U susret izborima u Španiji
“Levi” neprijatelji – zajedno
Iako ankete Asnaru i njegovoj Narodnoj partiji još uvek daju priličnu prednost, “programski pakt” koji su potpisali PSOE i Ujedinjena levica može bitno da utiče na kampanju do 12. marta
Novi ljudi, nove ideje, novi
dogovori i nove nade. Tako izgleda španska politička scena “na levici” posle
istorijskog dogovora Hoakina Almunie i Fransiska Fritosa, lidera španskih socijalista
(PSOE), odnosno koalicije Ujedinjena levica (IU). Da bi se došlo do prvog dogovora ove
vrste u modernoj istoriji Španije trebalo je da se sa liderskih pozicija maknu Felipe
Gonzales i Hulio Angita, dugogodišnji neprikosnoveni šefovi dve najjače političke
snage levice, s tim što “levičarstvo” socijalista mnogo više naginje
solcijaldemokratiji, koji su ličnu netrpeljivost pretvorili u “program” i
nemogućnost bilo kakve saradnje dve partije koje, bar teorijski, imaju više sličnosti
nego razlika.
Almunia i Frutos, kao novi ljudi neopterećeni animozitetima iz prošlosti, povukli su potez za koji se nadaju da je dobitnički. Inicijativa je potekla od Almunije, koji je javno ponudio Ujedinjenoj levici predizbornu i postizbornu saradnju i za samo 11 dana postignut je dogovor o programu “vlade levice” i o zajedničkim listama za Senat (Gornji dom). Almunija je javno izjavio da će u slučaju pobede na izborima 12. marta novu vladu formirati u saradnji sa Ujedinjenom levicom a ne sa nacionalistima iz Katalonije i Baskije, kao što su radili Gonzales u poslednjem mandatu i Asnar od dolaska na vlast pre četiri godine.Ujedinjena levica se sa svoje strane obavezala da će glasati za Almuniju kao premijera u slučaju njegove pobede. Predizborni pakt je, dakle, potpisan; ostaje da se vidi kako će reagovati birači, posebno oko 2,5 miliona onih koji su dosad svoj glas davali IU-u.
PSIHOLOŠKA PREDNOST: Almunia i PSOE su u pregovorima odustali od prvobitnog stava da IU povuče svoje kandidate u osam provincija u korist kandidata PSOE-e što je vladu navelo na ocenu da je “Almunija doživeo debakl”, ali merodavni sudija biće samo biračko telo 12. marta. Pošto PSOE i IU ne idu sa zajedničkim listama i za Kongres (parlament), pakt o saradnji zasad ima veću psihološku nego praktičnu vrednost, ali u svakom slučaju dogodilo se nešto novo i značajno. Obe partije su od dve glavne sindikalne organizacije u zemlji, Generalne radničke unije (UGT) i Radničke komisije (Č.OO) i njihovih lidera, Kandida Mendesa i Antiona Gutieresa, dobili punu podršku, što je naljutilo vladu. Drugi dobar znak za eventualne buduće koalicione partnere, posebno za IU, jeste naglo razumevanje nekoliko vodećih španskih banaka za dug Ujedinjene levice od 1,6 milijardi pezeta (nešto malo manje od 20 miliona maraka), koji je ovih dana reprogramiran bez problema. Na drugoj strani, uz vladu koja pokazuje evidentne znake nervoze, iako ih negira, protiv pakta su se izrazili katalonski nacionaliusti iz Konvergencije i Unije (CiU), a na nacionalnom planu sektor privrede (zbog najave skraćenja radne nedelje na 35 sati) i katolička crkva zbog najave proširenja prava na abortus.
Vladajući “populisti” šire tezu o povratku “socijalkomunizma” i tvrde da pakt PSOE-IU zapravo “favorizuje Narodnu partiju” jer je ostavlja “samu na centru” dok istovremeno “radikalizuje PSOE i vraća iz mrtvih IU”. Premijer Hose Maria Asnar je “pakt progresista”, kako ga potpisnici dogovora nazivaju proglasio “paktom propusne moći”, odnosno nečim što nema dno i osnovu i nečim što su “neki imali u prošlosti”.
Zanimljivo je da je Felipe Gonzales, koji je sada samo “obični član” Federalnog komiteta PSOE-e, pakt ocenio kao “inteligentan i koristan” iako je priznao da ga on lično “ne bi predložio”, uz dodatno priznanje da on “svakako nije bio čovek koji bi mogao da se dogovori sa Angitom”. Angita, kao zakleti antievropeista, ostaje protivnik bilo kakvom približavanju sa socijalistima, ali on se sve manje pita. Razlike između PSOE-e i IU-a, koje nisu male i među kojima je stav prema NATO-u jedna od najvećih, ostaju “parkirane” za neka buduću, postizborna vremena.
PODRŠKA: Prve ankete dale su za pravo Almuniji i Frutosu, jer većina podržava njihovo približavanje i smatra da će obe snage time dobiti, ali ankete koje su poslednjih dana urađene o mogućem ishodu izbora kazuju da Asnar i Narodna stranka još imaju solidnu prednost od najmanje 4,3 procenta (prema “El Paisu”), odnosno 6,0 odsto (prema “El Periodiku”). To je razlika na koju građani tipuju kao odgovor na pitanje “ko će pobediti na izborima 12. marta”, ali na pitanje “koju biste koaliciju želeli na vlasti ukoliko pobednička partija ne može sama da formira vladu” u prvi plan, sa 24 odsto, izbija tandem PSOE-IU, dok je sadašnja formula PP-CiU-PNV na drugom mestu sa 17 odsto. Ipak, zanimljivo je da 11 odsto anketiranih preferira “nemoguću kombinaciju” PP (Narodna partija)-PSOE, a isti procenat dobija i varijanta sa “koalicijom svih važnih partija u zemlji uz predsedništvo kandidata čija partija dobije najviše glasova”.
Pouzdanost anketa je, međutim, relativna, baš kao što ovih dana podseća “El Pais”, jer su 1996, uoči izbora, Asnaru i “populistima” davale prednost i do 7 odsto, a krajnji izborni rezultat bio je jedva jedan odsto. Iste ankete proglašavaju Asnara za najcenjenijeg političkog lidera sa prosečnom ocenom 7,8, Almunija je drugi sa 6,9, a Fransisko Frutos treći sa 6,3. Finiš kampanje, uz verovatne TV debate glavnih kandidata, mogu bitno uticati na opredeljenje birača ali, bez obzira na to kako se izbori završe, izvesno je da se na španskoj političkoj sceni desila krupna promena: doskorašnji zakleti neprijatelji sa “levice” rade udruženim snagama na rušenju “desnice”. Zajedno su jači.
Vladimir Stanković
