Vreme broj 479, 11. mart 2000.

Intervju: Filip Vujanovi�, premijer Vlade Crne Gore

Opasna partijska vojska

"S Vojskom Jugoslavije imamo kontakte kojima nastojimo da izbegnemo tenzije, ali nas zabrinjava formiranje Sedmog bataljona Vojne policije, bliske s partijskim funkcionerima"

Filip Vujanovi�, premijer Vlade Crne Gore, u intervjuu "Vremenu" odgovarao je na pitanja koja su superaktuelna (odnosi s vojskom, prekid robnog prometa...), ali i na ona za koja javnost ve� du�e o�ekuje odgovor (redefinisanje odnosa u Federaciji, pitanje Prevlake, tranzit cigareta...)

"VREME": Kako tuma�ite najnoviji prekid robnog prometa izme�u Crne Gore i Srbije?

VUJANOVI�: Beograd u kontinuitetu poku�ava da destabilizuje Crnu Goru i jedan od na�ina te destabilizacije jesu ekonomske blokade, sa kojima je Crna Gora suo�ena ve� vi�e od dvije godine, u razli�itom intenzitetu. Ove poslednje mjere su najdrasti�niji oblik ekonomske blokade Crne Gore, budu�i da se jednom zaista brutalnom robnom blokadom onemogu�ava robni promet iz Srbije prema Crnoj Gori. Izvjesno je da �e ta blokada dugoro�no nanijeti veliku �tetu srpskoj privredi, a mi smo prinu�eni da obezbijedimo alternativna tr�i�ta, kako bismo obezbijedili dobro snabdijevanje osnovnim �ivotnim namirnicama i normalno funkcionisanje privrednog �ivota u cjelini.

Naravno, mislim da je svaka ekonomska destrukcija besmislena. Posebno je besmislena unutar jedne dr�ave koja ima jedinstveno tr�i�te. Mi ne�emo preduzimati retorzivne mjere. Pona�a�emo se odgovorno, brinuti se i o na�oj privredi i o na�im gra�anima.

Sa pomenutih alternativnih tr�i�ta, roba u Crnu Goru ulazi i preko dva grani�na prelaza otvorenim direktnim dogovorom zvani�ne Podgorice sa Zagrebom i Tiranom. S vremena na vrijeme �uju se upozorenja da su prelazi u nadle�nosti savezne dr�ave i da bi Beograd mogao da zatvori te prelaze. �ta �e se doga�ati ukoliko se to desi?

Mi smo grani�ne prelaze na Debelom brijegu sa Hrvatskom i na Bo�aju s Albanijom otvorili u neposrednoj komunikaciji zato �to je bilo o�igledno da je namjera Beograda da dr�i zatvorenim te prelaze, a time i Crnu Goru, prema Hrvatskoj i prema Albaniji. Od samog po�etka je bilo jasno da se formiranjem nove savezne administracije Crna Gora �eli dr�ati zatvorenom prema Hrvatskoj, s ambicijom da se na taj na�in obezbijedi povoljnija pregovara�ka pozicija oko Prevlake i uz obrazlo�enje da od te zatvorene granice Hrvatska ima ve�u �tetu od Crne Gore. Mi smo imali obrnutu logiku u svom odlu�ivanju, smatraju�i da treba da izgradimo dobrosusjedske odnose sa Hrvatskom, a onda da pitanje Prevlake u tim dobrosusjedskim odnosima rije�imo. Kada je bilo jasno da komisija koja je odlu�ivala o pregovorima povodom Prevlake �eli na pomenuti na�in odlu�ivati o Prevlaci, mi smo otvorili granicu sa Hrvatskom, i ona je ve� dugo u funkciji, na op�tu dobrobit privrede i gra�ana i Hrvatske i Crne Gore.

U odnosu na granicu s Albanijom, smatrali smo da je nu�no obezbijediti dobru privrednu komunikaciju i robnu razmjenu s Albanijom i time omogu�iti gra�anima iz Crne Gore i Albanije da imaju dobru saradnju i, kona�no, da se postojanjem grani�nog prelaza sprije�e razni �vercerski kanali, koji se, po logici zatvorene granice, nu�no stvaraju. Grani�ni prelaz bi trebalo da olak�a kontrolu prometa robe i ljudi preko granice.

Ipak, nakon otvaranja Bo�aja reagovala je Vojska i zaprije�eno je zatvaranjem tog grani�nog prelaza. Tim povodom imali ste razgovore sa komandantom Druge armije. Kako su tekli ti razgovori i �ta je dogovoreno?

Imali smo jedan korektan dijalog u kojem je saop�ten motiv otvaranja grani�nog prelaza, upravo ono �to sam odgovorio na prethodno pitanje. Nakon tog obja�njenja mislim da je potpuno razja�njeno sve oko motiva otvaranja granice.

Vojska je sada tamo postavila jednu rampu na kojoj se vodi evidencija vozila i ljudi koji prolaze. Mislim da se radi o kontroli koja ne ometa otvorenu granicu, a treba i razumjeti potrebu da se kontrola obavlja tako da ne usporava komunikaciju sa Albanijom.

Poslednjih dana se mnogo govori o podizanju borbene gotovosti VJ u Crnoj Gori. Kakvi su trenutno odnosi crnogorske vlasti i VJ u Crnoj Gori?

Mi imamo kontakte u kojima �elimo da se razjasne svi nesporazumi i izbjegnu sve tenzije, a koji su na dobrobit razvoja Crne Gore i mira u njoj. U svemu �to bude nu�no za dobar odnos VJ i Crne Gore i smanjenje i izbjegavanje tenzija mi �emo kontaktirati sa vojskom i razjasniti ono �to mo�e biti osnov nesporazuma.

Koliko su realne tvrdnje da VJ mo�e intervenisti u Crnoj Gori?

Zabrinjava formiranje Sedmog bataljona Vojne policije, koji o�igledno nije formacija koja svojom brojno��u, na�inom komande, obukom i na�inom regrutovanja mo�e da spada u redovan sastav Vojske. Sla�em se sa svim onim procjenama da je to jedinica koja ima sve elemente paravojske u okviru vojske. Ona se regrutuje po principu partijske pripadnosti uz u�e��e aktivista te partije u regrutaciji. Ona se obu�ava u aktivnostima koje nijesu klasi�na potreba vojne policije. O�igledno je da je ta komanda vrlo bliska po vezama s visokim partijskim funkcionerima partije koja tu vojsku regrutuje, a jasno je i da je brojno stanje te vojne policije neprimjereno nadle�nostima vojne policije.

Radi se, dakle, o jednom sastavu koji ima karakter paravojske i koji se mo�e vrlo lako partijski zloupotrijebiti u nekim situacijama u kojima bi se aktiviranjem tog sastava mogao izazvati incident u Crnoj Gori. Mi smo u svim razgovorima s Vojskom upozorili na tu opasnost i tra�ili da se sasvim jasno odredi �ta je nadle�nost, na koji na�in se vojska regrutuje i kakav je komandni odnos prema vojnoj policiji, i iskazali svoje nezadovoljstvo i protest zbog postojanja jednog takvog sastava koji je o�igledno van funkcije onoga �to je redovna nadle�nost vojne policije.

A da li je povodom krize oko grani�nog prelaza Bo�aj i robne blokade razgovarano sa Beogradom?

Ne! Mi nijesmo imali zvani�nih kontakta tim povodom. Ta komunikacija je i�la preko Druge armije i njene komande, uz obja�njenje razloga na�ih motiva, a za koje vjerujem da Vojska shvata.

Za vladinu platformu o redefiniciji odnosa Crne Gore i Srbije neki ka�u da je mrtav papir. Koliko je to ta�no i kakvi su izgledi da se nastave zapo�eti razgovori?

To zavisi od vlasti u Srbiji. Mi smo po�etkom avgusta pro�le godine platformu uputili s namjerom da se dogovorimo o novim odnosima u na�oj zajednici, odnosima koji bi obezbijedili punu dr�avnu, nacionalnu ravnopravnost i potpunu ravnopravnost svih gra�ana. To je bila ponuda koja ni sadr�ajem ni rokom nije imala karakter ultimatuma. Ona je ostala bez pravog odgovora vlasti u Srbiji, dok ju je opozicija prakti�no podr�ala. Mi se do dogovora sa Srbijom nalazimo u aktivnom �ekanju, jer smo dio ekonomskog paketa prenijeli Crnoj Gori, i u fiskalnom suverenitetu, i u spoljnotrgovinskoj razmjeni, i u carinskom suverenitetu, a sada i u monetarnom, pri �emu smo sada napravili novi koncept sticanja dr�avljanstva i diplomatiju koja ima prohodnost. Mislim da je Crna Gora pokazala da tu platformu realizuje, a kako �e se Srbija odnositi prema njoj zavisi od toga kakav �e imati odnos prema budu�nosti ove zajednice. Ukoliko budu odgovorno razmi�ljali o budu�nosti zajednice i �eljeli da ona opstane, vjerujem da �e u�i u pregovore sa Crnom Gorom. Ukoliko im ne bude stalo, Crna Gora �e biti prinu�ena da raspisivanjem referenduma potra�i samostalni dr�avni put.

Zna�i li to da je mogu�e da se gra�anima Crne Gore uskoro ponudi da referendumom odlu�e o dr�avnopravnom statusu Crne Gore?

Pa, nama se ne �uri u referendum. Mi imamo vremena da �ekamo. Uz jedan aktivan odnos u tom �ekanju, pokazalo se da Crna Gora mo�e instrumentima u vo�enju ekonomske politike da obezbijedi odgovornu ekonomsku vlast u Crnoj Gori, a da je u politi�kim odnosima u stanju da sa�uva svoj politi�ki dignitet. Mislim da bi prije trebalo da se Srbiji �uri u dogovore sa nama, nego nama u dogovore s njom. Crna Gora se prepoznala u me�unarodnoj zajednici. Prepoznala se svojim pozitivnim primjerom i me�unarodna zajednica je takvu politiku podr�ala valorizuju�i i ekonomske i politi�ke reforme u Crnoj Gori i njenu jasnu ambiciju da se integri�e u me�unarodnu zajednicu.

I predstavnici me�unarodne zajednice opominju da sa referendumom ne treba �uriti. Ponekad to �ine dramati�no. Mo�ete li nam re�i �ime pravdaju ta upozorenja, odnosno da li o�ekuju da �e se promjenom vlasti u Srbiji stvoriti uslovi za smirenije razrje�avanje jugoslovenske krize?

U me�unarodnoj zajednici imaju opravdanu bojazan da bi referendum mogao da zna�i pove�anje tenzija i izvor konfliktne situacije u Crnoj Gori. Oni ne �ele da projektuju budu�nost Crne Gore jer razumiju da je to pravo gra�ana Crne Gore. Me�utim, ukazuju na opreznost, na potrebu strpljivog vo�enja dr�avne politike, �to je i odnos dr�avne politike Crne Gore i njenog rukovodstva prema pitanju budu�nosti Crne Gore. Prema tome, rekao bih da je tu potpuno saglasno vi�enje me�unarodne zajednice i dr�avnog rukovodstva Crne Gore. Treba voditi jednu strpljivu i opreznu politiku, i mi upravo tako i postupamo.

Nedavno su ministri ekonomije i finansija Evropske unije odbili pristup Crnoj Gori kreditima za razvoj, pravdaju�i to �injenicom da Crna Gora nema status me�unarodno priznate dr�ave. Crna Gora je ovih dana dobila robni kredit od Njema�ke, a priprema se i konferencija za pru�anje pomo�i Crnoj Gori naredne nedjelje u Londonu. Kakvi su izgledi da u ovim okolnostima Crna Gora dobije kredite za razvoj?

Mislim da je za Crnu Goru od su�tinskog zna�aja to �to je dobila status korisnika Pakta za stabilnost Jugoisto�ne Evrope. Time je dobila mogu�nost da bude korisnik svih onih sadr�aja ekonomskog paketa tog pakta, �to i podrazumijeva pomo� od finansijskih institucija koje su �lanice Pakta za stabilnost Jugoisto�ne Evrope. Vjerujem da ove administrativne smetnje mogu da se prevazi�u. Kod Evropske investicione banke smetnja je u tome �to se Jugoslavija jo� pojavljuje kao du�nik kod te banke, a kod Svjetske banke zato �to je administrativno nu�no da se posjeduje suverenitet da bi se dobili ti krediti. I u jednom i u drugom slu�aju pravili su se izuzeci. Kod Svjetske banke to je izuzetak Palestine, Bosne, Kosova, i mislim da postoje razlozi i kod jedne i kod druge banke da se, i u slu�aju Crne Gore, napravi izuzetak. Ono �to relativizuje �lanstvo u ove dvije organizacije jeste upravo dobijena kreditna garancija Njema�ke vlade, za koju vjerujem da �e biti prva garancija vlada zemalja Evropske unije za obezbje�enje kreditiranja projekata u Crnoj Gori koje �e izvoditi kompanije Njema�ke. To bi trebalo da bude prvi primjer, jer o�ekujem da �e i druge zemlje EU-a da slijede Njema�ku. Kompanije zemalja EU-a veoma su zainteresovane za investiranje u Crnoj Gori i vjerujem da �e i one prema vladama zemalja EU-a adresirati zahtjev da se krediti garantuju od strane vlada.

Time se Crna Gora znatno relaksira od spoljnog zida sankcija, i siguran sam da kre�e jedan proces ukupne relaksacije prema Crnoj Gori od kojeg �e svi gra�ani Crne Gore imati koristi.

Isuvi�e je bilo govora i pisanja u nekim medijima da se u Hercegovini i Albaniji grade prihvatni centri za gra�ane Crne Gore u slu�aju sukoba. Kakve informacije vi imate o tome?

To su dezinformacije s o�iglednim ciljem da se unese nespokojstvo gra�ana Crne Gore. O tim navodnim kampovima u RS sasvim su jasna saop�tenja rukovodstva Trebinja i Republike Srpske; o kampovima u Albaniji imali smo jasno izja�njenje i albanske strane. Dakle to je dezinformacija, jer nema nikakvih razloga da se prave kampovi u okru�enju Crne Gore. To se politi�ki ho�e, a mi nemamo nikakvih potreba za bilo kakvim nemirima u Crnoj Gori.

Jeste li ubije�eni da �e se o�uvati mir u Crnoj Gori?

Mi, kao dr�ava, ne�emo pru�ati nikakav povod za sukob, koji bi doveo do gra�anskog nemira. Dr�avne aktivnosti su usmjerene na ostvarenje ambijenta koji bi obezbje�ivao trajan mir i stabilnost, i nadam se da �e oni koji misle druga�ije shvatiti da u Crnoj Gori nema prostora za gra�anske nemire.

Velizar Brajovi�

Srpska opozicija se mora ujediniti

Koliko su, prema va�em o�ekivanju, realna o�ekivanja da �e do�i do promjena u Srbiji, i kako ocjenjujete politi�ku scenu u Srbiji?

Ne �elimo iz Crne Gore da kreiramo politi�ki �ivot Srbije, kao �to ne �elimo da se iz Srbije kreira politi�ki �ivot Crne Gore. �elimo da svojim pozitivnim primjerom poka�emo da jedan projekat integracije, ekonomskih reformi i demokratije predstavlja ne�to �to �e u me�unarodnoj zajednici imati podr�ku i ne�to �to �e obezbijediti kvalitetniji �ivot gra�anima Crne Gore. To bi trebalo da bude jaki faktor povezivanja opozicije u Srbiji ka ostvarenju jednog takvog projekta, i mislim da jednim pozitivnim svojim primjerom dajemo jasnu formulu opoziciji u Srbiji � kako se treba pona�ati u parlamentarnoj borbi.

Jasno je da bi srpska opozicija morala biti jedinstvena da bi pobijedila, a da bi bila jedinstvena mora da prevazi�e neke razlike koje nijesu vrijedne odsustva ujedinjavanja srpske opozicije. Ona jedinstvena mo�e da pobijedi. �elim da se srpska opozicija ujedini da bi se kao takva upustila u utakmicu iz koje �e iza�i kao pobjednik.

Prevlaka i Kosovo

O�igledno je da je Crna Gora krenula u obnovu odnosa sa susjedima, konkretno i sa Hrvatskom. Mo�ete li nam re�i kakva je sada pozicija Crne Gore i kakav njen stav oko razrje�enja pitanja Prevlake?

U odnosu na spor oko Prevlake, Hrvatskoj smo ponudili razgovore koji bi trebalo da budu bilateralni. Ukoliko se u tim razgovorima taj spor ne rije�i, onda postoji mogu�nost me�unarodne arbitra�e.

Me�utim, smatram bitnim da taj spor ne smije da optere�uje odnose Crne Gore i Hrvatske, on ne smije da spre�ava privrednu i gra�ansku komunikaciju, jer �emo upravo u takvoj komunikaciji kvalitetnije i br�e rije�iti spor. Na� odnos prema Prevlaci je neizmijenjen. Prevlaku do�ivljavamo kao sporno teritorijalno pitanje, a Hrvatska kao sporno bezbjednosno pitanje. Vjerujem da bi se bilateralno na�ao na�in da se spor rije�i, u protivnom � mi smo spremni da presudi me�unarodna arbitra�a.

Trenutno su na sceni sukobi u Kosovskoj Mitrovici, ali i u dijelu Ju�ne Srbije; a uskoro �e i manevri NATO-a na Kosovu. Kako ocjenjujete sve to?

Te nestabilnosti i konflikti moraju da nas brinu i trebalo bi uraditi sve i u okviru Jugoslavije i me�unarodne zajednice da se ti konflikti prekinu. Veoma me brinu doga�aji na jugu Srbije. Mora se u�initi sve da se izbjegne otvaranje jedne sada nove lokalne krize na prostoru Medve�e, Pre�eva i Bujanovca. Mora se to u�initi od strane pripadnika KFOR-a i od strane odgovornih ljudi te tri op�tine, te dr�avnih organa Srbije. Mora se na�i na�in da se izbjegnu konflikti i da se u miru rje�avaju ta pitanja.

Re�, dve o �vercu

�verc raznih roba preko Jadrana i dalje je teret na le�ima Crne Gore, koja se kao baza za te poslove ne skida sa italijanskih i nekih doma�ih medija?

Posao tranzita cigareta se ve� du�e vremena javno raspravlja u Crnoj Gori i veoma je bitno da je on ve� dva puta ispitan od komisija Evropske unije za nedozvoljenu trgovinu, koja je utvrdila da tu nema ni�ta �to je u zoni dr�avnog kriminala. Komisija je saop�tila da se radi o tranzitu koji bi trebalo dogovoriti na nivou ekonomskih odnosa zemalja kroz koje se vr�i taj tranzit. Uspostavili smo dobru komunikaciju sa Italijom. Napravljen je sporazum izme�u na�e i italijanske policije, i spremni smo da pru�imo svu na�u pomo� u kontroli lica koja rade taj tranzit i da u svim onim slu�ajevima, u kojima se utvrdi da postoji interesovanje Italije, ta lica izru�imo.

Nema nikakve mistike u tom poslu. To je posao koji se tranzitno vr�i, koji se prije Crne Gore obavljao sa drugih destinacija na obalama Jadrana. On je tada bio u funkciji potreba tih prostora, i ne vidim da ima nekih razloga da se sada od toga pravi ne�to �to je dr�avni �verc ili �to ima taj sadr�aj. Potpuno smo spremni na saradnju, na kontrolu tog posla i kooperativnost sa nadle�nim organima Italije i drugih zemalja.