Johanesburg
Poplave
Nakon vi�enedeljnih jakih
ki�a i poplava, pro�le nedelje je Afrikom prohujala smrtonosna oluja koja je odnela
vi�e od 150 �rtava i zbrisala ku�e i doma�instva preko milion ljudi u �etiri afri�ke
zemlje. U mnogim mestima ki�a je jo� padala dok su spasila�ki helikopteri poku�avali
da se probiju i dostave hranu, �atore i �ebad, kao i da izbave ljude zarobljene na
krovovima, kro�njama i farmama koje su postale ostrvca u preplavljenom terenu.
Pro�lonedeljna oluja koja je pogodila Ju�nu Afriku, Mozambik i Zimbabve bila je
naro�ito pogubna, jer su joj prethodile vi�enedeljne jake padavina u sve tri zemlje, kao
i u Bocuani. Lokalne vlasti i zdravstveni radnici strahuju da �e se situacija dalje
pogor�avati i izazvati epidemije kolere, malarije i tifusa. "Postoji neodlo�na
potreba za hranom, �atorima i lekovima", izjavio je Ibrahim Gambari, specijalni
savetnik UN-a za Ju�nu Afriku. "Ali, me�unarodna zajednica mora obratiti pa�nju i
na ogromna o�te�enja infrastrukture." Mozambik, koji je, iza�av�i iz decenije
ratovanja, uspeo da izgradi privredu sa gotovo najbr�om stopom napretka na svetu, sada se
suo�ava sa 200.000 jutara poplavljenih njiva, 141 sru�enom �kolom i manjkom bolnica i
lekara koji poku�avaju da se izbore sa nastalom krizom. "U svim podru�jima
zahva�enim olujom zdravstvene slu�be su pretrpane pacijentima i rade iznad svojih
kapaciteta. Lekovi po�inju da ponestaju, a nedostatak lekara koji je postojao i pre ove
krize sada je dramati�an", ka�e se u apelu UN-a za �to hitniju pomo�.
Njujork
Presuda
Krajem februara sudska
porota u Njujorku donela je osloba�aju�u presudu za �etiri policajca koji su godinu
dana ranije ubili afri�kog imigranta Amadu Diala. Njujor�ki policajci Sin Kerol, Edvard
Mek Melon, Kenet Bos i Ri�ard Marfi ispalili su ukupno 41 metak nakon Dialovog odbijanja
da se preda radi ispitivanja. Dialo je pogo�en 19 puta; ispostavilo se da je crni predmet
u njegovoj ruci, za koji su policajci mislili da je pi�tolj, zapravo bio nov�anik.
Osloba�aju�a presuda izazvala je proteste gra�ana, a Ministarstvo pravde razmatra
mogu�nost podizanja savezne optu�nice za kr�enje ljudskih prava protiv oslobo�enih
policajaca. Kadiatu Dialo, majka ubijenog Amadua, ka�e da je obja�njenje porote pokazalo
da su se "ose�ali donekle neprijatno" spram svoje odluke, kao i da ona razume
da je porota odlu�ivala samo na osnovu onoga �to joj je "re�eno na sudu".
Sudija je vi�e puta tokom su�enja nagla�avao poroti da, ukoliko zaklju�e da su
policajci "osnovano sumnjali" da je Dialo bio naoru�an i opasan, moraju doneti
osloba�aju�u presudu. Me�utim, na izjavu porote da rasno pitanje nije igralo nikakvu
ulogu u ovom slu�aju, Kadiatu odgovara: "Oni ne �ive u Bronksu. Ovaj slu�aj
pripada Bronksu." U decembru pro�le godine ovaj slu�aj je preme�ten iz suda u
Bronksu u naselje Albani, �to Dialova porodica i mnogi drugi smatraju jednim od bitnih
uzroka osloba�aju�e odluke. Prema iskazima porotnika klju�na stvar u njihovom
odlu�ivanju bio je propust odbrane da pobije svedo�enje policijskog eksperta D�ejmsa
Fajfa, koji je svedo�io da su policajci u potpunosti izvr�ili zakonom propisanu
proceduru. Gra�ani koji protestuju ne veruju u obja�njenja porote i tvrde da se radi o
flagrantnom kr�enju prava. Policija je pro�log ponedeljka uhapsila 12 demonstranata i
zatvorila �itav blok oko Policijske Akademije u Njujorku, gde je oko 150 demonstranata
uzvikivalo "Koliko metaka � 41, a koliko potrebnih � nijedan!" Pro�le
nedelje se vi�e od 1000 ljudi pridru�ilo molitvi ispred Ujedinjenih nacija kojom je
pre�asni Al �arpton poku�ao da privu�e pa�nju me�unarodne javnosti, tvrde�i da je
"�rtva mogao biti bilo ko od ambasadora UN-a". Dok demonstranti i dalje
protestuju, Kadiatu Diali ih podr�ava sve dok su demonstracije "nenasilne". Ona
tako�e planira da podigne gra�ansku tu�bu protiv oslobo�enih policajaca. "Ne�u
se predati u svojoj borbi za pravdu", ka�e ona. Policajci su trenutno raspore�eni
na kancelarijska radna mesta, a zna�ke i oru�je su im oduzeti. Pred njima je jo� uvek
mogu�nost optu�be za kr�enje ljudskih prava, kao i izve�taj policijskog departmana o
tome da li su se propisno identifikovali, propisno zaustavili Diala i pucali zaista u
situaciji nu�ne upotrebe sile. Mogli bi da pro�u meseci pre nego �to Hauard Sefir, �ef
policije, odlu�i da li �e vratiti ove policajce na du�nost ili �e pokrenuti
disciplinski postupak koji mo�e dovesti do njihovog otpu�tanja. "Oni mo�da zaista
�ele da se vrate na du�nost, a sada, nakon �to su oslobo�eni optu�be, verovatno i
ose�aju da imaju prava na to", ka�e D�efri Alpert, profesor krivi�nog prava na
Univerzitetu Ju�na Karolina. "Ali, s pravom ili ne, oni su ipak nekoga ubili.
Trebalo bi da pro�u kroz ozbiljna psiholo�ka testiranja da bi se utvrdilo da li mogu da
i dalje obavljaju posao policajaca."
Prag
�ene u senci
Kada je �e�ki premijer Milo� Zeman 1998. godine oformio vladu isklju�ivo od mu�karaca, �ene politi�ari su se neko vreme �alile, nadaju�i se da njihovo vreme tek dolazi. Ali njihovo nezadovoljstvo je proteklih nedelja kulminiralo, nakon Zemanove izjave da �e zameniti pet ministara novim mu�kim kandidatitma "jer su se mu�karci pokazali kao bolji stru�njaci od �ena". "Moja prva reakcija bila je � ubi�u ovog �oveka!", ka�e Jana Volfova, �lan parlamenta socijaldemokratske (Zelmanove) partije. Kada je malo razmislila, prona�la je drugi na�in da uzvrati: najavila je da �e oformiti sopstvenu vladu u senci, sastavljenu isklju�ivo od �ena. "�elim da doka�em da postoji dovoljno vrhunski kvalifikovanih �ena stru�njaka da se njima popuni svaka fotelja u vladi. Takve �ene su oko nas i jedini njihov problem je manjak medijskog predstavljanja. Upravo u tome �e ova vlada u senci odigrati svoju ulogu � u�ini�e ove �ene vidljivim." �e�ka vlada koju predvodi socijaldemokratska manjina jedina je evropska vlada sastavljena isklju�ivo od mu�karaca. "�ehinje nisu dovoljno ambiciozne", ka�e Jirina Siklova, predsednik nevladine organizacije Udru�enje za jednaka prava �ena. "Mnoge ne razumeju da su u podre�enom polo�aju pa zato i ne protestuju. Da je bilo koji zapadni premijer izrekao ne�to sli�no Zemanu, to bi bilo vi�e nego skandalozno." Prema Siklovoj, �ene oklevaju da se posvete politici jer je profesija politi�ara bila diskreditovana tokom komunisti�ke epohe. �ene su izbegavale svaku javnu funkciju jer su takve funkcije podrazumevale �lanstvo u Komunisti�koj partiji, koja je bila predmet podsmeha prezira i mr�nje. �ak i Volfova priznaje da njen projekat nosi sa sobom i dozu humora i mo�e biti predmet viceva. Ali ona veruje da �e, pre svega, doprineti uzdizanju �ena do najvi�ih politi�kih funkcija. "�ene politi�ari su dugo bile u senci svojih mu�kih kolega", ka�e ona. "Za�to ne napraviti od toga prednost tako �to bi se kreirala �enska vlada u senci?"
priredila D. Stanojevi�
