Slobodan Vuksanović, član Demokratske stranke
Neće biti cepanja
Mi stranku nismo nasledili, mi smo je pravili i zbog toga sigurno neće nikome pasti na pamet da pravi novu stranku
U prošlu nedelju je održana izborna skupština Demokratske stranke (DS). Zoran Đinđić, koji je jesenas najavljivao povlačenje ukoliko protesti Saveza za promene ne donesu konkretne rezultate, ponovo je izabran za predsednika, dobivši 605 glasova. Doskorašnji potpredsednik stranke Slobodan Vuksanović izazvao je – čini se – izvesnu pometnju isticanjem svoje kandidature za mesto predsednika. Dobio je poverenje 485 delegata.
Prvi javni komentari
izbora u DS-u upadljivo su različiti. Po onim komentarima koji uglavnom dolaze iz same
stranke, dva kandidata za predsednika potvrđuju da je DS demokratska i u unutarpartijskom
životu. Po drugima, ishod glasanja za predsednika ukazuje na podeljenost koja bi mogla
dovesti do podele ili rascepa stranke. Na opasku da je u jedanaestogodišnjoj istoriji DS
postao nešto nalik katoličkoj crkvi u hrišćanstvu, izvor sekti i novih crkava –
Slobodan Vuksanović kategorično odbija mogućnost novog rascepa. "To apsolutno nije
mogućno, jer sam okupio gotovo polovinu glasova u DS-u, i sigurno neću dozvoliti da se
stranka deli i pravi neka nova. Eventualna podela stranke je u Đinđićevim rukama,
pošto je najavio nekakve analize rada pojedinih odbora, posebno gradskog odbora DS-a
Beograda, istovremeno govoreći da nije osvetoljubiv. Nadam se da on neće deliti
stranku."
“VREME”: Može li da se zamisli situacija u kojoj bi onaj deo stranke koji je vama dao glasove možda postavio takav zahtev, pa da dođe do podele "na zahtev baze..."?
Slobodan Vuksanović: Neće, siguran sam. To su sjajni ljudi koji su se mnogo žrtvovali, koji su osiromašili baveći se politikom na opozicionoj strani, koji su često gubili radna mesta, trpeli raznovrsne pritiske, bivali hapšeni, čije porodice takođe trpe zbog pripadnosti DS-a... Mi stranku nismo nasledili, mi smo je pravili i zbog toga sigurno neće nikome pasti na pamet da pravi novu stranku. Ono što sam demonstrirao svojom kandidaturom i ponašanjem na skupštini ne liči na našu dosadašnju praksu; ne samo da sam ponosan na to nego ću se potruditi da ne ličim na tu političku praksu u Srbiji tako što bih sad pravio nekakvu stranku. Zbog svoje naravi, političkog i domaćeg vaspitanja, odnosa prema stranci, ja sam garancija da do toga neće doći. I zbog toga što sam dao reč, što sam tu reč ponovio po objavljivanju rezultata glasanja i zato što svi znaju da držim reč. Osim toga, prošao sam to iskustvo – koje su činila i cepanja stranke – znam kako to izgleda, znam koliko je to štetno ne samo za stranku nego i za ovaj naš nesrećni narod i državu. Pošto je stranka iznad pojedinačnih interesa, a iznad stranke i svih naših pojedinačnih interesa su narod i država, ne treba dozvoliti da se ti opšti interesi stalno kvare i narušavaju nekakvim cepanjima stranke.
Da li će politička javnost ishod glasanja tumačiti kao dokaz demokratičnosti unutar DS-a ili kao neuspeli pokušaj obračuna?
Demokratičnost sam doneo ja svojom kandidaturom i doneli su je ljudi koji su me predložili, jer da je nisam prihvatio, DS bi, kao i do sada, imao jednog kandidata za predsednika. S druge strane, predlagano je da Đinđić imenuje naslednika ili prestolonaslednika. Veoma sam počastvovan brojem glasova koje sam dobio, razlika je zaista minimalna. Ljudi koji poznaju DS i odnose u njemu znali su da će, bez obzira na ishod, razlika u broju glasova biti mala. Karakter jedne stranke i njenu demokratičnost ne može da određuje samo jedan čovek, jedan postupak, jedna kandidatura. Ja sam svoj doprinos u tom smislu dao, ali DS će biti vrednovan i po doprinosima ostalih istaknutih članova, pre svega čelnog čoveka. Kakav je učinak, kakvi su rezultati, o tome govore ankete, rejtinzi, kao i broj glasova na izborima. Mislim da se, bar u ovom trenutku, ne ubrzava proces udruživanja ili dogovaranja opozicije u konkretnom i efikasnom smislu. Te boljke iz prošlih vremena i ranijih odnosa opozicionih stranaka izgleda da su ostale, mada su, moram reći, sada nešto ublažene ovim zajedničkim sastancima, koji su zaista prvi sjajan korak i sjajan psihološki podstrek građanima. Ali, naravno, posle prvog, čitava opozicija mora da napravi i drugi korak, da napravi konkretan dogovor i ostvari konkretnu saradnju – a za to su potrebne ne samo dobre namere nego i iskrenost, stvarno uverenje da se to može uraditi bez međusobnog takmičenja stranaka. Ako je to postignuto, sve će biti u redu – ali ostavljam vama i biračima, građanima, da ocenite je li to ostvarljivo s ljudima koji su sada odlučujući faktor u tom poslu.
Na skupštini je Zoran Đinđić najavio i nešto što je nazvao "novi patriotizam". Šta bi to moglo da bude?
To se teško objašnjava i teško shvata. Patriotizam ili novi patriotizam može da bude proizvod nekakvog marketinga, u smislu jedne sintagme koja bi trebalo da privuče pažnju... Međutim, ne vidim da se to dogodilo. Patriotizam se dokazuje poverenjem građana, iskrenošću u saradnji opozicionih stranaka i pobedom nad Miloševićevim režimom. To je patriotizam danas. Što se tiče "novog patriotizma", to ne treba mene pitati, ja nisam izmislio taj neobični naziv.
Aleksandar Ćirić
