Inicijativa JUL-a
Nesvrstani, drugi put
Nema vi�e �aha Reze Pahlavija da im razapne �ador
sa erkondi�nom, nema vi�e ni cara svih Rastafarijanaca Hajla Selasija da
ih podari zlatnikom, ni Nehrua nema, a ni Nasera. Kastro se izgleda pod
starost vra�a duhu kluba "Buena vista"
Ni
posle nekoliko aukcija brod "Galeb" nije prodat. Ko zna �emu jo�
mo�e da poslu�i. A mo�da i Dobrica �osi� jo� jednom dobije �tof da
sa�ije novo odelo.
Direkcija JUL-a je, naime, pro�log �etvrtka odr�ala sednicu i odlu�ila
da inicira dve me�unarodne politi�ke akcije: "Okupljanje
demokratskih progresivnih patriotskih snaga na svetu koje treba da se
realizuju kroz Stalni forum slobodoljubivih partija i pokreta
i okupljanje zemalja sveta u okviru Inicijative pet kontinenata:
Pokreta slobodoljubivih zemalja da bi se obezbedilo povezivanje svih
progresivnih politi�kih snaga u stvaranju jedinstvenog bloka otpora novom
svetskom poretku."
Novi nesvrstani? Li�i, ali gde su Nehru, Naser i Broz? Gde su i Kenedi
i Hru��ov?
Onomad, se�am se, imao sam nepunih deset godina, pri�ala mi je majka
kako je sa svojom majkom, a mojom bakom, sedela u ba�ti kafane "Tri
lista duvana" (sru�ena, sada parking), i sve uz kaficu i kabezu
gledala onolike limuzine koje su iz ulice Kneza Milo�a skretale levo ka
Skup�tini gde se odr�avala "Beogradska konferencija".
Nesvrstanih, razume se. A vreme lepo, po�etak septembra 1961.
SLAVNA PRO�LOST: Ostalo je zabele�eno da su na pomenutoj konferenciji
u�estvovale slede�e zemlje sa punopravnim statusom Avganistan, Al�ir,
Burma, Cejlon, Etiopija, Gana, Gvineja, Indija, Indonezija, Irak, Jemen,
Jugoslavija, Kipar, Kongo, Kuba, Liban, Mali, Maroko, Nepal, Saudijska
Arabija, Sudan, Tunis i UAR (Egipat i Sirija). Posmatra�i su bili
Bolivija, Brazil i Ekvador. Bio je to do tada "najve�i skup �efova
dr�ava i vlada". Li�i li to na me�unarodnu konferenciju odr�anu
posle �etvrtog Kongresa SPS-a? Te�ko. A i moju majku i baku (da je �iva)
najurilo bi obezbe�enje da su se kojim slu�ajem bez transparenata podr�ke
"premudrom rukovodstvu" na�le u to vreme u blizini Sava centra.
Kakva kafa, kakva kabeza...
U inicijativi JUL-a jo� se ka�e: "Da bi jedna zemlja u dana�njim
uslovima tehni�kih, ekonomskih i drugih integracija bila slobodna, moraju
biti slobodne i sve druge zemlje sveta." Predlog �e biti poslat
"dr�avnom rukovodstvu i institucijama SRJ da jugoslovenska dr�ava
bude okosnica Inicijative pet kontinenata: Pokret slobodoljubivih
zemalja".
Petnaest godina posle Beogradske konferencije (1976), Dim�e Belovski
(tada i predsednik Redakcionog odbora edicije "Nesvrstanost i
nesvrstani") napisa�e ne�to �to danas li�i na pomenutu
inicijativu jugo levi�ara: "Svet u kome �ivimo ostvario je krupan
rast proizvodnih snaga; optere�en je mnogim nerazre�enim protivre�nostima,
u stalnom je previranju i promenama. To je svet u kome je razvoj nauke i
tehnologije, posebno nuklearne, doveo do saznanja o opasnostima od
nuklearne konfrontacije, svet u kome se snage socijalizma nalaze u stalnom
porastu, u kome je izvr�ena antikolonijalna revolucija i ostvaruje se
emancipacija �itavih kontinenata." Posle je pao Berlinski zid, SSSR
vi�e ne postoji, ba� kao �to ne postoji ni SFRJ, a te�ko da �e se u
na�em glavnom gradu ponoviti onakav defile dr�avnika kakav je prolazio
ne samo Beogradskom konferencijom ve� i u godinama potom, a da o ekipi
svetskih lidera pred Ku�om cve�a i ne govorimo. To se sigurno ne�e
ponoviti.
U predlogu JUL-a, sli�no kao u dokumentima iz vremena osnivanja
nesvrstanih, stoji da obe inicijative proizilaze "iz potrebe i �elje
da se na globalne procese porobljavanja, eksploatacije i poni�enja
globalno i odgovori; sve su prisutniji napori pojedinaca, grupa i pokreta
u svim delovima sveta u borbi protiv ekonomske dominacije, siroma�tva i
bezna�a". Ako ostavimo po strani "pojedince, grupe i
pokrete", pri�u o bezna�u �e vam ispri�ati mnogi mlad �ovek iz
Srbije, a pri�a o ekonomiji i danas je nevesela sa stanovi�ta siroma�nih.
Ruku na srce, nikad nije ni bila ru�i�asta, ali se onomad i moglo pone�to
u�initi.
NEMOGU�E PORE�ENJE: Iako je te�i�te ve�ine zaklju�aka Beogradske
konferencije bilo na politi�kim a ne na ekonomskim pitanjima, ipak je
pozivanjem na Povelju UN-a inicirana najpre rasprava, a potom i
konferencija o trgovini i razvoju.
Platforma Grupe 77 sa�injena je posle prvog zasedanja UNCTAD-a u �enevi
1964, i bila je za to doba u najmanju ruku progresivna. Ticala se,
pojednostavljeno re�eno, podeljenosti svetskog tr�i�ta i potrebe da
politi�ke podele i interesne sfere ne uti�u na ekonomiju. Dobro, jesu se
zemlje proizvo�a�i nafte najvi�e ovajdile, ali i to je ne�to. Re�ju,
platforma je "dala podstrek borbi za ekonomsku ravnopravnost i rje�avanje
osnovnih problema nejednolikog ekonomskog razvoja u svijetu" (Leo
Mates, Beogradska konferencija, 1975). U istom �tivu pomenuti autor ka�e
i ne�to �to su inicijatori savremene ideje o "pet
kontinenata", svesno ili ne, ali ipak prenebregli: "Kao zemlja
koja je u krugu ostalih nesvrstanih zemalja bila relativno razvijena i kao
zemlja sa izuzetno bogatim politi�kim iskustvom, a i kvalitetom svojih
vode�ih ljudi, Jugoslavija je bila u mogu�nosti da, ja�aju�i svoj me�unarodni
polo�aj u�e��em u pokretu nesvrstanih, istovremeno doprinese
izvanredno mnogo uspjesima te �iroke zajednice."
O tome kako su se nesvrstani ugasili napisane su mnoge knjige.
Ko je kako kupljen, ko je kako ostavljen na cedilu (ili isce�en, kako
vam drago), i ko je kako prokockao ono �to je mogao dobro (ili jo�
bolje), unov�iti. Ba� kao i kako su ih (is)koristili blokovi protiv
kojih su nominalno bili.
Ima li potrebe i bilo kakvog smisla porediti dana�nju i Jugoslaviju od
onomad? Mo�e li se porediti onda�nji svet sa sada�njim? Mogu li se u
poslednje dve decenije pobrojati vozovi koje je ova (i ona neposredno pre
nje) zemlja propustila?
Pa ipak dr�avni mediji svakodnevno javljaju da zvani�nici iz Beograda
putuju u zemlje za koje se ka�e da su "na�i tradicionalni
prijatelji". Dobro, nema vi�e �aha Reze Pahlavija da im razapne �ador
sa erkondi�nom, nema vi�e ni cara svih Rastafarijanaca Hajla Selasija da
ih podari zlatnikom, ni Nehrua nema, a ni Nasera. Kastro se izgleda pod
starost vra�a duhu kluba "Buena vista". Ali ko zna, mo�da se
tamo, iza sedam gora i sedam mora, sprema neka nova Bandun�ka
konferencija, pa �e onda svi zajedno za Beograd. �im "Galeb"
zaplovi i sve ih obi�e. Va�no je da se u Beogradu misli na to kako da i
posle nesvrstanih do�u nesvrstani.
Predlog je tu (i valja ga ljuljati). Ili mo�da pomenutu inicijativu
JUL-a valja posmatrati u kontinuitetu. Recimo sa dokumetima X kongresa SKJ
iz 1974, u kojima stoji i slede�i stav: "Jugoslavija u posleratnom
periodu nije dozvoljavala me�anje sa bilo �ije strane u njene unutra�nje
poslove, nije prihvatala podelu sveta na interesne sfere i blokove, nije
popu�tala ni imperijalisti�kim ni kominformovskim pritiscima. Takvim
delovanjem i politikom Jugoslavija se afirmisala kao faktor mira,
stabilnosti i me�unarodne saradnje. Time je ja�ala i svoj me�unarodni
polo�aj i bezbednost."
Du�an Radulovi�
Zatvoreno dru�tvo
�ef jugoslovenske diplomatije �ivadin Jovanovi�
pohodio je ovih dana tri dalekoisto�ne zemlje � Severnu Koreju, Mijamar
i Laos. Opisane u re�imskim medijima kao nama "bliske" i
"prijateljske", doti�ne dr�ave bi najpre spadale u nekakav
almanah anahronih sistema dana�njice od kojih je i istorija digla ruke.
Dve od njih, Severna Koreja i Laos, i dalje "ve�baju" komunizam
zatvorenog tipa (po uzoru na nekada�nje "velikane" u ovoj
disciplini � Mao Cetunga i Envera Hod�u): istini za volju Severna
(Demokratska Narodna, kako sebe naziva) Koreja se u svetskim medijima
mnogo �e��e spominje od Laosa: u ovoj zemlji, koju posle smrti svoga
oca Kim Il Sunga istim putem "oslanjanja na sopstvene snage"
vodi njegov sin Kim D�ong Il, poslednjih godina vlada dramati�na nesta�ica
hrane, pa potresne pri�e stradanja nemo�nih (u prvom redu dece i
staraca) prate apele za pomo� humanitarnih organizacija, naj�e��e
jedinih svedoka njenog ekonomskog i dru�tvenog uru�avanja. Ilustracije
radi, dok je u Severnoj Koreji nacionalni dohodak po stanovniku ne�to
iznad 900 dolara, u istoimenoj ju�noj polovini, koja se opredelila za
kapitalizam, nacionalni dohodak je 13.000 dolara po glavi stanovnika.
Mijamar, kao
i Laos, sme�ten na Indokineskom poluostrvu, gde neke zemlje ispra�aju XX
vek zavidnim ekonomskim usponom (njima se odnedavno pridru�uje i
Vijetnam), tavori u samoizolacionizmu nametnutom od vojnog re�ima koji u
nekada�njoj Burmi (ime je promenjeno pre 11 godina) neprikosnoveno vlada
ve� decenijama. Iako su u ovoj zemlji, pod pritiskom javnosti, prvi vi�estrana�ki
izbori odr�ani jo� 1990. godine, vojni re�im nikada nije prihvatio
njihove rezultate. Iako je najpoznatiji mijamarski opozicionar Aung San
Sui jo� 1991. godine dobila Nobelovu nagradu za mir, to nije bitno
promenilo ni njenu sudbinu (vi�e vremena provodi u ku�nom pritvoru nego
na slobodi), ni sudbinu njene zemlje. Laos i Mijamar, prema poslednjim
podacima, imaju nacionalni dohodak od oko 1000 dolara po glavi stanovnika.
