Na tome je radio i Avramovi� sa nekoliko eksperata. Voleo bih da se te dve grupe sretnu i pre�iste to �to imaju, jer mislim da to mogu da urade za jedan dan.
Veliki je posao ura�en i jo� je veliki posao pred nama, ali tvrdim da nije ta�an utisak da opozicija dosad nije imala nikakvih ideja o budu�em ure�enju Srbije ili da nema jasnu viziju budu�e Srbije.
SPS animira bira�e na obnovi i patriotizmu. Kako �e ih animirati opozicija?
Ekonomija i organizacija dr�ave su centralne teme. Moramo u predizbornoj kampanji nametnuti pitanja kao �to su: za�to smo siroma�ni, �ta bi trebalo uraditi da to vi�e ne budemo, za�to je toliko ljudi nezaposleno i kakve su �anse da se zaposle, kakvim tehnologijama raspola�emo i za�to su tako stare.
Na ekonomskim temama se dosad u Srbiji nisu dobijali izbori...
Da, izme�u ostalog i zato �to smo mi svaki put prihvatali da nam glavna tema budu sankcije ili Bosna i Hrvatska, Crna Gora, Kosovo ili ne�to sli�no. Mislim da tu gre�ku ne bismo smeli da ponovimo.
Demokratska Srbija, naravno, mora da odgovori na pitanja kao �to su ova, ali ne sme da prihvati da to bude centralna tema izbora. Milo�evi�u bi u vezi sa tim temama samo trebalo postavljati pitanja, a neka on daje odgovore za�to je uveo Srbiju u �etiri rata, za�to imamo milion izbeglica, za�to nije prihvatio mir u Rambujeu, za�to je Srbija bila bombardovana, da li je Kosovo i dalje suvereni deo ove zemlje... Njegovi odgovori da smo okru�eni neprijateljima, da nas svet mrzi, da je sve o Kosovu sadr�ano u Rezoluciji 1244, a da su sankcije razlog siroma�tvu nisu dovoljno dobri. On je problem ove zemlje, a ne svet. Njegov nacionalni, ekonomski i socijalni program do�iveli su potpunu katastrofu.
Mi moramo nametnuti sopstvenu viziju budu�e Srbije. Kada je u pitanju Kosovo, moramo da poka�emo visok stepen nacionalne odgovornosti, a kada je u pitanju Republika Srpska, odnosno BiH, moramo da poka�emo dr�avni�ku mudrost i odgovornost za stabilnost me�unarodnog poretka. Mi jesmo u stanju da preuzmemo odgovornost za ovu zemlju i da garantujemo sve potpisane sporazume, dakle i Dejtonski i Kumanovski.
I kad je u pitanju Crna Gora, �elim da jasno saop�tim svoj stav. Svaka odluka gra�ana Crne Gore doneta u demokratskom ambijentu (�to zna�i uz garancije slobode politi�kog organizovanja, slobode informisanja i slobode promovisanja razli�itih politi�kih ideja) mora biti podr�ana od strane demokratske Srbije. Mi smo spremni da razgovaramo o budu�im modelima veza Srbije i Crne Gore, s obzirom na to da je prili�no jasno da dosada�nji ustavi vi�e nisu dovoljno funkcionalni okvir. Meni je najva�nije da i u Srbiji i u Crnoj Gori bude ulo�en iskren napor da se na�e okvir za zajednicu. Ako takav napor bude ulo�en, verujem da �e dogovora biti.
�elim da jasno ka�em da �emo garantovati teritorijalni integritet Bosne i Hercegovine i da �emo posebne veze sa Republikom Srpskom koristiti po�tuju�i celovitost Bosne, a ne da bismo je slabili i delili.
Ipak, uveren sam da gra�ane Srbije iznad svega interesuje za�to �ive tako kako �ive i imamo li mi ideju kako pove�ati �ivotni standard svih na�ih gra�ana. U tih desetak ta�aka zajedni�ke platforme cele demokratske Srbije trebalo bi da damo odgovor sa kakvim sredstvima, �ijim sredstvima, u kom obimu i kojim tempom �e da raste standard gra�ana Srbije. Od toga zavisi budu�nost Srbije, a ne od svih ovih pitanja o kojima sam rekao po ne�to.
Da li va�a istra�ivanja javnog mnjenja pokazuju da opozicija vra�a izgubljen kredibilitet otkad je po�ela da nastupa zajedno?
Imamo vrlo ohrabruju�a istra�ivanja javnog mnenja iz februara, koja jo� nisu objavljena, ali �e uskoro biti. Savez za promene jeste definisan kao koalicija kojoj se najvi�e veruje. Kad je re� o rejtingu politi�ara, jasno se vidi da se nastavlja pad Milo�evi�evog ugleda i uticaja, a onda ostali iz vlasti prestaju da budu va�ni.
Uglavnom, rezultati govore da gra�ani ta�no znaju �ta u ovom trenutku postoji na politi�koj sceni Srbije, ali daju i jedan upozoravaju�i signal: oko 40 odsto gra�ana jo� nije odlu�ilo za koga �e glasati. To zna�i da opozicija trenutno ima ve�u podr�ku nego re�im, ali da za tih 40 odsto glasova onih koji �ele promene, ali nisu sigurni kako �e se oni u tim promenama sna�i, moramo mnogo da radimo. Oni bi tek trebalo da vide za koga �e glasati i za �ta.
Mnogo se govori o mogu�nosti, odnosno nemogu�nosti mirne tranzicije vlasti. �ta te dileme za vas zna�e?
Znam da dobar deo razgovora u zemlji danas, na pijaci, svuda, po�inje re�enicom � ne�e se ovo zavr�iti bez krvi. Siguran sam da je ta re�enica pogre�na, ali znam i da moramo mnogo da u�inimo da ohrabrimo ljude da poveruju u druga�iji scenario, da ih uverimo da jesmo u stanju da pobedimo na izborima, da znamo kako �e Srbija izgledati posle izbora � dakle, da jesmo alternativa koja �eli isto �to i gra�ani, koji se sad tako boje te druga�ije Srbije. Pomenuta re�enica je rezultat velike propagande re�ima da ne�e dati vlast ni po koju cenu, da �e je braniti, da su svi drugi izdajnici. Koliko god da je vlast spremna da �iri strah, u trenutku suo�avanja sa izbornim porazom ne�e biti tako agresivna, mada to sada nekima izgleda nemogu�e. Te pretnje i slu�e tome da izazovu strah kod jednog dela stanovni�tva. Tehni�ki gledano, ukoliko bi izborni rezultat bio tesan, oni najagresivniji u vlasti bili bi ohrabreni da nekakvom dodatnom represijom probaju da spre�e priznanje poraza. Ukoliko izborna pobeda bude sa znatnom razlikom, onda sam siguran da �e tranzicija vlasti biti potpuno mirna. Nama je potreban ubedljiv pobedni�ki rezultat 65:35, a ne 55:45.
Ipak, nije re� o novoj kampanji zastra�ivanja. Jo� pre desetak godina izgovorena je �uvena re�enica da vlast nisu dobili za zelenim stolom, pa je za zelenim stolom ne�e ni predati.
Znam, ali to su nesre�ni ljudi �ije re�i ne bi trebalo uzimati kao ne�to �to �e se sigurno dogoditi.
Ti nesre�ni ljudi kontroli�u aparat represije u zemlji, zar ne?
Oni se sve ove godine oslanjaju na razli�ite slu�be bezbednosti, ta�nije na kombinaciju korupcije i direktne sile. To mo�e trajati jo� neko vreme � nedovoljno dugo kad je u pitanju njihova politi�ka budu�nost, a vrlo dugo kad je u pitanju �ivot ljudi u ovoj zemlji � ali je to vreme pri kraju. Posle njih �e nestati taj re�nik, te pretnje. Sve �e to naprosto i��ileti.
Roksanda Nin�i�
Sve �to se doga�a na Kosovu velika je nesre�a, ali to nije razlog da
zaboravimo kako smo stigli do te velike nesre�e, koliko je nasilja i drugih pogre�nih
koraka bilo prema Albancima u poslednjih desetak godina i koliko politi�ke
neodgovornosti. U me�uvremenu je bio rat, i sad stradaju Srbi koji su probali da ostanu
na Kosovu. 