Santjago
Povratak
Masa
je klicala, orkestar je svirao. Vrhovni komandant oružanih snaga, stari
drugovi i politički saveznici došli su da ga pozdrave. General Augusto
Pinoče (84) sijao je od radosti. Narod je posmatrao čoveka za koga se
utvrdilo da je prestar i previše slabog zdravlja da bi podneo suđenje
kako hoda čvrstim korakom kroz razmaknutu gomilu. Zastao je i podigao
ruku u trijumfalnom otpozdravu. General Pinoče vratio se na mesto zločina
nakon 503 dana pritvora u Britaniji. Možda ga je čileanski vazduh odmah
okrepio, ili je general uspeo da zavara doktore u čijem se nalazu
poslatom britanskim vlastima tvrdi da je Pinočeovo zdravlje ozbiljno narušeno.
Kako god bilo, Pinoče koji je pre dva meseca stigao u bolnicu Nortvik
park u invalidskim kolicima radi ispitivanja i Pinoče koji je trijumfalno
sleteo pre nekoliko dana u Santjago kao da su dve različite osobe.
Organizacije za zaštitu ljudskih prava tvrde da je Pinočeov psihijatar,
lekarka koja je bila uz njega od avgusta prošle godine, uvežbala
diktatora tako da testovi pokažu željene rezultate i oslobode ga suđenja.
Tokom ispitivanja Pinoče se neprekidno žalio na jake bolove u udovima,
nije mogao da se kreće niti da se bez pomoći uspravi u bolničkom
krevetu. Ispostavilo se da nije u stanju ni da se sâm brije ili oblači.
Lekarska dijagnoza utvrdila je da je njegovo "mentalno i fizičko
stanje jako loše, sa tendencijom pogoršanja". Ključni test je
izvela neuropsihijatar dr Marija Vajki, koja besprekorno govori španski,
i na osnovu njega je Pinoče oslobođen suđenja. Pinoče je najpre bio
podvrgnut testu inteligencije. Rečnik mu je bio dobar, i tu se rangirao
na oko 125 poena IQ. Ali, drugi delovi testa, za ocenu memorije, ređanje
brojeva u nizu i sl., pokazali su veoma loše rezultate, i Pinočeova
inteligencija graničila se s maloumnošću. Neke zahteve testa Pinoče
uopšte nije uspeo da razume, na primer da asocira reči, pa je doktorka
morala da odustane. Doktorka je utvrdila nakon testiranja da ima posla sa
čovekom čiji je um ozbiljno oštećen, naročito centri za memoriju, i
bila je ubeđena da Pinoče ne može da se pretvara. Jednom rečju,
rezultati su prema dr Vajni bili autentični. Njeni nalazi ubedili su
lekarski tim da Pinoče ne može biti izručen Španiji zbog suđenja, jer
će suditi slaboumnom starcu koji često ne bi bio u stanju ni da razume
pitanja, a kamoli da se seti događaja zbog kojih je optužen. Međutim,
dr Danica Jadrešić, neuropsihijatar iz Šefilda, čiji je otac bio žrtva
Pinočeovog režima 1973, tvrdi da rezultati testa nedovoljno ukazuju na
diktatorovu nesposobnost da izađe pred sud. I u Čileu su mnogi
nezadovoljni ovakvim ishodom. Civilni aktivisti, uključujući i
novoizabranog predsednika Eduarda Freija, slažu se da je najveći
pobednik čileanska vojska, koja je Pinočeov povratak iskoristila da osnaži
svoje pozicije. Vojska je naprasno zabranila novinarima da prisustvuju
Pinočeovom dočeku na vojnom aerodromu, pravdajući te mere kao naređenje
iz predsednikovog kabineta. Do kuće u bogatom kraju Santjaga Pinočea su
pratili helikopteri i masivno vojno obezbeđenje. Pinočeova ćerka Žaklin
izjavila je novinarima: "Ukrcao se u avion kao slomljeni starac, a iz
njega je izašao kao krepki čikica. Ne znam da li je sasvim zdrav, ali se
oporavljao mic po mic tokom višečasovnog leta." Portparol vojne
bolnice u Santjagu rekao je da rezultati pokazuju da je Pinoče
"dobrog zdravlja". Utoliko bolje za njega, jer se u Čileu
gomilaju tužbe protiv bivšeg diktatora. Čak se i desničarske grupe
zalažu za pravo čileanskog pravosuđa da ispita Pinočeovu odgovornost.
Dok se ne utvrdi kako će se Pinočeu suditi kod kuće, general može da
se podsmeva celom svetu i međunarodnom pravu, baš kao što je to činio
i tokom svoje sedamnaest godina duge diktature.
Laguna San
Ignasio\
Kitovi protiv
"Micubišija"
Nakon pet godina pritisaka
organizacija za zaštitu čovekove okoline, meksička vlada je prošle
nedelje odlučila da raskine dogovor sa japanskom kompanijom "Micubiši"
koja je trebalo da izgradi solanu na obali lagune u kojoj na svet dolaze
sivi kitovi. U proteklih pet godina međunarodne organizacije za zastitu
čovekove okoline znatno su ojačale svoj uticaj i postale su važna sila
na globalnom planu. Meksiko se otvorio za strane investicije 1994, kada se
ova zemlja uključila u orgnizaciju NAFTA. Do tada je meksička vlada
mogla bez problema da odbije svaki prigovor međunarodnih aktivista za
borbu za zaštitu prirode kao mešanje u unutrašnje svari Meksika. Ali, u
ratu za lagunu San Ignasio, mirno mestašce usred netaknute prirode u
Baji, aktivisti su odneli prevagu nad globalnim profitom. Meksiko je samo
prošle godine od stranih investicija inkasirao više od 11,5 milijardi
dolara, ali su tamošnje vlasti otkrile i da ne mogu ignorisati globalne
pokrete za očuvanje okoline. Direktor Saveta za odbranu prirodnih
bogatstava, američke organizacije koja je pokrenula kampanju za zaštitu
kitova, izjavio je "Njujork tajmsu": "U kampanju se uključilo
milion ljudi iz različitih pobuda, ali smo pokazali da zajedničkim
naporima možemo naterati čak i najveće multinacionalne korporacije da
poštuju prirodu". Kompaniji "Micubiši" je stiglo blizu
milion pisama sa apelima da odustanu od projekta, uz pretnje da će biti
pokrenuta globalna kampanja za bojkot njihovih proizvoda. Autobuske
stanice u Meksiko Sitiju bile su izlepljene posterima sa crtežima kita
koji izranja iz lagune. Solana je trebalo da bude u vlasništvu meksičke
vlada i "Micubišija" u odnosu 51:49 posto, i da obezbedi oko
200 novih radnih mesta. Predsednik Ernesto Zediljo zvučao je besno kada
je izjavio da će se od projekta odustati. U međuvremenu, sivi kit je
dobio moćnog međunarodnog zaštitnika. Ovaj sisar dugačak je skoro 15
metara, ali je poznat po dobroćudnoj naravi i često izranja iz vode i
dopušta ljudima da ga pomiluju ili poljube.
London
Bler protiv dadilje
Britanski
premijer Toni Bler i njegova supruga su se prošlog vikenda obratili sudu
sa zahtevom da se zaustavi štampanje memoara dadilje njihove dece koja je
donedavno živela kod njih. Dadilja Rosalin Mark ponudila je svoje
uspomene na život u porodici Bler jednim londonskim novinama. Sud je odlučio
u korist Blerovih, i novine su povukle tiraž s inkriminisanim memoarima
iz štampe. Alister Kembel, portparol premijera Blera, izjavio je da članak
u potpunosti krši dogovor o poštovanju privatnosti između porodice Bler
i bivše dadilje. Gospođa Mark tvrdi da rukopis nije ponudila nijednim
novinama, i da je za celo zamešateljstvo kriv njen izdavač, jedini čovek
koji je imao priliku da se upozna s njenim memoarima. "Užasnuta
sam", izjavila je povodom slučaja gđa Mark. "Želela sam da pišem
o lepim trenucima, i žao mi je što su se potresli." Blerovi su, inače,
čuvali svoje troje dece podalje od medijske pažnje, i ona su se retko
pojavljivala na novinskim fotografijama. Urednik "Mejla", novina
kojima je tekst dopao šaka, tvrdi da je rukopis potpuno bezazlen i pun
emocija, ali i da baca novo svetlo na Blerovu političku karijeru.
