Srbija u razbijenom ogledalu
Veliko martovsko spremanje
Do�ao je i mart, mesec "javnih radova" u Beogradu. Da li �e simbolika 9. marta ovog prole�a biti dopunjena novim zna�enjima
U trenutku kada nastaje
ovaj tekst (sreda 1. mart, tri popodne), predstavnici opozicionih stranaka, u prostorijama
Demokratskog centra (koalicija DAN), ve�aju na svom �etvrtom sastanku o oblicima
pritiska na vlast. Cilj poznat: raspisivanja demokratskih, vanrednih izbora. Taj sastanak
je probudio o�ekivanja da bi moglo do�i do prekretnice u delovanju opozicije kojoj
gra�anstvo (dobro, "slavska nadstrana�ka partija") po�inje da upu�uje
prigovore da se beskrajno dogovara i da napokon mora pokazati predsedniku Slobodanu
Milo�evi�u da je tu i da postoji.
Do sada su odr�ana tri sastanka opozicionih stranaka, a ve� na prvom, 10. januara, �iji je doma�in bio Srpski pokret obnove (SPO), opozicija je postigla sporazum u kojem tra�i raspisivanje vanrednih izbora na svim nivoima do kraja aprila ove godine. Tada je postignuta saglasnost i o tome da se u martu odr�i veliki protesni miting. Govoreno je i o tome da taj skup treba da bude manifestacija podr�ke pozitivnom programu opozicije, a ne demonstracija volje za konfrontacijom.
Pre desetak dana portparol SPO-a Ivan Kova�evi� pomenuo je da �e devetog marta biti organizovan veliki skup, ali je istog dana tu izjavu korigovao drugi Kova�evi�, Miladin, savetnik predsednika SPO-a, koji je precizirao da odluka o mitingu i drugim aktivnostima treba da se donese konsenzusom. Ivan Kova�evi� se posle dr�ao te verzije, pa je na konferenciji za �tampu u utorak 29. februara samo nagovestio da bi na sastanku opozicije "trebalo da bude re�i i o mitingu opozicije", da je za SPO najbolji datum 9. mart, ali da se na tome ne�e insistirati i da �e odluka biti doneta konsenzusom.
Protiv devetog marta kao datuma opozicionog mitinga do sada su se izjasnile Socijaldemokratska unija �arka Kora�a (uz preciziranje da �e po�tovati volju ve�ine) i Demokratska stranka Srbije, DSS, koja je, uz uva�avanje ranijeg dogovora da se miting odr�i u martu, izrazila izvesnu rezervu oko izbora ba� 9. marta kao dana opozicionog protesta, sumnjaju�i da je vlast izabrala put daljeg zao�travanja krize te da je, zbog mogu�ih konfrontacija, bolje da se izbegne simbolika 9. marta, �ime bi se skinula i odgovornost opozicije za eventualne incidente.
PSIHOLO�KI RAT: Re�im je sa svoje strane nastojao da "razbije igru" opozicije.
Vlast je odbila sve predloge za izmenu izbornih uslova � i SPO, koji je u parlamentu bio nosilac te inicijative, privremeno je napustio Skup�tinu; pregovori o izmenu izbornih uslova su zale�eni; s re�imske strane intenzivirana je pogroma�ka kampanja protiv opozicije, medija i slobodne javnosti, zasnovana na ponavljanju da se rat protiv Jugoslavije nastavlja drugim sredstvima itd...
U me�uvremenu SPS u pretkongresnom me�anju karata svoje najautoritativnije ljude �alje na lokalni nivo � u bitku za gradove. Nizom paralelnih poteza zaba�uruje se o�ita kriza vladaju�e vrhu�ke, koju karakteri�u sve ja�a izolacija sa zapadne strane (pro�irenje spiska nepo�eljnih), skandalozno ne�injenje u slu�aju atentata na Vuka Dra�kovi�a, nesposobnost da se rasvetli �ak i atentat na ministra vojnog, odsustvo svake volje da se premijeri i nadle�ni ministri, makar zbog dobrih obi�aja posle tako stra�nih afera, podsete na moralnu i politi�ku obavezu da podnesu ostavke. Po�to opozicija nije u parlamentu, ministre i premijere nema ko ni da podseti da podnesu ostavke... Naprotiv, re�im koji likuje zbog pogre�ne procene opozicije da �e se u toku zime sve raspasti i stati, osokoljen time �to je kako-tako zaokru�io te sirotinjske bilanse i �to kontroli�e situaciju, poku�ava da ostavi utisak furioznog juri�a s maskom dolaze�e strahovlade na licu.
Deo toga je i �ikaniranje protivnika � u utorak 29. marta priveden je na informativni razgovor Ivan Kova�evi�, portparol SPO-a, pre toga na prepad je bio priveden Miladin Kova�evi�, a policija je poku�avala da saslu�ava jo� trojicu funkcionera i poslanika ove stranke. U me�uvremenu, najavljen je sudsko-politi�ki progon predsednika Nove demokratije Du�ana Mihajlovi�a...
Nemo�an da re�i vlastito pitanje re�im, dakle, kinji i re�i na opoziciju...
BI LI 'IL NE BI LI: Opoziciono merkanje bi li il' ne bi li je mo�da znak pro�logodi�njih trauma, preobra�enjske sva�e (19. avgust 1999) do ivice konfrontacije izme�u �in�i�evih i Dra�kovi�evih pristalica, sumnja da li �e "na� miting" biti ja�i od "njihovog", ali i zebnje da volja gra�anstva da u�estvuje u "javnim radovima" nije tako velika. A mo�da je i to pozitivan znak "socijalnog u�enja". Pro�logodi�nja serija protesta SZP-a, zasnovana na pogre�nim procenama da �e posleratno razo�arenje i rastu�a beda izvu�i ljude na ulicu, da re�im ne�e mo�i da sastavi kraj s krajem i da �e predati pre borbe, nije dala velike politi�ke rezultate. Zoran �in�i�, posle pobede nad Slobodanom Vuksanovi�em na partijskim predsedni�kim izborima, grdi beogradski odbor svoje stranke �to nije vi�e energije ulo�io u proteste i okrivljuje ga �to protesti u Beogradu 1999. nisu uspeli. U jeku priprema za ovaj opozicioni samit tek nekoliko desetina gra�ana je 26. februara 2000. po 159. put protestovalo u Beogradu. To �edomir Jovanovi�, studentski vo�a iz 1996/7, sada funkcioner Demokratske stranke, predvodi grupu koja je uporno nastavila proteste u Beogradu nakon zvani�nog okon�anja demonstracija Saveza za promene, 18. decembra pro�le godine. To je rep jedne drame koja se sastojala u testiranju re�enosti re�ima da zadr�i vlast. Pokazalo se da ovo nije �e�ka gde se vlast upla�ila zvon�i�a i da ova nomenklatura vlasti, izolovana i upla�ena, nedostatak izlaza nadokna�uje pove�anjem volje za vladanjem.
Opozicija ove sezone deluje unekoliko konsolidovanije i, da ka�emo, s boljim ekspertskim servisom. Njoj nije u interesu da d� novi povod re�imu za neko desperatno nasilje.
OHRABRIVANJE: Ona sada, htela ne htela, mora da koristi slede�u instituciju koja joj je na raspolaganju � gradski trg, rodno mesto atinske i drugih demokratija.
Talasi opozicionih demonstracija 1991, 1992, 1993, 1996\7. uglavnom su donosili delimi�ne rezultate � one koje masovna okupljanja mogu doneti. Vidovdanski sabor trajao je tri nedelje; godine 1993. odbrana Vuka i Danice Dra�kovi� trajalo je mesec dana; 1996/7. gra�anski protesti trajali su 88 dana, a studentski preko 117 dana. �e��e su to bile atmosfere revolta i konfrontacije nego pobedni�kog erosa. Ovo poslednje je zamalo bilo uspelo Pani�u u kratkom fini�u izborne kampanje u jesen 1992. godine.
Opozicija na �elu sa �est puta pora�enim liderima ('90, '92, '93, '96, '97) sada mora da osmisli pozitivnu kampanju kako bi svi njeni potencijalni bira�i kona�no iza�li na birali�ta i kako bi se njihova apstinencija svela na najmanju mogu�u meru, po�to �e vladaju�e stranke koristiti prljavu medijsku propagandu i po�to ina�e kompaktne, trenutno unekoliko zbunjene, pristalice re�ima slu�aju "poruku odozgo" i disciplinovano izlaze na izbore.
Klju� izbornog rezultata dr�e apstinenti koji su kao grupa veliki kao jedna od najve�ih opozicionih "partija". Broj apstinenata je od izbora u Srbiji varirao i za 700.000. Obeshrabrivanje ljudi da glasaju jeste maslo re�imske propagande ("ne vredi glasati, svi su isti"), "svete inkvizicije" opozicionih krugova iz kruga dvojke "partije ne valjaju", ali i dosada�nje problemati�ne opozicione strategije. Dva puta, u maju 1992. i u jesen 1997, grupe opozicionih partija su pozivale gra�ane na bojkot, ali nisu imale uspeha u tom metodu politi�kog ucenjivananja, uglavnom zbog toga �to je ve�ina gra�ana izbore do�ivljavala kao izraz lojalnosti dr�avi. Pretnja bojkotom je pratila sve izbore od 1990. i verovatno je izvestan broj opozicionih bira�a dovodila u konfuziju. Sada se dolazi do konsenzusa da je jedna od uspe�nih formula � ohrabrenje gra�ana da glasaju. Kao i na ruskim predsedni�kim izborima, i ovde �e se kona�ni rezultat znati jo� dok traju izbori � na osnovu procenta iza�lih na izbore. Po nekim procenama (Vuksanovi�, DS), 480.000 mladih ljudi je od 1997. steklo pravo glasa. I iz toga proizilazi da bi glavni slogan u narednim mesecima, institucionalno ili vaninstitucionalno, mogao da glasi: "Svi na izbore!"
Milan Milo�evi�
