Vreme broj 479, 11. mart 2000.

Korupcija u Evropi

Vrline javne, poroci tajni

Evropu ve� mesecima potresa serija finansijskih skandala �iji su glavni akteri li�nosti koje su menjale politi�ku geografiju Evrope u poslednjih desetak godina

Helmut Kol, dugogodi�nji kancelar Nema�ke, uz Fransou Miterana glavna persona dramatis svih zna�ajnih evropskih skupova o evropskim integracijama, tajnim kanalima je u kasu svoje Hri��ansko-demokratske partije (CDU) uterao oko 42 miliona nema�kih maraka. Helmutu Kolu, "kancelaru ujedinjenja", sada preti zatvorska kazna, tvrdi u svom dosijeu "Korupcija u Evropi" ugledni londonski "Gardijan".

Evropu ve� mesecima potresa serija finansijskih skandala �iji su glavni akteri li�nosti koje su menjale politi�ku geografiju Evrope poslednjih desetak godina: Helmut Kol, Vili Klas, �ulio Andreoti, Betino Kraksi, Silvio Berluskoni, Edit Kreson... U tom kola�u poznatih dr�avnika osumnji�enih za korupciju je i Boris Jeljcin.

Evroskeptici � najtvr�i soj je upravo na britanskom ostrvu � sada ovu "eksploziju korupcije" u Evropi koriste kao jo� jedan novi argument za svoju staru tvrdnju da je ceo koncept o Evropskoj uniji zapravo � su�tinski truo. Obja�njenje ove opasne epidemije finansijskih skandala je mnogo �ire i mnogo kompleksnije, pi�e "Gardijan". Politikolog Majkl Pinto-Du�inski smatra da je prestankom hladnog rata 1989. do�lo do perioda samoispitivanja, pa�ljivijeg analiziranja demokratije: "Javnost je manje spremna da svojim politi�arima gleda kroz prste, �to je sasvim je izvesno, bio slu�aj u vreme hladnog rata. Paradoksalno je ali, kako se demokratija �irila svetom posle pobede nad komunizmom, do�lo je do introspekcije i porasta nezadovoljstva zbog "kvaliteta" demokratije. Najve�i izvor nezadovoljstva jeste korupcija povezana sa finansiranjem politi�kih partija".

�RTVENO JAGNJE: Ve�ina skandala koji su isplivali na povr�inu poslednjih godina u vezi su upravo sa finansiranjem pojedinih politi�kih partija, a ne s pribavljanjem li�ne koristi ili pomo�i prijateljima da nelegalno ostvare finansijsku dobit. Izuzetak je madam Edit Kreson, biv�a predsednica francuske vlade koju je Miteran 1995. poslao u Brisel kao svoju veliku uzdanicu i odanog saradnika. A onda je �armantna dama optu�ena za korupciju. Navodno je bila vrlo �iroke ruke: sredstva iz javnih fondova tajno je davala prijateljima. Konkretno, svom poznaniku, zubaru, pomogla je da dobije dobar posao u Evropskoj uniji. 

I ovaj sudski proces je jo� u toku. Evropska komisija je pro�log meseca ukinula poslani�ki imunitet Edit Kreson. Neki misle da je madam Kreson zapravo �rtveno jagnje; poznato je da francuski levi�ari vole da poma�u "partijske drugove". Sada njeni partijski drugovi, takozvani �istunci u Socijalisti�koj partiji, predvo�eni Lionelom �ospenom, ne �ele da imaju bilo kakve veze sa "slu�ajem Kreson". �eprkanje po finansijskim temeljima politi�kih partija postalo je jo� intenzivnije od kada su �irom Evrope po�eli da se osipaju �lanovi partija i njihovi simpatizeri spremni da finansijski pomognu. Novi oslonac postao je svet biznisa. E, tu sada mediji stupaju na scenu: nema vi�e javnih vrlina i tajnih grehova. Zapadnoevropski novinari su dobrim delom zaslu�ni �to se finansiranje predizbornih kampanja, za koje je, uzgred budi re�eno, i�lo sve vi�e para, na�lo u fokusu javnog interesa. Tro�kovi su vrtoglavo rasli, a u evropskim dr�avama, za razliku od SAD, ne postoji zakonska obaveza da i dr�ava za kampanju daje istu sumu koju su partija ili pojedinac uspeli da skupe od dobrovoljnih, zakonom dozvoljenih priloga. Pored toga, i u Evropi su za ovu svrhu zabranjene finansijske donacije stranaca. VELIKO IZNENA�ENJE: Diplomatski urednik "Gardijana" Even Makaskil otvoreno ka�e da je korupcija u politi�kom �ivotu Italije endemska pojava, ali po njegovom mi�ljenju, veliko iznena�enje jeste da su se i u Nema�koj pojavili tajni fondovi. On ovo neprijatno "veliko iznena�enje" obja�njava time da su Kolovi Demohri��ani suvi�e dugo bili na vlasti, kao i konzervativci u Britaniji, da su postali krajnje nepa�ljivi, uspeh im je udario u glavu, pa se vi�e nije pazilo na onu delikatnu crtu koja odvaja legalno od zakonom zabranjenog.

Nekako je u britanskoj javnosti op�teprihva�eno da je politi�ki �ivot ostrvske nacije manje korumpiran, uprkos skandalima u kojima su glavne konce vukli neki manje poznati konzervativci-bogatuni koji su tajno davali debele pare Torijevcima da bi, na primer, u parlamentarnim debatama postavljali odre�ena pitanja.

Profesor Pinto-Du�inski smatra da to nije ta�no: "Ima korupcije i u Britaniji, ali se bri�ljivije krije. Ovde je politika strogo zatvoren klub u kome d�entlmeni gledaju da dr�e jezik za zubima. Konzervativci su decenijama uspevali da svoje najve�e finansijske donatore dr�e u tajnosti." Britanci ipak ne kriju izvesnu dozu samozadovoljstva zbog �injenice da u Britaniji, jo� od doba Lojd D�ord�a (1863-1945), najvi�i vladini zvani�nici, o �efovima vlade da i ne govorimo, nisu uprljali ruke finansijskim skandalima.

Ne, nikada u Britaniji nije bilo tako velikog pranja para i zloupotreba poput onih za koje su optu�eni Helmut Kol, Fransoa Miteran ili Betino Kraksi, kategori�an je Vernon Bogdenor, profesor na Oksfordu. S druge strane, on tvrdi da protekcija u Italiji ima duboke korene: izme�u 1973. i 1990. vi�e od 350.000 dr�avnih slu�benika posao je dobilo preko veze, dok je samo 250.000 slu�benika posao dobilo posle provere znanja i sposobnosti.

U Austriji godinama dr�avne �inovnike, uklju�uju�i i nastavnike, postavljaju dve glavne politi�ke partije: Socijaldemokrati i Narodna partija. Austrijancima se ova ustaljena praksa popela na vrh glave, pa je i to "raspore�ivanje svojih ljudi" bilo jedan od glavnih faktora koji su uticali na uspon desni�ara Jerga Hajdera.

Profesor Bogdenor zaklju�uje da je Britanija manje korumpirana zato �to se od dr�avnih �inovnika, slu�benika od karijere, tra�i kompetentnost, politi�ka neutralnost i nepristrasnost. Malo ko ovde sti�e politi�kom pre�icom. Od 2500 vi�ih �inovnika samo je 70 specijalnih savetnika politi�kog vrha, i oni nemaju nikakvu izvr�nu vlast. Prema tome, zaklju�uje Bogdenor, politi�ke partije ne mogu mnogo da nagrade one koji su im pomogli da do�u na vlast. Najvi�e �to mogu da im ponude je mesto u Domu lordova, odnosno Gornjem domu.

Toni Bler se odrekao i te privilegije: predloge �e davati nezavisni komitet za imenovanja. Ostrvljani su velike pristalice transparentnosti u politici: na pomolu je dono�enje zakona o finansiranju politi�kih partija. Uostalom, Luis Dembic Brandajs, legendarni sudija vrhovnog suda SAD, davno je rekao da je svetlost najbolje dezinfekciono sredstvo u politici!

Priredila: Slobodanka Ast

(U slede�em broju: Izve�taj Transparency International)

Kol, Miteran, Jeljcin

Helmutu Kolu je deo sredstava obezbedio navodno Fransoa Miteran raznim ilegalnim taktikama, a sve da bi do�ao do integrisane Evrope. Kol, lider CDU-a do 1998 (povukao se kada je njegova partija potu�ena na izborima), priznaje da je za tajni fond svoje partije primio samo oko 2.000.000 maraka, a ne 42.000.000 kako se tvrdi. Kol, me�utim, odbija da ka�e ko je dao pare. On pori�e da je darodavac (ili darodavci?) tra�io od nema�ke vlade bilo kakve protivusluge. Istragu sada najvi�e interesuje koga i za�to Kol �titi svojim tvrdoglavim �utanjem. "Gardijan" pi�e da je pokojni predsednik Fransoa Miteran navodno koristio kanale dr�avne naftne kompanije Elf Aquitaine da prebaci kolegi Kolu, odnosno njegovom CDU, oko 30 miliona maraka za predizbornu kampanju.

Boris Jeljcin je jedan od velikih dr�avnika za �ije ime se vezuju veliki finansijski skandali: Amelija D�entlmen, dopisnik "Gardijana" iz Moskve, pi�e da su Boris Jeljcin i njegova familija navodno dobili milion dolara od gra�evinske firme Mabetex koju su izabrali da restaurira Kremlj. Prema ovom izvoru, milioner Bed�et Pakoli, ina�e Albanac sa Kosova i direktor ove firme, polo�io je pare u jednu budimpe�tansku banku za li�nu upotrebu Borisa Jeljcina i njegovih k�eri Tatjane �a�enko i Jelene Okulove. Sada�nji v.d. predsednika Rusije Vladimir Putin, prilikom stupanja na du�nost, potpisao je dekret kojim se Jeljcinu garantuje imunitet od sudskog gonjenja. 

Silvio Berluskoni, biv�i italijanski predsednik vlade i medijski magnat, optu�en da je svoju partiju Forza Italia nezakonito finansirao, nekako je uspeo da se izvu�e od sudske kazne (dve godine i �etiri meseca). Berluskoni bi trebalo da odgovara pred sudom i za la�no vo�enje knjigovodstva, kao i za podmi�ivanje poreskih inspektora. Betino Kraksi, nekada�nji predsednik italijanske vlade, umro je po�etkom godine u egzilu, u Tunisu: nije imao hrabrosti da se vrati u Italiju i stane pred sud koji ga je optu�io da je od raznih biznismena primio kofere novca za svoju politi�ku partiju.

"Gardijan" na pola svoje velike strane daje "mapu be��a��a u Evropi", pa tako saznajemo da u Austriji pred sudom odgovara biv�i poslanik desni�arske Partije slobode Peter Rosenstingl zato �to je partijske fondove koristio da pomogne bratu �ija farma pili�a nije ba� najbolje poslovala.

U �e�koj je pala vlada Vaclava Klausa 1997. posle optu�bi da je bilo nepravilnosti sa vo�enjem partijskih fondova, ali i neprijavljenih ra�una u stranim bankama. U Slova�koj je pred sudom nekoliko nacionalisti�ki orjentisanih politi�ara optu�enih za korupciju. U Poljskoj je Kazimje� Grabka izgubio monopol na uvoz �elatina, jer se ispostavilo da je "ube�ivanjem" nekih �lanova vlade uspeo da zaustavi konkurenciju. Zbog korupcije u Rumuniji je od 1989. pet banaka bankrotiralo, a nekoliko politi�ara je optu�eno da su ume�ani u sivu ekonomiju. Ma�arska vlada je 1998. bila optu�ena da je ume�ana u mutne poslove Postabanka, banke koju je usred skandala spasla bankrotstva.

Veliko spremanje u Briselu

Evropski lideri su pro�log meseca otpo�eli u Brislu seriju sastanaka sa ciljem da povrate poljuljanu veru u politi�ke institucije EU-a, koje je zapljusnuo najve�i talas politi�kih skandala od Drugog svetskog rata do dana�njih dana.  Pora�avaju�e otkri�e o mutnim poslovima Helmuta Kola u vo�enju njegove Hri�anskodemokratske unije pratila je serija skandala koji su ozbiljno poljuljali politi�ke partije u Francuskoj, Italiji, Rusiji, ali i mnogim drugim evropskim zemljama. Iako ovi skandali nisu povezani, trend je zabrinjavaju�i: nepravilnosti u finansiranju politi�kih partija ozbiljno ugro�avaju reputaciju politi�kih lidera Evrope.

Nil Kinok, potpredsednik Evropske komisije, zadu�en za reformu ovog tela, ka�e da je predlo�io formiranje Evropskog komiteta za standarde u javnom �ivotu koji bi trebalo da evropskoj javnosti povrati poverenje u EU; Britanija je ve� donela nekoliko zakona koji poo�travaju javnu kontrolu politi�kog �ivota, posebno finansiranja politi�kih partija, a jo� nekoliko zemalja priprema sli�na zakonska akta. Kinok nagla�ava: "Sve ovo, naravno, ne garantuje da �e sve biti savr�eno, ali �e pomo�i da se svuda �estitije radi."

Brisel je glavni grad Belgije, ali i Evrolenda. I ta evropska "prestonica" dala je zna�ajan doprinos "sezoni skandala": biv�i generalni sekretar NATO-a Vili Klas uslovno je ka�njen jer je primao mito, osu�ena su zbog korupcije dva biv�a predsednika vlade, a pro�le nedelje je biv�i ministar Alen van der Bist uslovno ka�njen na godinu dana kada je utvr�eno da je "frizirao" putne tro�kove, a neke intimne prijatelje nagradio unosnim poslovnim ugovorima. 

Liga be��a��a

(Ni�ta trulo u dr�avi Danskoj)

OCENE: Od 0 (veoma korumpirana zemlja) do 10 (veoma po�tena) donete su na osnovu procena poslovnih ljudi, risk analiti�ara i gra�ana. IZVOR: Transparency Internacional

prethodni sadr�aj naredni