SAD protiv Miloševića
Predsednička poternica
Šta Vašington postiže pretnjom da že Srbiju oblepiti plakatima na kojima se nudi pet miliona dolara za pomož u hapšenju jugoslovenskog predsednika
Kad su SAD bez vidljivog povoda u jeku NATO bombardovanja Jugoslavije u
maju 1999. ponudile pet miliona dolara za glave Karadžića i Mladića –
vest je živela jedan dan. Bosanske ulice i trgovi nisu okićeni
poternicama sa njihovim slikama i porukom "traži se", građani
nisu pohrlili da obaveste najbližu američku ambasadu da su Mladić i
Karadžić tamo gde su bili i svih prethodnih godina, a SFOR, kao ni dotad,
nije prstom mrdnuo da ih uhapsi. Dejvid Šefer, američki diplomatski
predsednik za ratne zločine, obećao je 2. marta da će ovoga puta biti
mnogo drugačije: BiH će biti izlepljena sa desetak hiljada poternica na
kojima će se, pored pomenute dvojice naći i predsednik SRJ Slobodan Milošević.
"Fokusiraćemo se na njih trojicu, jer je vreme da budu privedeni
pred lice pravde zbog zločina za koje su optuženi", odlučan je bio
Šefer. I ne samo to. Tajanstveno je nagovestio da će iste poternice stići
i u Srbiju: "Ne mogu vam opisati način na koji ćemo to uraditi, ali
će se to jednostavno desiti", rekao je.
Zanimljivo je za trenutak razmotriti mogućnosti ilegalnog ubacivanja u Srbiju američkih poternica za jugoslovenskim šefom države.
Mogu ih doturati preko Drine, ali je lako pretpostaviti da će ih odeljenja srpske tajne policije zadužene za praćenje Amerikanaca baš tu očekivati. Možda pokušaju da prebace pakete poternica preko spornog novootvorenog graničnog prelaza Božaj između Albanije i Crne Gore, što bi bilo divno za beogradski režim koji bi imao nov materijal za optužbe protiv crnogorskih vlasti. Naravno, domaći izdajnici bi morali čekati pošiljku sa poternicama negde kod Prijepolja i pod okriljem noći je uneti u Srbiju. Zatim bi žurno, dok ne svane, počeli da ih lepe po mesnim zajednicama, trgovima ili zgradama okružnih odbora SPS-a. Možda se SAD odluče za neku maštovitu varijantu ubacivanja poternica preko granice sa Rumunijom, Bugarskom ili Mađarskom, priključujući ih tovarima švercovanih cigareta ili nafte. Ako ništa od toga ne uspe, ili im se učini komplikovanim, uvek mogu da se odluče da iz vazduha zaspu Srbiju mećavom poternica za Miloševićem, Karadžićem i Mladićem.
DRAŽA I TAČI: Po Srbiji, inače, odavno nisu lepljene poternice. Izuzmemo li prošlogodišnji mart na Kosovu, kad je država pompezno izdala poternice za vođama kosovskih Albanaca Hašimom Tačijem, Ramom Bujeom i Jakupom Krasnićijem baš u trenutku kad su se sva trojica, sa pasošima iste te države i naočigled brojne milicije spremali u Pariz na pregovore sa predsednikom Srbije, zadnji put su na srpskom drveću i zidovima poternice osvanule negde 1942/43. godine. Na njima su zajedno bili drugi Tito i đeneral Draža, a Nemačka je nudila 100.000 rajhsmaraka u zlatu onom ko ih uhvati, žive ili mrtve.
Međutim, ova američka akcija će – koliko je poznato – i za iskusne američke službe biti pionirski poduhvat. Mada su poternice popularno američko sredstvo gonjenja kriminalaca još iz vremena Divljeg zapada, što je poznato iz stripova o Vajatu Erpu i filmske produkcije vesterna, dosad nisu pisali "Wanted" iznad imena stranih šefova država, ma kakvi zločinci bili, pa još nastojali da im to lepe po komšiluku.
Iz najnovije američke produkcije poternica zanimljiv je zatoj detektiv iz stripa Dik Trejsi koji zahvaljujući zajedničkoj akciji FBI, "Tribjun medija servisa" koji štampa strip i crtača Majka Kilijana odnedavno juri prave kriminalce. Jedan od takvih je Viktor Manuel Gerena, počinilac oružane pljačke u jednoj osiguravajućoj kompaniji u Konektikatu, za koga FBI nudi nagradu od 50.000 dolara. Prema informaciji koju prenosi "Glas javnosti", cilj je da se milionima čitača stripa obznane podaci o beguncima kako bi ih eventualno prepoznali i prijavili policiji. Likove kriminalaca za kojima tragaju FBI i Dik Trejsi crtaće Dik Loker.
MLADIĆ I BIN LADEN: Kad je reč o nagradi, američka vlada je u novije vreme ponudila pet miliona dolara još i za saudijskog teroristu Osamu bin Ladena koji je u avgustu 1998. godine organizovao dizanje u vazduh američkih ambasada u Keniji i Tanzaniji, ubivši pri tome nekih 200 ljudi. Američka centralna obaveštajna agencija na internetu (CIA) naziva Bin Ladena "ludakom iz pećine", dok je poternica Federalnog istražnog biroa (FBI) konkretnija (rođen 1957, muškog pola, braon oči i kosa, tamna put, mršav, hoda sa štapom, naoružan i vrlo opasan, ako imate bilo kakve podatke molimo kontaktirajte najbližu kancelariju FBI-ja ili najbližu američku ambasadu ili konzulat). Crtaći na stranu, zašto se Vašington odlučio na cirkus sa poternicama kad mu na raspolaganju stoje i ozbiljnija sredstva (hvale se, na primer, da odavno prisluškuju sve Miloševićeve razgovore)?
Ukratko, ovo je politička a ne policijska poternica, samoinicijativni akt američke države da snagom svog autoriteta pojača haške optužnice protiv Miloševića, Karadžića i Mladića. Politički kontekst je u celoj priči najbitniji: godišnjica agresije NATO-a na SRJ i presuda od 45 godina hrvatskom generalu Tihofilu Blaškiću u Hagu. Agencija AP, uz kratku vest o presudi Blaškiću, podseća da su Milošević, Karadžić i Mladić kao najveći zločinci još na slobodi, dok poljska "Gazeta Viborče" u istom kontekstu objavljuje američku poternicu – valjda da građani Varšave ili Gdanjska prepoznaju i prijave srpske zlotvore čim se tamo pojave.
Poternice su, uz to, deo pritiska na beogradski režim – mali u odnosu na diplomatsku izolaciju i sve šire spiskove onih koji ne mogu da dobiju vize za SAD i EU – ali ipak pritisak. Očigledno je u Vašingtonu procenjeno da će te pretpostavljene koristi premašiti štetu od spuštanja Miloševiću pravo u krilo savršene prilike da se po još jednom osnovu obračunava sa opozicijom koja sarađuje s izdavačima poternica protiv legalnih šefova država. Ma šta bilo ko drugi o tome mislio.
Roksanda Ninčić
