Vreme broj 479, 11. mart 2000.

Me�unarodna zajednica i Milo�evi�

Politi�ari iz beton lige

Nedavno je zapo�eto �tampanje i distrubucija ameri�kih poternica na kojima je pored Karad�i�a i Mladi�a i lik predsednika SR Jugoslavije. "Ne znam nikog, ma kakav on bio, a znamo kakav je ovaj na�, ko bi u takvoj situaciji pristao da raspi�e demokratske i fer izbore dok mu poternice ka�e o svaku banderu", ka�e Neboj�a �ovi�

Tre�erazredni politi�ari raspore�eni na drugorazredne poslove sa prvorazrednim platama � otprilike tako je svojevremeno jedan francuski list opisao one kojima je u ime me�unarodne zajednice pripalo da re�avaju probleme nastale raspadom biv�e SFRJ. Francuzi su ovo primetili kada je otkriveno da visoki predstavnici me�unarodne zajednice za BiH imaju prili�no mr�av u�inak i neuporedivo ve�u godi�nju platu od bilo kog predsednika dr�ave, uklju�uju�i i one iz najmo�nijih i najbogatijih zemalja sveta. U trenutku kada je ovo zapa�anje izneto, na vidiku nije bilo kosovskog iskustva. Da jeste, utisak o tre�erazrednosti me�unarodnih predstavnika (raznih visokih i ni�ih funkcionera, komesara, izaslanika, �efova civilnih i vojnih misija) i politike koju me�unarodna zajednica ovde preko njih "osmi�ljava" svakako bi bio jo� sna�niji.

Prvorazredne posledice koje proizvode tre�erazredni politi�ari i zvani�ne politike njihovih zemalja (ovoga puta nije toliko re� o u�incima doma�ih politi�ara, koji ne spadaju �ak ni u najobi�niju "beton ligu") postaju toliko o�igledne da pojedini analiti�ari tvrde kako bi se pona�anje me�unarodne zajednice moglo mirne du�e ubrojati u jedan od stubova, ili bar sna�nijih podupira�a Milo�evi�evog re�ima. Od sankcija pa do pro�logodi�njeg bombardovanja, sve je zvani�no bilo upereno protiv ovda�njih vlastodr�aca, a obi�no se pretvaralo u vetar u le�a koji im je davala tzv. me�unarodna zajednica. Uglavnom isti oni koji su uvodili sankcije i naredili bombardovanje u predahu su sa Milo�evi�em pravili raznorazne dogovore i dilove �iju je cenu na kraju pla�ao narod.

IDU IZBORI: Povod za o�ivljavanje pri�a o trapavoj i pre�esto �teto�inskoj politici me�unarodne zajednice jeste nedavno �tampanje i distribucija ameri�kih poternica sa likom Slobodana Milo�evi�a, Radovana Karad�i�a i generala Ratka Mladi�a, koji se nalaze na listi osumnji�enih Ha�kog tribunala. To da su njih trojica na ha�koj listi poznato je odavno, pa zato ostaje da lebdi pitanje za�to se ove poternice �tampaju ba� sada. Jedno od mogu�ih obja�njenja spada u red prili�no principijelnih i vu�e na zaklju�ak kako me�unarodna zajednica, ovoga puta preko ameri�kih poternica, �eli da podseti kako niko od potencijalnih putnika za Hag nije zaboravljen i kako slu�aj hrvatskog generala Tihomira Bla�ki�a jasno pokazuje da se na kraju u ha�koj mre�i ne�e zadr�ati samo sitna ratna riba. Oni koji sumnjaju u principijelnost Zapada podse�aju, me�utim, da se pribli�ava godi�njica bombardovanja SRJ od strane NATO-a koje, �to vreme vi�e odmi�e, sve vi�e li�i na potpuno besmislenu i suludu akciju. Tako ne�to zaklju�uju ovih dana i mnogi ugledni zapadni listovi. Zato bi poternica na koju je stigao i sam Milo�evi� mogla mo�da da ima za cilj da skrene pa�nju sa jedne neprijatne godi�njice na srpsku krivicu u �itavoj ovoj pri�i.

Da Zapad i nije ba� previ�e principijelan kada su ovi prostori u pitanju podse�a mnogo toga. Jo� na samom po�etku sukoba u biv�oj SFRJ upravo je me�unarodna zajednica dozvolila da nacionalne vo�e sa veoma sumnjivim legitimitetom postanu uva�eni partneri u me�unarodnim pregovorima, da bi kasnije neke od njih prosle�ivala Hagu; zatim se izuzetno po�urilo da se priznaju dr�ave nastale raspadom SFRJ, iako mnoge od njih nisu ispunjavale osnovne demokratske uslove zapisane u dokumentima iste te zajednice; sve �to je srpska opozicija godinama �inila na Zapadu je dugo bilo potpuno ignorisano; iza svakog politi�kog "dogovora" sa Milo�evi�em i boravka Holbruka u Beogradu ovde je sledio novi talas represije prema neistomi�ljenicima, ga�enje nezavisnih medija ili dono�enje o�ajnih zakona, o �emu se obi�no �utalo...

Ne�to sli�no bi se moglo uo�iti i danas kada se doju�era�nji pregovara�i i jedini partneri sa ove strane progla�avaju nepo�eljnim, odnosno po�eljnim jedino u Hagu. Tako, na primer, Amerikanci koji nikada nisu priznali SR Jugoslaviju zastupaju ina�e tezu kako je Kosovo zapravo deo Jugoslavije a ne Srbije. KFOR i UN mirotvorci stigli su na Kosovo da o�uvaju njegovu multietni�nost, a ispred njihovih o�iju danas se nastavlja etni�ko �i��enje, raste kriminal, politi�ki ekstremizam i nasilje koje se sve �e��e usmerava i prema njima samima. Ili uzmimo epizodu iz oktobra pro�le godine. Tada su predstavnici srpske opozicije pozvani u Luksemburg gde je sa predstavnicima me�unarodne zajednice trebalo da potpi�u deklaraciju u kojoj se, izme�u ostalog, od njih tra�ilo i obe�anje da �e po dolasku na vlast poslati sve osumnji�ene za ratne zlo�ine u Hag. Od onih koji ne raspola�u ni vojskom, ni policijom, niti bilo kakvim sli�nim instrumentima mo�i tra�eno je da urade ne�to �to tridesetak hiljada do zuba naoru�anih vojnika SFOR-a ve� nekoliko godina sasvim uspe�no izbegava i da poku�a � da uhapsi neke od osumnji�enih sa ha�ke liste. U nekoj od stranih prestonica ne�to sli�no su svojevremeno pitali i premijera RS Milorada Dodika (mo�ete li i ho�ete li da ih hapsite), na �ta je on odgovorio ne�to nalik na � kada to ne mogu dobro pla�eni i naoru�ani strani vojnici, kako �e onda moji lo�e pla�eni i lo�e opremljeni policajci.

Oni sa ne�to du�im pam�enjem priseti�e se da su sli�ni Karad�i�evi posteri osvanuli u Republici Srpskoj u jesen 1998, uo�i izbora koji su tada odr�avani. Cilj je navodno bio da se na taj na�in gra�ani podsete da ne glasaju za Karad�i�ev SDS. Ispalo je da je SDS tada nekako pre�iveo kao pojedina�no najja�a stranka u Parlamentu RS i da je Nikola Popla�en izabran za predsednika umesto Biljane Plav�i�. Mo�da ba� i zbog suvi�e napadnog i dre�avog poku�aja me�unarodne zajednice da sugeri�e za koga se mora glasati. Prevremeni ili redovni izbori slede ove godine i u Srbiji i SRJ i neke analogije sa RS su sasvim mogu�e. �ini se da zbog toga srpska opozicija koja poku�ava u Zapadu da dobije saveznika nije ba� previ�e odu�evljena upravo od�tampanim poternicama.

Dr Vojislav Ko�tunica, ina�e jedan od najupornijih kriti�ara pona�anja me�unarodne zajednice, izjavio je ovih dana kako takav potez tera re�im da primenjuje jo� �e��i pritisak prema demokratskoj opoziciji. Ko�tunica je ina�e jo� pre nekoliko meseci prili�no pravilno uo�io kako se zapadni lideri, kada smo mi u pitanju, �esto pona�aju kao zagovornici "vulgarnog marksizma" � po principu "�to gore to bolje". Navodno, �to je stanje u Srbiji te�e, ve�e su �anse za demokratske promene. I tako ve� desetak godina.

Predsednik Demokratske alternative mr Neboj�a �ovi� tvrdi da je raspisivanje poternica u ovom trenutku "gre�ka koja je fakti�ki osudila Srbiju na borbu na �ivot i smrt". Upitan da za "Vreme" dodatno objasni ovakav svoj stav, �ovi� ka�e: "Ovakvom odlukom i nizom prethodnih sli�nih nepromi�ljenih poteza me�unarodna zajednica je gurnula srpski re�im u poziciju da sledi logiku � ili �emo ostati na vlasti, ili �emo izgubiti glavu. To je jedna, najbla�e re�eno, stra�na odluka i veoma opasna igra sa na�im narodom i dr�avom. Za mene je ina�e prosto neverovatno da Zapad toliko dugo pravi toliko mnogo gre�aka, a da je sve to sasvim slu�ajno."

Neboj�a �ovi� zatim podse�a kako je nekada dr Radovan Karad�i� bio usamljen na ovakvim poternicama i da ga je zvani�ni Beograd tada savetovao da napusti svoju funkciju kako bi spasao dr�avu i narod. Sada su Karad�i� i biv�i savetodavac na istoj poternici. "Ne znam nikoga, ma kakav on bio, a znamo kakav je ovaj na�, ko bi u takvoj situaciji pristao da raspi�e demokratske i fer izbore dok mu poternice ka�e o svaku banderu", ka�e predsednik DA i dodaje da ga li�no pla�i jo� jedan secnario koji izgleda priprema me�unarodna zajednica. "To je poku�aj da nas gurnu u unutra�nje sukobe preko obodnih �ari�ta na jugu Srbije, Kosovu, Crnoj Gori, Vojvodini, Sand�aku... I da se kasnije pojave ovde kao spasioci, a ne kao okupatori.

PINO�E MODEL: I dr Du�an Janji�, direktor beogradskog Foruma za etni�ke odnose, ne spori da mnogo toga �to me�unarodna zajednica �ini ponekad prkosi zakonima logike. U konkretnom �tampanju poternice, koja s tehni�ke strane izgleda prili�no sme�no, on pre svega vidi poruku da se od gonjenja osumnji�enih za ratne zlo�ine ne�e odustati, ali i dodatni vid politi�kog pritiska na Milo�evi�a koga me�unarodna zajednica o�igledno "sabija" na postoje�e pozicije. "Jasno je da me�unarodna zajednica ne ide direktno na njega ve� da koriste�i okolne krize, su�ava prostor oko njega. To je jo� jedan faktor radikalizacije na�ih unutra�njih politi�kih prilika", ka�e za "Vreme" dr Janji� uz napomenu da je stezanje obru�a oko predsednika SRJ ujedno poruka i njegovim socijalistima me�u kojima se �iri nervoza i su�ava prostor za vlast. Utisak je, ipak, da Zapad u budu�nosti ra�una i na njih, ali bez Milo�evi�a. "Njega li�no poku�avaju da stave u poziciju bez izbora. Sve to ne zna�i da u jednom trenutku, kada procene da je slabiji, ne bi iznenada mogao da bude primenjen i `Pino�e model`", ka�e dr Du�an Janji�.

Sude�i po onome �to je u intervjuu za podgori�ke "Vijesti" nedavno rekao Edvin Mroz, direktor Instituta "Istok-Zapad" iz Praga, takva re�enja uop�te nisu isklju�ena. I Mroz tako�e smatra da je pozicija predsednika SRJ na Zapadu veoma lo�a i istovremeno isti�e kako bi Zapad morao da uradi mnogo vi�e nego �to radi sada da bi pokazao svoju ozbiljnost u namerama da u Srbiji promeni stanje. "Voleo bih da vidim neku vrstu sporazuma sa njim, jer je to jedini na�in njegovog mirnog odlaska. Takav na�in Milo�evi�evog napu�tanja politike sada nije prihvatljiv zapadnim vladama... Mislim da je srpski narod dovoljno patio i da Milo�evi� treba da pristane da na�emo neki na�in za mirno re�enje krize", kazao je u "Vijestima" Edvin Mroz, nagove�tavaju�i izme�u redova kako je mo�da i �teta �to se svet li�io svake mogu�nosti uticaja na jugoslovenskog predsednika i na sto stavio samo �tap, bez �argarepe. Javno lepljenje poternica zna�i kraj svake javne komunikacije, ali nikada, dodu�e, ne isklju�uje one tajne.

IMA I GORE: Jedan od onih koji se ne uste�e da politiku me�unarodne zajednice prema SRJ sasvim direktno pove�e sa vitalno��u i dugove�no��u Milo�evi�evog re�ima jeste i nezavisni podgori�ki ekonomista i �lan G-17 Neboj�a Medojevi�. Nedavno na jednom skupu u glavnom gradu Crne Gore Medojevi� je primetio kako je u poslednjih desetak godina jedino politika me�unarodne zajednice bila gora i pogubnija od zvani�ne jugoslovenske politike. U razgovoru za "Vreme" ovaj ekonomista iznosi i utisak kako me�unarodnoj zajednici o�igledno nimalo nije stalo do mirne tranzicije na ovim prostorima, niti do neke znatnije podr�ke opoziciji. Medojevi� pri tom poku�ava da napravi razliku izme�u pona�anja SAD i EU. Amerikanci, po njegovim re�ima, neprekidno tra�e partnere za "dil", bosove koji �e sprovoditi njihove interese. Njima nije previ�e do demokratije ve� samo do toga da glavni akteri politike budu "njihovi igra�i". Evropska politika sve vi�e uvi�a kako je neophodno podr�ati procese i razvoj demokratskih institucija kao garant stabilnosti jednog dru�tva. "Za Amerikance Milo�evi� je godinama bio jedini partner. Ako analiziramo poteze koje su vukli, onda ispada da je sve bilo suprotno od onoga �to su navodno nameravali, da su ga svakim novim potezom zapravo u�vr��ivali na vlasti. Da li je to bio deo politike, ili se on samo slu�ajno uklopio u ono �to su oni �eleli, ne znam. Znam samo da su dobili novi Avijano kod Uro�evca, i da u normalnim oklonostima takva odluka ne bi mogla da pro�e bez redovne demokratske procedure u parlamentu. Posle NATO intervencije i svega �to se kasnije zbilo na Kosovu beogradski re�im je ina�e dobio ogroman prostor za manipulacije. Da doka�e kako bombardovanje nije bilo ka�njavanje re�ima ve� �itavog naroda, da tvrdi kako je �itav svet protiv Srbije, ili da prika�e obnovu kao neverovatan uspeh u datim okolnostima", ka�e Medojevi�.

Gotovo svi sagovornici "Vremena" prime�uju kako se politika me�unarodne zajednice prema Beogradu uglavnom svodi na parafrazu � za�to ka�e� opozicija, a misli� na re�im. Poslednji potezi koji dolaze sa te strane mogli bi se �ak pro�itati i kao � za�to pri�ate o demokratskim izborima, a radite za vanredno stanje. Dr Sr�an Bogosavljevi�, direktor istra�iva�ke agencije "Strated�ik marketing", koji je i podsetio na onu opasku o "tre�erazrednim politi�arima", uo�ava nekoliko karakteristika politike me�unarodne zajednice prema SRJ. Oslanjanje vi�e na povr�ne utiske nego na proverene �injenice, gra�enje politike na pogre�nim informacijama dobijenim iz sumnjivih doma�ih izvora, zatim lo�i ljudi i lo�e procene iz �ega slede mnoge gre�ke koje po pravilu donose politi�ki profit onima za koje se ina�e tvrdi da su "nepo�eljni". Dr Bogosavljevi� pominje i "kasno paljenje" i sporo u�enje me�unarodne zajednice � gra�anski rat u BiH mo�da se i mogao spre�iti ili zaustaviti blagovremenim bombardovanjem, ali je tamo nau�ena lekcija primenjena u potpuno druga�ijoj situaciji na Kosovu gde se radilo o klasi�noj secesiji.

"U toj politici nema previ�e konzistentnosti, sve je podre�eno izbornim ciklusima, trenutnim interesima i su�enim horizontima, �to vodi u nedoslednosti. Najbolji primer za to je Dejton. Tamo se jako �urilo zbog po�etka predizborne kampanje u SAD, i nije bilo strpljenja ni vremena da se jo� tri dana posveti Br�kom, tako da je taj problem ostao do danas. I sada se mo�e �uti kako ovde kod nas mora da se u�ini ne�to zna�ajno do prole�a, �to pre mo�e da ima veze sa njihovim izbornim ciklusima nego sa na�im", ka�e dr Bogosavljevi�.

�ta god da se dogodi, ovde �e jo� dugo tre�erazredni politi�ari raditi i ve�bati za prvorazrednu lovu. �ivot je odavno ispod svake kategorije.

Nenad Lj. Stefanovi�

Sarajevo

Radenko Udovi�i�

Banja Luka

Poternica je bilo i ranije...

Raspisivanju potjernice za Radovanom Karad�i�em, Ratkom Mladi�em i Slobodanom Milo�evi�em u ovda�njoj javnosti dato je ne ba� mnogo medijskog prostora. Uglavnom se na tome i stalo. Nekih drugih reakcija gotovo da nije ni bilo. I tu su mi�ljenja javnosti uglavnom ostala podeljena. Od onih (kudikamo rje�ih) da bi radije �rtvovali sebe negoli otkrili gdje se nalazi �veliki srpski sin�, do onih �e��ih ��teta da ne znamo gdje se nalazi�, jer bi to nekima re�ilo te�ak materijalni polo�aj u koji su "zapali njihovom krivicom".

Me�utim, sti�e se utisak da ove potjernice i nagrade niko nije previ�e ozbiljno shvatio. "Potjernica je bilo i ranije, ali se ni�ta nije desilo", naj�e��i je komentar.

U ovda�njim medijima to je saop�teno kao vijest, bez ikakvih komentara.

Tanja Topi�

prethodni sadr�aj naredni