Srpska trilogija za ovu nedelju
Dobro �ini i dobru se nadaj:
rukovodilac Direkcije za obnovu i razvoj morao je biti prijatno iznena�en odlukom �irija
da se u Novom Sadu izgradi most upravo onakav kakav je njegovo preduze�e (Saobra�ajni
institut zvani CIP) zamislilo. Inspirisani amblemom Jugoslovenske levice projektanti su se
odlu�ili za most u obliku duge (verovatno i u duginim bojama), dok su dva konkurentska
projekta propala iz razumljivih razloga: jedan je bio u obliku re�etke, podse�ao bi
Novosa�ane i namernike na poku�aj me�unarodne zajednice da od Jugoslavije napravi
rezervat, pa i zatvor, ako ho�ete; tre�i projekat zasnivao se na takozvanoj kosoj gredi,
nekoj replici na u�enje lepog pisanja, kosa tanka, uspravna debela, �to je u novome
milenijumu nedopustiv arhaizam.
I odba�eni projekti dobili su bili kako se to lepo ka�e zeleno svetlo Dr�avne revizione komisije, poslu�ili bi i oni, od skele bi svakako bili bolji i sigurniji, ali ni prineti nisu �Varadinskoj dugi� koja kraj svega drugog ima osobinu da nikada ne zaklanja panoramu niti Novog Sada niti Petrovaradina. �to bi re�etka i kosa svaka na svoj na�in �inile.
Ovaj bezmalo providni objekat tra�i�e od neimara osam meseci udarni�kog pregala�tva dok bi odba�eni projekti tra�ili vi�e vremena � �re�etka� bi �ak i od na�ih graditelja koji stalno uspostavljaju nove rekorde zahtevala devet meseci, �itavu donesenu trudno�u, dok bi za postavljanje kose grede bilo potrebno baksuznih trinaest meseci. �Varadinska duga� bi�e i jeftinija, bi�e vi�a od mosta koji su agresori sru�ili . Novine ne pi�u ni�ta o visini nesu�ene re�etke i kose grede, ali sam uveren da �e �Duga� biti vi�a nego �to bi bilo koji od ova dva mosta bio: koliki god vodostaj bio, brodovi �e prolaziti ispod �Duge�, ako se Dunav i izlije, ako prevazi�e sebe i krene da plavi na�u �itnicu, jedan luk �Varadinske duge� i dalje �e se svetleti nad blatanjavom, pomahnitalom stihijom. Novi most sa nestrpljenjem �eka teretna vozila, nosivost mu ne zaostaje nimalo za providno��u (umalo da napi�em: provi�enjem), �eka svoje pe�ake, ekskurzije i turiste, ima�e po svoj prilici i tramvajske �ine koje �e na posebnoj sve�anosti biti pu�tene u promet �im petrovaradinski GSP bude dobio tramvaje. Ako neko i sa takvog mosta jednog jesenjeg jutra odlu�i da se baci u vir radi nasilnog okon�anja �ivota � nek mu je halal.
*
U trenutku kad sam se najmanje nadao stiglo mi je priznanje od slovenske bra�e iz Poljske. Nije dabome na moju adresu, antifa�isti�ka rodbina je pisala predsedniku Milo�evi�u, ali dobrotom Tanjuga, �Politike�, �Ekspresa� i drugih slobodarskih medija �estitka je stigla u svaku srpsku odnosno slovensku ku�u. Pre nego �to prepi�em tekst zdravice (a znam ga bezmalo napamet, celo jutro ga �itam) ho�u da se me�u prvima prijavim kao doma�in, ho�u da bezecujem goste dok je vreme: ako predsednik Milo�evi� bude pozvao Poljake u prijateljsku i radnu posetu, u mojoj ku�i mo�e da spava i da se kostira izme�u osam i dvanaest delegata, zavisno od njihovog gabarita.
Ako neko usled zauzetosti ili drugih razloga jo� nije pro�itao poslanicu iz Belsko-Bjale, a slovenskog je roda, neka kupi �Politiku�, neka �estitku smesta naglas pro�ita uku�anima, kolegama na poslu i gostima, a potom neka je iskopira ili prepi�e i neka je po�alje na devet adresa. Evo zdravice: �Po�tovani gospodine predsedni�e, Glavni odbor Udru�enja �rtava rata odaje vam najve�e priznanje za odbranu va�e domovine i odaje po�ast svim �ivim, palim, osaka�enim i oplja�kanim Srbima i drugim Slovenima koji su se u tom vremenu isku�enja na�li na pravoj strani.
�elimo da se u ime poljskog naroda izvinimo za u�e��e nekih poljskih gra�ana u kriminalnom i varvarskom napadu NATO na Jugoslaviju.�
Izvinjenje primljeno! Nisam ni znao da su mi i Poljaci radili o glavi, ako jesu � nek im je na �ast. To nam je hvala �to smo decenijama dopu�tali da plagiraju na�u himnu �Hej Sloveni� a da ih niko nije prijavio niti SOKOJ-u niti Autorskoj agenciji.
Dve sitnice su mi malo pomutile radost, �Ekspres� je pismo stavio tek na drugu stranu, �Politika� ju je kako dolikuje plasirala kao prvu vest na naslovnoj strani. Drugo, smeta mi �to iz pisma nije izba�eno ono o oplja�kanim Srbima. Ju�ni Sloveni koji su kraj drugog milenijuma do�ekali u Srbiji jesu izgubili mnogo para u bankama, gubili su ih tako �to nisu dobijali plate, penzije, novac im je kroz prste klizio i na druge na�ine, u vidu hara�a za RTS, za izlazne takse itd., ali to nikad ne bih stavio u �estitku da sam ja �itelj Balsko-Bjale i da sam udru�ena �rtva Drugog svetskog rata. A da sam urednik u Tanjugu, ja bih to po svojoj savesti i na svoju odogovornost otfikario. Ali, Tanjug je Tanjug. Ako su Poljaci govorili o oplja�kanim Srbima, to se pojavilo u javnosti. Nema cenzure, nema skra�ivanja.
Voleo bih da �Varadinska duga� bude zavr�ena do 9. maja, pa da za Dan pobede pe�a�kom stazom promar�iram zajedno sa poljskom bra�om dok nam iz tramvaja ma�u razdragani osnovci koji se vra�aju sa sve�ane akademije odr�ane u obnovljenoj i sve�e okre�enoj �koli.
*
Ako sam ikada organima gonjenja �eleo uspeh to je povodom gra�anina koji je na lazareva�koj pumpi �Ciklon� iz pi�tolja ranio sugra�anina i onda u dru�tvu svoje dragane pobegao ne nato�iv�i ni litar benzina koji je vlada obezbedila za sve vlasnike motornih vozila.
Pucnji u redu za benzin vi�e su od obi�nog nasrtaja na ljudski �ivot, oni su �amar svemu �to je vlast u�inila da snabdevenost natftnim derivatima bude na svetskom nivou. Zna se da je nasilnik vozio �opel-korsu�, pa koliko tih �korsi� ima u SRJ, koliko voza�a ima devojke koje crvene prilikom informativnog razgovora u milicijskoj postaji...
Nije N.N. prvi koji je potegao pi�tolj, rafali su ispaljivani u najskupljim hotelima, u Sava centru, u restoranima i picerijama, nije za podi�iti se, ali se dalo podneti... Sad su i benzinske pumpe, doju�era�nje oaze mira i odmora i blagostanja, izgubile nevinost. Srbi se ubijaju u redovima za benzin... E pa, ne�e biti. Begunac �e, kad ga se samo drugovi iz SUP-a dokopaju, odgovarati ne samo za poku�aj ubistva i naru�avanja op�te bezbednosti nego i za naru�avanje ugleda dr�ave; mene li�no ne bi iznenadilo kad bi istraga ustanovila da je revolvera� u slu�bi strane sile koja ho�e da potkopa sve ono �to se ovde za na�e dobro preduzima a bogami i posti�e.
Ljubomir �ivkov
