�ene XX veka (7)
Partizanka
�enska ikona koja je tako mo�no delovala kod nas
mora se postaviti u �iri me�unarodni kontekst da bi se bolje razumeo
njen izuzetan svetski uticaj. Ona podrazumeva jednu komplikovanu, prili�no
razo�aravaju�u i dinami�nu ljubavnu aferu izme�u �ena i pokreta
levice
Na
fotografiji, snimljenoj negde u Severnoj Gr�koj 1944, tri su partizanke
gr�kog pokreta otpora � ta�nije jednog od pokreta otpora. Zabele�eno
je borbeno ime jedne, one u sredini: Tiela, "Oluja", poginula je
godinu dana docnije u borbama s Englezima. Gr�ki pokret otpora protiv
Nemaca i Italijana nije imao kona�an uspeh. Dodeljena na Jalti Zapadu, Gr�ka
se morala "o�istiti" od onih koji su je prili�no uspe�no �istili
od nema�ke i italijanske vojske, jugoslovenski saveznici koji su davali
znatnu podr�ku gr�kim partizanima morali su se povu�i, najpre zbog tr��anske
krize, a koju godinu docnije i zbog odvajanja od Staljina. Gr�ki gra�anski
rat izme�u nepomirljivih protivnika dve ideolo�ke koncepcije besneo je
sve do 1949, da bi sledili manje ili vi�e militaristi�ki re�imi,
ostrvski zatvori-mu�ili�ta, beda i glad, posebno u Atini tokom uli�nih
sukoba, i hroni�ni nedostatak onoga �to je Zapad "garantovao"
� demokratije. Fotografije kao �to je ova, i uop�te interes za blisku
pro�lost, bio je dr�avno dozvoljen tek od osamdesetih godina, kada su i
zadnji gr�ki komunisti�ki prognanici, rasuti �irom socijalisti�kih
zemalja izmedju Poljske i Ta�kenta, dobili dozvolu da se vrate u zemlju.
Ukratko, gr�ka partizanska pri�a je pri�a o neuspehu, i kao takva danas
prihvatljiva �ak i za one koji su od socijalizma nasledili strah prema
nepopularnim temama.
Partizanke, gerilske ratnice u vojskama koje su se borile za oslobo�enje
zemlje i istovremeno dru�tvene promene odnosno revoluciju, poznate su,
dodu�e pod drugim imenima, od pro�loga veka, od pokreta za nacionalno
oslobo�enje i antikolonijalnih pobuna. Kombinacija tih praksi i novih
ideolo�kih koncepata XX veka dovela je do pojave takvih �ena u skoro
svim zemljama Evrope u kojima je bilo antifa�isti�kih pokreta za vreme
Drugog svetskog rata, i pre njega u �paniji. �enska ikona koja je tako
mo�no delovala kod nas mora se postaviti u �iri me�unarodni kontekst da
bi se bolje razumeo njen izuzetan svetski uticaj. Ona podrazumeva jednu
komplikovanu, prili�no razo�aravaju�u i dinami�nu ljubavnu aferu izme�u
�ena i pokreta levice.
MU�KI �IVOT: Partizanke su se, prihvataju�i pojam jednakosti u
najrudimentarnijem obliku, odrekle normalnog "�enskog" �ivota,
i prihvatile rizik smrti, ranjavanja, zarobljavanja i mu�enja, dakle
ekstremni mu�ki tretman � da i ne govorimo o nomadstvu, nedostatku
osnovne higijene i intimnosti, bolestima i psihi�kim problemima, i to ne
samo sa neprijateljem. �enstvenost, seksualnost, materinstvo � sve je
dobrovoljno predato u ruke mu�koj vlasti, na osnovu ugovora, manje ili vi�e
jasno postignutog, o budu�im pravima i budu�oj jednakosti u boljim �ivotnim
okolnostima. Ideja �rtvovanja je, dakle, klju�na: prihvatiti ono najgore
iz �ivota mu�karaca � ratnu kulturu i mentalitet � da bi izabranice/�rtvovane
obezbedile prava za sebe i za sve druge �ene.
Ovaj tako izrazito zahtevni utopijski stav mogle su prihvatiti samo
odlu�ne ili sasvim o�ajne feministkinje. No, partizanke su bile i sasvim
neobrazovane, patrijarhalne, jednostavne �ene sa sela. Trebalo je kod �ena
prvo probuditi ili samo podstaknuti patriotizam, natopiti taj patriotizam
modernim feministi�kim idejama koje su komunisti�ki pokreti prihvatili,
umeti prikazati ideje tako da odgovaraju razli�itim dru�tvenim i
kulturnim sredinama, obrazovati �ene tako da one prenose nove ideje
drugim �enama. I sve to u najkra�em vremenu i u najgorim okolnostima.
Uspeh jugoslovenskog partizanskog pokreta bio je svestran: obezbe�ena je
�enska radna snaga u pozadini, �enska ratni�ka snaga na frontu, �enska
radna snaga na obnovi zemlje posle rata, �enska politi�ka snaga koja je
podr�avala pobedni�ku ideologiju. Iznutra, u narodu �ena, stvorila se
nova samosvest, tako ukorenjena da je danas potrebno jo� mnogo
kapitalisti�ke pohlepe i patrijarhalne osvete da se ona ozbiljnije
umanji.
ZASTRA�UJU�A
IKONA: Po�etnih ideja o slobodnoj ljubavi i nekonvencionalnoj porodici
evropski komunizam odrekao se jo� po�etkom dvadesetih godina, kada je
sovjetsko zakonodavstvo prihvatilo mononuklearnu porodicu kao jedini
prihvatljiv oblik. Drugim re�ima, �ene su sa levicom u ovome veku dobile
i izgubile mnogo. Ali, koliko god kratkotrajna, ta ljubavna afera je
zauvek izmenila stanje �enske samosvesti. Partizanka je svakako najupe�atljivija
ikona koja podse�a na te doga�aje.
�ena u uniformi, �ena koja se slu�i oru�jem, �ena koja ubija:
jedan od osnovnih elemenata upisanih u sliku partizanke jeste strah. Ne
poma�e mnogo �to je �ena retko stizala do komandnih polo�aja i �to je
za nju vojna karijera bila uglavnom zatvorena. Ona je za svoje saborce, mo�da
ne manje nego za svoje neprijatelje, predstavljala pretnju savr�eno za�ti�ene,
pa stoga i samostalne i napada�ke seksualnosti. �ena sa oru�jem bira
sama. No evropska kulturna fantazma amazonke, lako odevene lepotice �ijim
se oblinama de�aci dive u muzejima ili kri�om �itaju�i sado-mazohisti�ke
stripove, veoma je daleko od stvarne partizanke. Komplikovanost slike
upotpunjuje �ok povratka u civilizaciju posle pobede: ako je partizanki
za vreme rata bilo su�eno da se nosi sa nasiljem, fizi�kim naporima,
borbenom spremno��u, svim vrstama parazita i posledicama nehigijene,
pobedonosni povratak na�inio ju je kona�no ranjivom.
DEFEMINIZACIJA: Morala je postati "obi�na �ena", �to nije
samo zna�ilo blagodat higijene i ukra�avanja, ve� i samoli�avanje za�tite
oru�ja i ratni�koga statusa. Odjednom je na sve strane bilo psihi�ki
ugro�enih biv�ih ratnika, siro�i�a, drugih napa�enih �ena kojima se
moralo baviti, i partizanke jednostavno vi�e nisu imale vremena da se
bave svojim posleratnim stresovima. �eljni novih iskustava, pobednici su
napu�tali svoje ratne partnerke i tra�ili manje osve��ene i manje
borbeno iskusne pripadnice �enskoga pola. Mogli bismo re�i da su hladan
tu� "defeminizacije" pokreta otpora prvo osetile one,
partizanke. Za razliku od mu�ke strane pokreta, one nisu mogle dugo zadr�ati
svoju privilegovanu pobedni�ku poziciju, a novi dru�tveni i modni
trendovi i novi mentalitet kona�no su ih izgurali na marginu, u �ale i u
te�ku ali okon�anu pro�lost. Nova ideologija iskoristila je sav simboli�ki
potencijal �ene koja se �rtvuje za druge i za budu�nost, i njoj samoj
ostavila tradicionalni, uski prostor. U prvome posleratnom jugoslovenskom
filmu, Slavici, junakinja umire za vi�e ciljeve i budu�nost. Da li je
zaista bilo potrebno da umre?
Izraz koji se u ovome veku naj�e��e upotrebljavao, kada se govorilo
o �enama koje se pridru�uju mu�karcima u oru�anoj borbi, partizanskoj,
gerilskoj, revolucionarnoj, urbanoj, jeste "rame uz rame".
Zanimljivo je kako se ta slika retko ili skoro nikada upotrebljava za
druge, recimo profesionalne situacije u kojima �ena zaista uz rame sa mu�karcem
operi�e pacijenta, ili crta plan gra�evine, ili kopa na arheolo�kom
terenu. Manipulativnost mu�ke vlasti koja je sre�no do�ekala �ene-borce
da bi ih, kada vi�e nije bilo potrebe za njima, spremno odbacila i jo�
im zamerala "nedostatak �enstvenosti" je verovatno ba� na
primeru partizanki dosegla najvi�u ta�ku. Zato bi sada, kada pre�ivele
vi�e ne sede u prvim redovima sa svim svojim ordenjem, i kada su mnoge ve�
pod zemljom, trebalo partizankama dodeliti trenutak feministi�ke
istorijske objektivnosti i na�i im mesto u istoriji borbe za �enska
prava.
Svetlana Slap�ak
