Politika |
Vreme broj 478, 4. mart 2000. |
Kada će biti lokalnih izbora Kako tata kaže O tome šta vlast zaista smera, od socijalista se direktno teško može saznati. Većina ih na pitanje kada će biti lokalnih izbora, odgovora sa "i ja bih to voleo da znam, ali biće onako kako `tata` proceni" Prošlonedeljni portparol Socijalističke partije Srbije Nikola Šainović (do daljnjeg, Ivicu Dačića koji je postao šef beogradskih socijalista na funkciji partijskog portparola svake nedelje menjaće neko od članova Izvršnog odbora SPS-a) još jednom je pokazao kako je gotovo neprevaziđen u disciplini neutralnog političkog govorenja, inače omiljenog među ovdašnjim socijalistima. A to otprilike znači – što više fraza, pogotovo patriotskih, i po mogućstvu ni jedna informacija. Šainović koji je prošle nedelje na redovnu konferenciju za novinare došao praćen prilično brojnim i upadljivim obezbeđenjem bio je, između ostalog, pitan i o mogućem terminu lokalnih izbora. "Ove godine će biti lokalnih izbora. Biće i saveznih", bio je kratak, inventivan i "konkretan" Šainović, čiji je način govorenja, po stepenu zanimljivosti, otprilike sličan "užitku" koji pruža čitanje telefonskog imenika. FILOZOFIJA OPŠTENARODNE ODBRANE: Istoga dana o izborima se, samo nešto konkretnije, izjašnjavao i potpredsednik srpske vlade dr Ratko Marković. On je predvideo kako će savezni i lokalni izbori biti održani "najverovatnije u maju ili na jesen", i da će najverovatnije biti spojeni zbog ekonomičnosti i problema velike apstinencije birača. Iako nešto konkretniji od Šainovića, ni Marković, naravno, nije o lokalnim izborima rekao ništa što javnost i ranije nije znala. To da socijalisti i njihovi koalicioni partneri odmeravaju šta ima je bolje – da izbore održe u maju ili na jesen – zna se već prilično dugo, kao što se takođe zna da u junu, julu ili avgustu malo ko organizuje izbore. Kao jedan od autora novog Zakona o lokalnoj samoupravi, profesor Marković takođe veoma dobro zna da u slučaju istovremenog održavanja lokalnih i saveznih izbora čitav posao organizacije i kontrole izbora ide preko saveznog parlamenta, odnosno da u tom slučaju lokalne vlasti nemaju sa izborima gotovo ništa. To i jeste jedan od glavnih razloga zbog koga se vlasti još nisu odlučile da raspišu prevremene lokalne izbore – što, na primer, radikali odavno traže. Mogućnost da se iz izbornog procesa isključe vlasti sa lokalnog nivoa jeste zapravo i jedini pravi argument u prilog odlaganja lokalnih izbora za jesen. Ta pogodnost skopčana je, međutim, sa rizikom zvanim Crna Gora i najavama vlasti iz Podgorice da tamo saveznih izbora ove godine nikako neće biti. Istovremeno, profesoru i zakonopiscu Ratku Markoviću se ne može baš do kraja verovati kada pominje problem apstinencije birača. Zvanično, svaka vlast "želi" da što više ljudi izađe na izbore i tome se kao "opštem stavu" teško može bilo šta prigovoriti. Stručnjaci za izborne sisteme tvrde kako je novi srpski Zakon o lokalnoj samoupravi (zakon predviđa jednokružni većinski izborni sistem za lokalne skupštine) pravljen tako da vlastima u startu omogućava priličnu prednost. Zakon je, kako se to može u čuti u šali, pravljen tako što je dr Marković, dok ga je pisao, na stolu svakako držao sliku razjedinjene srpske opozicije. Najave opozicionog udruživanja i pravljenja samo jedne izborne liste, na kojoj bi jednostavno pisalo "opozicija" (do čega, uzgred, baš nije tako jednostavno doći), menjaju donekle stvari. U tom slučaju, kažu eksperti za izborne sisteme, režimu odgovara što viša apstinencija birača, a opoziciju "vadi" samo slovački ili hrvatski recept – izuzetno visok odziv građana. O tome šta vlast zaista smera, od socijalista se direktno teško može saznati. Većina ih na pitanje kada će biti lokalnih izbora, odgovora sa "i ja bih to voleo da znam, ali biće onako kako `tata` proceni". Nezvanično, čitav partijski aparat je i posle kongresa zadržao priličnu mobilnost i nalazi se u fazi iščekivanja. Nešto nalik na parafrazu nekadašnje Titove filozofije opštenarodne odbrane – spremajmo se kao da će sutra biti lokalnih izbora, nadajmo se da ih nikada neće biti i čekajmo "tatinu procenu". U većini opštinskih organizacija SPS-a još pre kongresa na čelo su došli novi ljudi koji bi trebalo da predvode operaciju "juriš na velike gradove". Njihov prvi zadatak je da pokažu kako su socijalisti posle gotovo pune četiri godine najzad naučili da budu prava opozicija i kako oni iz JUL-a više neće moći da im prigovaraju kako su zapravo "ugodna" i neborbena opozicija po najvećim srpskim gradovima. Otuda u režimskim glasilima toliko priloga na osnovu kojih bi se moglo zaključiti kako po ulicama velikih gradova teku isključivo fekalije, i kako ćemo svi zajedno uskoro završiti kao riba iz Tise, ukoliko se pod hitno nešto ne učini. To se posebno oseća u Beogradu gde je novi predsednik gradske organizacije Ivica Dačić krenuo u veoma oštru kampanju za koju je teško poverovati da bi sa sličnim intenzitetom mogla da potraje čak do jeseni. Pre nekoliko dana Dačić je bio i u Zemunu gde je građanima poručio da zaslužuju bolju vlast i bolji život u prestonici, i obećao da socijalisti moraju pomoći Beograđanima (iz novinskih izveštaja ostalo je nejasno da li je Dačić mislio i na Zemun i pomoć Zemuncima ili onako figurativno i uopšteno na čitav grad). TURIRANJE MAŠINA: Na odluku o prevremenom zakazivanju lokalnih izbora za maj ove godine uticaće svakako i ono što će se ovih dana zbiti u opozicionim redovima. Da se lakše odluči za izbore, Miloševiću su potrebni novi dokazi o opozicionim trvenjima i nejedinstvu. Eventualni dogovor o tome da se krene sa uličnim protestima i pokušajima da se izbori iznude na ulici takođe bi mogao da utiče na krajnju odluku režima. Oni koji tipuju na Miloševićevu tvrdoglavost smatraju da u tom slučaju od izbora nema ništa pre jeseni jer će on još jednom pokušati da dokaže kako i dalje određuje pravila igre i u potpunosti kontroliše situaciju. Na Miloševića podjednako liči i sasvim drugačija logika: da nekoliko dana pre održavanja protesta opozicije raspiše lokalne izbore, a opoziciju ponovo zabavi i posvađa oko dileme da li onda uopšte ići na ulicu ili ne. U trenutku kada ovaj broj "Vremena" kreće u štampu, opozicioni lideri upravo razgovaraju o mogućem terminu i scenarijima izlasku na ulice. Dan uoči ovog skupa, ponovo izabrani predsednik Demokratske stranke dr Zoran Đinđić je u intervjuu za Radio B2 92 tvrdio kako će od ostalih učesnika na ovom skupu tražiti da svi zajedno započnu kampanju za lokalne izbore, iako nisu zvanično raspisani. Po mišljenju Đinđića, opozicija ne bi smela ponovo da bude zatečena, i zato bi bilo bolje "upaliti auto pre vremena, zagrejati mašinu i spremno sačekati da se krene na put". Sudeći po sekretaru Direkcije JUL-a za informisanje Ivanu Markoviću, druga strana već odavno "turira" svoju mašinu do daske. Pre nekoliko večeri, Marković je u Rakovici poručio svom opštinskom odboru kako će predstojeći izbori na lokalnom nivou, ili bilo kom drugom nivou, biti zapravo referendum građana za sopstvenu državu. Onaj ko bude glasao za JUL, SPS i patriotske snage narodnog fronta, oličenog u vladi narodnog jedinstva Srbije i SRJ, glasaće, po mišljenju Markovića, da se sačuva i odbrani zemlja. Ako je tako, ostalo je izgleda još samo da se odabere prvo pitanje za referendum. Pre dve godine, na primer, pitanje na referendumu je bilo pogrešno postavljeno. Ljudi su pozvani da se izjasne protiv stranog mešanja u naše stvari, a ispalo je da je na Kosovo kasnije stiglo nekoliko desetina hiljada naoružanih vojnika. Nenad Lj. Stefanović |