Intervju: Dejan Mija�, reditelj
Sudbine vi�e nema
Sve je ne u raspadu nego u razaranju, kao da se neko zarekao da sve uni�ti, ali ne sa namerom da sagradi novo nego da u�iva u uni�tavanju. Kao da postoji neki satanski um koji u�iva u uni�tavanju, neki virus koji u�iva u sopstvenoj egzistenciji
Smatra se da retko koja
generacija i retko koji grad imaju priliku da njihova pozori�ta igraju velikog Antona
Pavlovi�a �ehova. U Beogradu su, me�utim, samo ovog februara premijerno prikazane dve
�ehovljeve drame, �Vi�njik� u Jugoslovenskom dramskom i �Divlji med� Majkla
Frejna po �Platonovu� u �Ateljeu 212�, a po�ele su i pripreme tre�e,
�Galeba� u Narodnom pozori�tu. Za Dejana Mija�a, reditelja �Platonova�, to
zna�i da ovo vreme proziva �ehova, �to bi moglo da odgonetne za�to druge metropole
imaju ne�to manje prilike od nas da u�ivaju u estetici i stavovima �ehova.
�VREME�: Koja je sli�nost izme�u �Platonova� i nas? Izgubljene iluzije, �amotinja?
DEJAN MIJA�: �ehov je sigurno pisac koji je nagovestio preokrete, socijalne pre svega, pisac razme�a dva do sada najzna�ajnija veka u istoriji �ove�anstva. Devetnaesti vek je akumulirao, formulisao ideje, a provo�enje tih ideja je dopalo XX veku. Sada upravo te ideje do�ivljavaju krah, i do�li smo do neke vrste bezna�a, jer vek koji je pro�ao nije ostavio nijednu ideju za budu�nost. Ono �to se zove socijalna pravda definitivno je zanemareno. Prednost ima utilitarizam, to zna�i proizvodnja i profit, u �emu je mogu�e videti Marksove ideje. �ehov, lekar, video je ljude koji boluju, osim od bolesti, i od raznih ideja. Shvatao je da, kao �to u organizmu postoji nedostatak minerala, vitamina, sastojaka koji su potrebni da bi organizam dobro funkcionisao, da je tako negde, na kraju veka, �ovek ostao obezdu�en. Platonov se pita ��ta �e sa nama biti? Za�to ne mo�emo da budemo onakvi kakvi bismo �eleli da budemo, �ta nas to gura?�, a odgovor niko ne zna. Iako se vi�e nego ikad govori o demokratiji, o pravu �oveka, o humanizmu, �ini se da nema milosti. Re� �demokratija� upotrebljava se kao krilatica da bi se prikrilo pravo stanje. Najva�nije je ono �to bi Marks nazvao kapital. Sve ostalo je sporedno, naro�ito ljudski �ivoti. Eto, to je bezdu�je. E sad, �ehov opisuje jo� jednu opaku boljku, a to je pristajanje na to bezdu�je u programu koji se zove banalnost. I to je fatum, sudbine vi�e nema. Postoji banalnost koja je sveprisutna i svezadovoljavaju�a. A iz nje se ra�a samo to �to �ehov, kroz lik Trileckog, ka�e �Da li je to ljubav ili �amotinja?� Ide se dotle da jedno uzvi�eno ose�anje zamenjuje surogatom koji dolazi iz retorti banalnosti.
�ehov je zadavao gledaocu da bude porotnik. Da li ste i vi, kroz �Platonova�, publici odredili da procenjuje?
�ehovljev ideal je bio da publika mora pro�i neku vrstu uose�avanja u problem, da ne sme ostati indiferentna, ali tako da ne bude zahva�ena tom �arolijom nego da ostane svega toga svesna kako bi presudila pre svega o sebi. To je pogled lekara interniste koji ne poku�ava da interveni�e u �ivom tkivu nego animira organizam da prevazi�e svoju boljku. Normalno, uvek, svaki put se radi sa nadom da �e ljudi ne�to saznati o sebi.
Izvo�a�ki, �Platonov� je velika predstava. Da li je to va� odgovor na aktuelnu tezu da je ovo vreme duodrama i takozvanih malih predstava?
Te male forme, ti dobro napisani bulevarski komadi sa Zapada, proverenog uspeha, kasa �tihovi, to se zna �ta je, i toga je uvek bilo. Kritika koju upu�uju veliki pisci kao �to je �ehov, to su neke fundamentalne stvari koje se ti�u problema opstanka ljudskosti, a sve ostalo je zabava. Mo�e �ovek da kritikuje kada neko pravi veselo ve�e, ljudi u�ivaju u vicevima, opanjkava se vlast. A zapravo, kada se pravi takva vrsta susreta sa publikom, afirmi�e se to stanje, otvara se ventil banalnosti i na taj na�in ponovo ugro�ava ljudskost. A kada se desi �ehov, onda je to ne�to �to dira ljude. To je pisac koji je �anr za sebe, to je � �ehov. Svi te�e da budu �ehov, te�ko ko mo�e, de�ava se da manje ili vi�e uspeju, ali te�ko da postanu �ehov. On, spaja nespojivo: �estinu i toplinu, tugu i skoro raskala�ni smeh, o�tar udarac i melem.
Pritisci i pretnje, postali su gotovo svakodnevni. Da li ih ose�a i pozori�te?
Kako da ne. Pozori�te reaguje na sve �to se doga�a u dru�tvu, ono vibrira kao seizmolo�ka igra, odra�ava svaki pokret vremena u kome se desilo da pozori�te i bez bombe bude u ru�evinama. Kod nas je pozori�te uni�teno kao da su na njega pale ne one bombe koje su razorile zgrade u Knez-Milo�evoj nego bomba koja je ba�ena na Hiro�imu. Tako izgleda. U razvalinama. Na to, naravno, �ovek mo�e da ka�e, pa dobro, a �ta nije u razvalini? Sve je ne u raspadu nego u razaranju, kao da se neko zarekao da sve uni�ti, ali ne sa namerom da sagradi novo nego da u�iva u uni�tavanju. Kao da postoji neki satanski um koji u�iva u uni�tavanju, neki virus koji u�iva u sopstvenoj egzistenciji.
Pre godinu dana, u Narodnom pozori�tu ste zapo�eli probe drame Petera Handkea �Vo�nja �unom�, ali ste ubrzo odustali. Kasnije je novinarima napomenuto da vam to nije prvi put, naprotiv.
Ako ja odustanem, to zna�i da sam morao da odustanem, jer ipak sam ja nekakav kreator. Mora da se steknu neki uslovi da bih mogao uop�te da radim. Ne mo�e dirigent da diriguje simfonijskim orkestrom u kome ima pet ljudi. Tako ne mogu ni ja. Uvek kada sam odustajao, odustajao sam zato �to je to bilo objektivnih te�ko�a. Nisam pristajao na bilo �ta. Na kraju krajeva, valjda imam takvu reputaciju da mogu da tra�im i ne�to vi�e od minimalnih uslova za rad. Ne ose�am bilo kakvu gri�u savesti. Nisam hteo da se pravim da ho�u da radim ne�to do �ega nikome nije stalo. Sad bi trebalo da izigravam heroja, tipa koji po�rtvovano gradi ne�to nepostoje�e!
Pripadnost ili makar naklonost nekoj od vladaju�ih partija postali su bitan kriterijum prilikom anga�ovanja umetnika. Po�elo je sa peva�ima i glumcima, a sad se sve vi�e i vi�e to de�ava i rediteljima.
O tome nemam pojma. Verovatno, mo�e biti da �e me onemogu�iti da radim. Moja maksima je uvek bila da onaj ko radi, treba da radi dobro. I zato nemam ni�ta protiv toga da radi neko ko bolje radi i, ukoliko neko smatra da ima onih koji rade bolje od mene, neka ostanem bez posla. Ali da ostanem bez posla samo zato �to ne pla�am negde �lanarinu i ne vi�em negde za nekim nazovi liderom, to je besmisleno. �ta to zna�i, da ovaj ne�e mo�i da kre�i, a onaj poliva ulicu ako nije �lan? Koje�ta! Pa ne�e valjda dotle da do�e?! Naopako, to prevazilazi Orvela!
Da se vratimo Platonovu. Prvo su mu se svi divili, njemu i njegovoj slatkore�ivosti, ali kad nije ispunio data obe�anja i njihova o�ekivanja, pobunili su se i � sru�ili ga. Da li je to naravou�enije?
Nije to tako jednostavno. Ako bi se to govorilo iz ove mitologije u kojoj �ivimo, bilo bi da su oni napravili svog junaka i da su ga uni�tili. Nije on njih ni�ta izdao, bio je konsekventan, bio je �ovek sa idealima i ogromnim slabostima. Odr�avali su ga onoliko koliko im je bio potreban, a kad vi�e nisu mogli da ga podnesu, oni su ga, kao dete igra�ku, rasturili. A naravou�enije? Pa, sve bi moglo da bude naravou�enije.
Sonja �iri�
