Santjago
Povratak
Masa
je klicala, orkestar je svirao. Vrhovni komandant oru�anih snaga, stari
drugovi i politi�ki saveznici do�li su da ga pozdrave. General Augusto
Pino�e (84) sijao je od radosti. Narod je posmatrao �oveka za koga se
utvrdilo da je prestar i previ�e slabog zdravlja da bi podneo su�enje
kako hoda �vrstim korakom kroz razmaknutu gomilu. Zastao je i podigao
ruku u trijumfalnom otpozdravu. General Pino�e vratio se na mesto zlo�ina
nakon 503 dana pritvora u Britaniji. Mo�da ga je �ileanski vazduh odmah
okrepio, ili je general uspeo da zavara doktore u �ijem se nalazu
poslatom britanskim vlastima tvrdi da je Pino�eovo zdravlje ozbiljno naru�eno.
Kako god bilo, Pino�e koji je pre dva meseca stigao u bolnicu Nortvik
park u invalidskim kolicima radi ispitivanja i Pino�e koji je trijumfalno
sleteo pre nekoliko dana u Santjago kao da su dve razli�ite osobe.
Organizacije za za�titu ljudskih prava tvrde da je Pino�eov psihijatar,
lekarka koja je bila uz njega od avgusta pro�le godine, uve�bala
diktatora tako da testovi poka�u �eljene rezultate i oslobode ga su�enja.
Tokom ispitivanja Pino�e se neprekidno �alio na jake bolove u udovima,
nije mogao da se kre�e niti da se bez pomo�i uspravi u bolni�kom
krevetu. Ispostavilo se da nije u stanju ni da se s�m brije ili obla�i.
Lekarska dijagnoza utvrdila je da je njegovo "mentalno i fizi�ko
stanje jako lo�e, sa tendencijom pogor�anja". Klju�ni test je
izvela neuropsihijatar dr Marija Vajki, koja besprekorno govori �panski,
i na osnovu njega je Pino�e oslobo�en su�enja. Pino�e je najpre bio
podvrgnut testu inteligencije. Re�nik mu je bio dobar, i tu se rangirao
na oko 125 poena IQ. Ali, drugi delovi testa, za ocenu memorije, re�anje
brojeva u nizu i sl., pokazali su veoma lo�e rezultate, i Pino�eova
inteligencija grani�ila se s maloumno��u. Neke zahteve testa Pino�e
uop�te nije uspeo da razume, na primer da asocira re�i, pa je doktorka
morala da odustane. Doktorka je utvrdila nakon testiranja da ima posla sa
�ovekom �iji je um ozbiljno o�te�en, naro�ito centri za memoriju, i
bila je ube�ena da Pino�e ne mo�e da se pretvara. Jednom re�ju,
rezultati su prema dr Vajni bili autenti�ni. Njeni nalazi ubedili su
lekarski tim da Pino�e ne mo�e biti izru�en �paniji zbog su�enja, jer
�e suditi slaboumnom starcu koji �esto ne bi bio u stanju ni da razume
pitanja, a kamoli da se seti doga�aja zbog kojih je optu�en. Me�utim,
dr Danica Jadre�i�, neuropsihijatar iz �efilda, �iji je otac bio �rtva
Pino�eovog re�ima 1973, tvrdi da rezultati testa nedovoljno ukazuju na
diktatorovu nesposobnost da iza�e pred sud. I u �ileu su mnogi
nezadovoljni ovakvim ishodom. Civilni aktivisti, uklju�uju�i i
novoizabranog predsednika Eduarda Freija, sla�u se da je najve�i
pobednik �ileanska vojska, koja je Pino�eov povratak iskoristila da osna�i
svoje pozicije. Vojska je naprasno zabranila novinarima da prisustvuju
Pino�eovom do�eku na vojnom aerodromu, pravdaju�i te mere kao nare�enje
iz predsednikovog kabineta. Do ku�e u bogatom kraju Santjaga Pino�ea su
pratili helikopteri i masivno vojno obezbe�enje. Pino�eova �erka �aklin
izjavila je novinarima: "Ukrcao se u avion kao slomljeni starac, a iz
njega je iza�ao kao krepki �ikica. Ne znam da li je sasvim zdrav, ali se
oporavljao mic po mic tokom vi�e�asovnog leta." Portparol vojne
bolnice u Santjagu rekao je da rezultati pokazuju da je Pino�e
"dobrog zdravlja". Utoliko bolje za njega, jer se u �ileu
gomilaju tu�be protiv biv�eg diktatora. �ak se i desni�arske grupe
zala�u za pravo �ileanskog pravosu�a da ispita Pino�eovu odgovornost.
Dok se ne utvrdi kako �e se Pino�eu suditi kod ku�e, general mo�e da
se podsmeva celom svetu i me�unarodnom pravu, ba� kao �to je to �inio
i tokom svoje sedamnaest godina duge diktature.
Laguna San
Ignasio\
Kitovi protiv
"Micubi�ija"
Nakon pet godina pritisaka
organizacija za za�titu �ovekove okoline, meksi�ka vlada je pro�le
nedelje odlu�ila da raskine dogovor sa japanskom kompanijom "Micubi�i"
koja je trebalo da izgradi solanu na obali lagune u kojoj na svet dolaze
sivi kitovi. U proteklih pet godina me�unarodne organizacije za zastitu
�ovekove okoline znatno su oja�ale svoj uticaj i postale su va�na sila
na globalnom planu. Meksiko se otvorio za strane investicije 1994, kada se
ova zemlja uklju�ila u orgnizaciju NAFTA. Do tada je meksi�ka vlada
mogla bez problema da odbije svaki prigovor me�unarodnih aktivista za
borbu za za�titu prirode kao me�anje u unutra�nje svari Meksika. Ali, u
ratu za lagunu San Ignasio, mirno mesta�ce usred netaknute prirode u
Baji, aktivisti su odneli prevagu nad globalnim profitom. Meksiko je samo
pro�le godine od stranih investicija inkasirao vi�e od 11,5 milijardi
dolara, ali su tamo�nje vlasti otkrile i da ne mogu ignorisati globalne
pokrete za o�uvanje okoline. Direktor Saveta za odbranu prirodnih
bogatstava, ameri�ke organizacije koja je pokrenula kampanju za za�titu
kitova, izjavio je "Njujork tajmsu": "U kampanju se uklju�ilo
milion ljudi iz razli�itih pobuda, ali smo pokazali da zajedni�kim
naporima mo�emo naterati �ak i najve�e multinacionalne korporacije da
po�tuju prirodu". Kompaniji "Micubi�i" je stiglo blizu
milion pisama sa apelima da odustanu od projekta, uz pretnje da �e biti
pokrenuta globalna kampanja za bojkot njihovih proizvoda. Autobuske
stanice u Meksiko Sitiju bile su izlepljene posterima sa crte�ima kita
koji izranja iz lagune. Solana je trebalo da bude u vlasni�tvu meksi�ke
vlada i "Micubi�ija" u odnosu 51:49 posto, i da obezbedi oko
200 novih radnih mesta. Predsednik Ernesto Zediljo zvu�ao je besno kada
je izjavio da �e se od projekta odustati. U me�uvremenu, sivi kit je
dobio mo�nog me�unarodnog za�titnika. Ovaj sisar duga�ak je skoro 15
metara, ali je poznat po dobro�udnoj naravi i �esto izranja iz vode i
dopu�ta ljudima da ga pomiluju ili poljube.
London
Bler protiv dadilje
Britanski
premijer Toni Bler i njegova supruga su se pro�log vikenda obratili sudu
sa zahtevom da se zaustavi �tampanje memoara dadilje njihove dece koja je
donedavno �ivela kod njih. Dadilja Rosalin Mark ponudila je svoje
uspomene na �ivot u porodici Bler jednim londonskim novinama. Sud je odlu�io
u korist Blerovih, i novine su povukle tira� s inkriminisanim memoarima
iz �tampe. Alister Kembel, portparol premijera Blera, izjavio je da �lanak
u potpunosti kr�i dogovor o po�tovanju privatnosti izme�u porodice Bler
i biv�e dadilje. Gospo�a Mark tvrdi da rukopis nije ponudila nijednim
novinama, i da je za celo zame�ateljstvo kriv njen izdava�, jedini �ovek
koji je imao priliku da se upozna s njenim memoarima. "U�asnuta
sam", izjavila je povodom slu�aja g�a Mark. "�elela sam da pi�em
o lepim trenucima, i �ao mi je �to su se potresli." Blerovi su, ina�e,
�uvali svoje troje dece podalje od medijske pa�nje, i ona su se retko
pojavljivala na novinskim fotografijama. Urednik "Mejla", novina
kojima je tekst dopao �aka, tvrdi da je rukopis potpuno bezazlen i pun
emocija, ali i da baca novo svetlo na Blerovu politi�ku karijeru.
