Vreme broj 479, 11. mart 2000.

Maki pobegao

Osnivač Građanskog parlamenta Valjeva Bogoljub Arsenijević Maki, (1955), koji je u valjevskom zatvoru izdržavao trogodišnju zatvorsku kaznu, pobegao je u noći između 7. i 8. marta iz Klinike za maksilofacijalnu hirurgiju u Beogradu, rekli su agenciji Beta članovi Arsenijevićeve porodice.

Arsenijević je doveden na Kliniku za maksilofacijalnu hirurgiju radi operacije. Sudeći po izveštaju Radija B2 92, emitovanom u sredu prepodne, lekar je naložio da Arsenijević posle operacije ostane na bolničkom lečenju, gde je bio pod stražom. Kad je porodica pokušala da ga obiđe, dežurni policajac je sve rođake izbacio iz sobe. Po svedočenju Arsenijevićevog brata, rodbini nije dozvoljeno ni da bolesniku dâ čaj. Na primedbu "Umreće čovek bez tečnosti...", stigao je grub odgovor: "Šta me se tiče! Nek umre! "

Potvrdu vesti o Arsenijevićevom bekstvu iz bolnice je dobila i njegova supruga Snežana od sudije Okružnog suda u Valjevu Mitra Đenisića, kada je podnosila zahtev da joj se dozvoli poseta suprugu u zatvoru.

Snežana Arsenijević je u razgovoru sa novinarom Bete izrazila strahovanje za muževljevu sudbinu, "imajući u vidu kakvom je maltretmanu bio izložen letos prilikom hapšenja u Valjevu".

Bogoljub Arsenijević Maki brutalno je prebijen prilikom hapšenja sredinom avgusta 1999. u Beogradu, po izlasku iz prostorija Pokreta za demokratsku Srbiju generala Momčila Perišića. Zbog preloma donje vilice i kontuzije ramena preporučeno mu je bolničko lečenje, ali je uprkos pritisku javnosti zadržan u valjevskom istražnom zatvoru i tek posle desetak dana operisan na Klinici za maksilofacijalnu hirurgiju Stomatološkog fakulteta u Beogradu. Sredinom novembra 1999. Arsenijević Bogoljub, slikar i ikonopisac, otac petoro dece, osuđen je na tri godine zatvora. Povod za ovaj progon je što je Bogoljub Arsenijević 12. jula s Građanskim otporom Valjeva organizovao demonstracije protiv vlasti i opozicije, tokom kojih je grupa demonstranata pokušala da uđe u zgradu Skupštine opštine, a policija intervenisala, posle čega su povređena tri policajca i najmanje pet građana. Posle ovog događaja Arsenijević se praktično mesec dana krio od policije, sve dok nije uhapšen. Arsenijević je široj javnosti postao poznat pre nekoliko godina, kada je tadašnjem predsedniku Srbije podigao spomenik u vidu velikog stilizovanog falusa, a njegovom najomiljenijom opozicionaru u obliku crvene zadnjice – i bio uslovno kažnjen. Samouki ikonopisac nosi majčino prezime, a njegov nadimak ima veze s borbenošću koju je od malena pokazivao u valjevskoj Radničkoj koloniji gde je odrastao uz česte dečje makljaže. Svoj pobunjenički duh iskazivao je i pisanjem grafita protiv komunističkog režima, kako kažu, još za Brozovog vakta, 1978. godine. U vreme događanja naroda, godine 1988, na izlogu svoje štamparije lepio je samizdat "Izlog" sa tekstovima protiv manipulacija režima. Posle višestranačkih izbora 1990. godine ismejavao je manipulacije "presvučenih komunista", a 91. po gradskim zidovima ispisuje parole "SSloba", "SSocijalisti". U vreme nacionalne homogenizacije 1992. pokazuje svoju individualnost: Radničku koloniju proglašava za "Republiku koloniju" i iscrtava njene granice, menja imena ulicama, imenuje vladu, a sebe proglašava diktatorom.

Mini intervju: Ratko Božović, profesor Beogradskog univerziteta

Sveopšti strah

Zbog represije nad članovima studentske organizacije "Otpor", hapšenja i prebijanja 180 njenih aktivista, petnaest profesora BU-a potpisalo je protestno pismo upućeno predsedniku SRJ Slobodanu Miloševiću. "To je znak da je uvedeno vanredno stanje, a da ga nisu uveli nadležni državni organi", kaže se u pismu, a Ratko Božović, jedan od potpisnika, komentariše za "Vreme" da to "nije samo znak drastičnog represivnog odnosa prema mladim ljudima već i čin zlostavljanja i krajnost u ekstremizmu vlasti".

"VREME": Upozoravate u pismu i da dolaze još strašnija vremena.

BOŽOVIĆ: Sve to vodi zastrašivanju svih snaga otpora "u državi Danskoj". Imajući u vidu da je sporno i lepljenje plakata, zastrašivanja su sada prisutna i oko gotovo nebitnog. Prisutno je veliko ućutkivanje. Ne zna se ko je više zastrašen – oni koji zastrašuju ili oni koji se zastrašuju. Ovde su jedino prisutni ljudi od straha i ja ne vidim druge. Nemoguć je taj naum vlasti da zastraši mlade koji se bore za svoje mesto u društvu. Da citiram Đuru Šušnjića – ne može se razumevanje stvarnosti potisnuti u korist vladanja stvarnošću.

Verujete da je reakcija profesora blagovremena?

Nije. Univerzitet je postao tamnica za kritičko mišljenje i razliku u mišljenju. Vlast je i tu uvela svoju partijsku diktaturu. Mi smo predali univerzitet onima kojima ne treba dati ništa jer, sve što je razumno, učine nerazumnim. Zakon o univerzitetu je smišljen da se poligon kritičkog mišljenja pretvori u mrtvaju i da se spreči reprodukcija kritičke alternative.

Šta će proizvesti taj protest profesora?

Neće proizvesti ništa. To je minimalno što smo mogli da učinimo sa stanovišta razuma i savesti. Nismo pisali Miloševiću zato što on ne zna o čemu se radi, nego zbog toga što smo uvereni da represija u Srbiji stiže s te adrese. Takva represija je moguća u zajednici u kojoj ni sloboda ni istina nisu prisutne."Otpor" je jedina asocijacija koja ne pristaje na ovo čudo neviđeno. Ne deluju kao slabašni povetarac već kao snažni vetar, i zahvaljujući njima stvari ipak neće biti kao što su bile. Represijom prema "Otporu" vlast pokazuje kakav odnos ima prema mladima. Sve to je znak neslobode i prekinute političke komunikacije. Represija je ovde postala dominantna komunikacija. Konstantno je limitirano dozvoljeno i nedozvoljeno, a dozvoljeno je samo ono što ide u prilog vladajućeg "veselog društva".

Jelena Grujić

Anketa "Vremena"

Da li biste učestvovali na opozicionom mitingu?

Zoran Mileusnić: Učestvovao bih, ali želim prvo da se uverim da se srpska opozicija najzad ujedinila. Neću da slušam da su se ujedinili, nego želim da me konkretnim potezima u to ubede. Eto, recimo, želim da vidim jedinstvenu listu opozicije za izbore, kojom će opozicija dokazati da je prerasla pojedinačne sujete.

Viktor Todosijević: Nisam više siguran da se na ulici može nešto politički dobiti. Slažem se da je opozicija izabrala dobar put da vlast preuzme na izborima, pod uslovom da joj birači daju poverenje.

Ljubica Zarić: Mada sam učestvovala u svim dosad organizovanim, danas se plašim novih uličnih demonstracija. Čini mi se da bi režim ovog puta izazvao teško krvoproliće i da bi mu to bio povod za uvođenje totalnog vanrednog stanja.

Nevenka Rudić: Do sada se pokazalo da Milošević popušta samo pod pritiskom. Setite se građanskog protesta ’96/97, godine kad smo ga naterali da prizna izbornu krađu i prepusti koaliciji "Zajedno" mnoge gradove u Srbiji. Ja sam uvek za ulične demonstracije jer je to legalan način izražavanja nezadovoljstva građana.

Ivan Živković: Neću da demonstriram na ulici i da se bijem sa policijom da bi se posle pokazalo da me je opozicija prevarila. Ono što mislim o vlasti i opoziciji reći ću na glasačkom mestu.

Ovo je pet karakterističnih odgovora iz telefonske ankete "Vremena" sprovedene na uzorku od 50 građana Srbije. Većina – 57 odsto ispitanih – ne bi učestvovala na mitingu opozicije. Oni nisu pristalice vladajuće koalicije i uglavnom pripadaju sloju građana koji su već učestvovali na sličnim mitinzima. Za miting u Beogradu kao novi vid pritisaka na režim da raspiše vanredne opšte izbore izjasnilo se 43 odsto anketiranih.

sadržaj naredni