Vreme broj 479, 11. mart 2000.

Maki pobegao

Osniva� Gra�anskog parlamenta Valjeva Bogoljub Arsenijevi� Maki, (1955), koji je u valjevskom zatvoru izdr�avao trogodi�nju zatvorsku kaznu, pobegao je u no�i izme�u 7. i 8. marta iz Klinike za maksilofacijalnu hirurgiju u Beogradu, rekli su agenciji Beta �lanovi Arsenijevi�eve porodice.

Arsenijevi� je doveden na Kliniku za maksilofacijalnu hirurgiju radi operacije. Sude�i po izve�taju Radija B2 92, emitovanom u sredu prepodne, lekar je nalo�io da Arsenijevi� posle operacije ostane na bolni�kom le�enju, gde je bio pod stra�om. Kad je porodica poku�ala da ga obi�e, de�urni policajac je sve ro�ake izbacio iz sobe. Po svedo�enju Arsenijevi�evog brata, rodbini nije dozvoljeno ni da bolesniku d� �aj. Na primedbu "Umre�e �ovek bez te�nosti...", stigao je grub odgovor: "�ta me se ti�e! Nek umre! "

Potvrdu vesti o Arsenijevi�evom bekstvu iz bolnice je dobila i njegova supruga Sne�ana od sudije Okru�nog suda u Valjevu Mitra �enisi�a, kada je podnosila zahtev da joj se dozvoli poseta suprugu u zatvoru.

Sne�ana Arsenijevi� je u razgovoru sa novinarom Bete izrazila strahovanje za mu�evljevu sudbinu, "imaju�i u vidu kakvom je maltretmanu bio izlo�en letos prilikom hap�enja u Valjevu".

Bogoljub Arsenijevi� Maki brutalno je prebijen prilikom hap�enja sredinom avgusta 1999. u Beogradu, po izlasku iz prostorija Pokreta za demokratsku Srbiju generala Mom�ila Peri�i�a. Zbog preloma donje vilice i kontuzije ramena preporu�eno mu je bolni�ko le�enje, ali je uprkos pritisku javnosti zadr�an u valjevskom istra�nom zatvoru i tek posle desetak dana operisan na Klinici za maksilofacijalnu hirurgiju Stomatolo�kog fakulteta u Beogradu. Sredinom novembra 1999. Arsenijevi� Bogoljub, slikar i ikonopisac, otac petoro dece, osu�en je na tri godine zatvora. Povod za ovaj progon je �to je Bogoljub Arsenijevi� 12. jula s Gra�anskim otporom Valjeva organizovao demonstracije protiv vlasti i opozicije, tokom kojih je grupa demonstranata poku�ala da u�e u zgradu Skup�tine op�tine, a policija intervenisala, posle �ega su povre�ena tri policajca i najmanje pet gra�ana. Posle ovog doga�aja Arsenijevi� se prakti�no mesec dana krio od policije, sve dok nije uhap�en. Arsenijevi� je �iroj javnosti postao poznat pre nekoliko godina, kada je tada�njem predsedniku Srbije podigao spomenik u vidu velikog stilizovanog falusa, a njegovom najomiljenijom opozicionaru u obliku crvene zadnjice � i bio uslovno ka�njen. Samouki ikonopisac nosi maj�ino prezime, a njegov nadimak ima veze s borbeno��u koju je od malena pokazivao u valjevskoj Radni�koj koloniji gde je odrastao uz �este de�je maklja�e. Svoj pobunjeni�ki duh iskazivao je i pisanjem grafita protiv komunisti�kog re�ima, kako ka�u, jo� za Brozovog vakta, 1978. godine. U vreme doga�anja naroda, godine 1988, na izlogu svoje �tamparije lepio je samizdat "Izlog" sa tekstovima protiv manipulacija re�ima. Posle vi�estrana�kih izbora 1990. godine ismejavao je manipulacije "presvu�enih komunista", a 91. po gradskim zidovima ispisuje parole "SSloba", "SSocijalisti". U vreme nacionalne homogenizacije 1992. pokazuje svoju individualnost: Radni�ku koloniju progla�ava za "Republiku koloniju" i iscrtava njene granice, menja imena ulicama, imenuje vladu, a sebe progla�ava diktatorom.

Mini intervju: Ratko Bo�ovi�, profesor Beogradskog univerziteta

Sveop�ti strah

Zbog represije nad �lanovima studentske organizacije "Otpor", hap�enja i prebijanja 180 njenih aktivista, petnaest profesora BU-a potpisalo je protestno pismo upu�eno predsedniku SRJ Slobodanu Milo�evi�u. "To je znak da je uvedeno vanredno stanje, a da ga nisu uveli nadle�ni dr�avni organi", ka�e se u pismu, a Ratko Bo�ovi�, jedan od potpisnika, komentari�e za "Vreme" da to "nije samo znak drasti�nog represivnog odnosa prema mladim ljudima ve� i �in zlostavljanja i krajnost u ekstremizmu vlasti".

"VREME": Upozoravate u pismu i da dolaze jo� stra�nija vremena.

BO�OVI�: Sve to vodi zastra�ivanju svih snaga otpora "u dr�avi Danskoj". Imaju�i u vidu da je sporno i lepljenje plakata, zastra�ivanja su sada prisutna i oko gotovo nebitnog. Prisutno je veliko u�utkivanje. Ne zna se ko je vi�e zastra�en � oni koji zastra�uju ili oni koji se zastra�uju. Ovde su jedino prisutni ljudi od straha i ja ne vidim druge. Nemogu� je taj naum vlasti da zastra�i mlade koji se bore za svoje mesto u dru�tvu. Da citiram �uru �u�nji�a � ne mo�e se razumevanje stvarnosti potisnuti u korist vladanja stvarno��u.

Verujete da je reakcija profesora blagovremena?

Nije. Univerzitet je postao tamnica za kriti�ko mi�ljenje i razliku u mi�ljenju. Vlast je i tu uvela svoju partijsku diktaturu. Mi smo predali univerzitet onima kojima ne treba dati ni�ta jer, sve �to je razumno, u�ine nerazumnim. Zakon o univerzitetu je smi�ljen da se poligon kriti�kog mi�ljenja pretvori u mrtvaju i da se spre�i reprodukcija kriti�ke alternative.

�ta �e proizvesti taj protest profesora?

Ne�e proizvesti ni�ta. To je minimalno �to smo mogli da u�inimo sa stanovi�ta razuma i savesti. Nismo pisali Milo�evi�u zato �to on ne zna o �emu se radi, nego zbog toga �to smo uvereni da represija u Srbiji sti�e s te adrese. Takva represija je mogu�a u zajednici u kojoj ni sloboda ni istina nisu prisutne."Otpor" je jedina asocijacija koja ne pristaje na ovo �udo nevi�eno. Ne deluju kao slaba�ni povetarac ve� kao sna�ni vetar, i zahvaljuju�i njima stvari ipak ne�e biti kao �to su bile. Represijom prema "Otporu" vlast pokazuje kakav odnos ima prema mladima. Sve to je znak neslobode i prekinute politi�ke komunikacije. Represija je ovde postala dominantna komunikacija. Konstantno je limitirano dozvoljeno i nedozvoljeno, a dozvoljeno je samo ono �to ide u prilog vladaju�eg "veselog dru�tva".

Jelena Gruji�

Anketa "Vremena"

Da li biste u�estvovali na opozicionom mitingu?

Zoran Mileusni�: U�estvovao bih, ali �elim prvo da se uverim da se srpska opozicija najzad ujedinila. Ne�u da slu�am da su se ujedinili, nego �elim da me konkretnim potezima u to ubede. Eto, recimo, �elim da vidim jedinstvenu listu opozicije za izbore, kojom �e opozicija dokazati da je prerasla pojedina�ne sujete.

Viktor Todosijevi�: Nisam vi�e siguran da se na ulici mo�e ne�to politi�ki dobiti. Sla�em se da je opozicija izabrala dobar put da vlast preuzme na izborima, pod uslovom da joj bira�i daju poverenje.

Ljubica Zari�: Mada sam u�estvovala u svim dosad organizovanim, danas se pla�im novih uli�nih demonstracija. �ini mi se da bi re�im ovog puta izazvao te�ko krvoproli�e i da bi mu to bio povod za uvo�enje totalnog vanrednog stanja.

Nevenka Rudi�: Do sada se pokazalo da Milo�evi� popu�ta samo pod pritiskom. Setite se gra�anskog protesta �96/97, godine kad smo ga naterali da prizna izbornu kra�u i prepusti koaliciji "Zajedno" mnoge gradove u Srbiji. Ja sam uvek za uli�ne demonstracije jer je to legalan na�in izra�avanja nezadovoljstva gra�ana.

Ivan �ivkovi�: Ne�u da demonstriram na ulici i da se bijem sa policijom da bi se posle pokazalo da me je opozicija prevarila. Ono �to mislim o vlasti i opoziciji re�i �u na glasa�kom mestu.

Ovo je pet karakteristi�nih odgovora iz telefonske ankete "Vremena" sprovedene na uzorku od 50 gra�ana Srbije. Ve�ina � 57 odsto ispitanih � ne bi u�estvovala na mitingu opozicije. Oni nisu pristalice vladaju�e koalicije i uglavnom pripadaju sloju gra�ana koji su ve� u�estvovali na sli�nim mitinzima. Za miting u Beogradu kao novi vid pritisaka na re�im da raspi�e vanredne op�te izbore izjasnilo se 43 odsto anketiranih.

sadr�aj naredni