Bosanski rok
Za
deo beogradske sofisticirane, "missim, jeaote" rokenrol �ar�ije
nema dileme: za rat u biv�oj Jugoslaviji odgovorni su grupa Bijelo dugme
i njeni mnogobrojni bosanski klonovi. Kako? Tako �to su jednu urbanu,
civilizovanu, ukratko evropsku zemlju poselja�ili name�u�i joj svoje �obansko
vi�enje rokenrola. Logi�no je da tako podmuklo ruralizovana populacija
po�ne da o�tri no�eve �ekaju�i priliku da ih isproba na kom�ijskim
vratovima. I, eto rata.
Zaista, u vreme kada se Dugme pojavilo biv�a Juga bila je preplavljena
urbanizmom (i renesansom) do te mere da je �aban �auli� prodao milion
primeraka jednog singla, dok ga je svojim tira�ima ozbiljno ugro�avala
Zorica Brunclik, koja je jo� onda bila simbol urbanog duha. �ast
beogradskog rokenrola branili su Korni grupa, Yu grupa i Crni biseri:
stotinak godina karijere, i sve zajedno, brat bratu, pet dobrih pesama.
Ali su zato, glume�i veli�ine po gradskim kafanama, uspevali da ubiju
svaku volju za �ivotom klincima koji su poku�avali da sviruckaju po
podrumima.
A onda su grunuli veseli Bosanci, sa sve zvoncarama sa �ljokicama, �izmama
s platformama, prstenjem preko belih rukavica i kosurdama koje su nekim �udom
pre�ivele makaze sarajevskih jalija�a (me�u kojima je, po sopstvenom
priznanju, bio izvesni E. Kusturica, ina�e optu�en za sankcije po�to
nas sve prikazuje kao Cigane, pa nas tako i tretiraju). Bez ikakvih
kompleksa, "dugmi�i" su istr�ali sa svojim "pastirskim
rokenrolom" i � napravili �udo. Na stranu uspostavljanje novih
standarda kada je re� o tira�ima, na stranu 50 000 ljudi na koncertu kod
Hajdu�ke �esme i jo� toliko na stadionu JNA, na stranu pet puta po pet
hiljada ljudi u hali "Pionir" sa simfonijskim orkestrom, pri �emu
je kompletna zarada oti�la zemljotresom pogo�enoj Crnoj Gori... Gvint je
bio u ne�emu drugom: u �estokom, jednostavnom, pevljivom, �istom rock
soundu (neretko pokradenom od Cepelina i inih, ali �ta je u toj muzici
uop�te autenti�no osim onih davno pomrlih crnaca iz delte Misisipija); u
sposobnosti da se iz albuma u album menja stil a da se ne gubi
prepoznatljivost i, �to je najva�nije � u tome �to se na svakom
albumu na�la bar po jedna balada koja bi `ladno mogla da u�e u bilo koju
antologiju savremene lirike.
Tako su Goran Bregovi� i dru�ina svakim narednim albumom odu�evljavali
publiku i izazivali gnev kriti�ara, sve dok se dr�ava nije raspala i dok
"organizator igre" nije uo�io da slova�ki hevi-metal ili
uzbekistanski dens nemaju ba� neku pro�u u bogatom svetu koji bi radije
da �uje ne�to autenti�no, kakvo je da je. Zato mu je ponudio truba�e s
kojima pravi lom gde god ode i, naravno, ubija se od para.
A �ta �emo s onom bulumentom, od Merlina do Regine, iza�lom ispod
njegovog �injela? Ni�ta, valjda je davno utvr�eno da Ni�e ne snosi
nikakvu odgovornost za pojavu onog austrijskog mazala. A u kukolju se i te
kako mo�e na�i �ita � uz zanemarivanje dve-tri
"dirli-dirlije" namenjene boljoj prodaji, prvenac Crvene jabuke
najbolji je primer za to. I nije jedini.
Nije samo Bregovi� kriv. Tu su i "novoprimitivci", odgovorni
za to �to je njihovu zajebanciju narod shvatio ozbiljno. Po tom
kriterijumu, Borisa Bizeti�a i Ramba Amadeusa trebalo bi obesiti na
Terazijama. Na kraju je do�lo do onoga: "Top lista nadrealista"
je super, ali je Zabranjeno pu�enje � bljak. A isti ljudi. `Ajde bre!
Sve, sve, ali Mi�a Vuka�inovi�! Takvu d�iber�inu majka ne ra�a!
Mo�da, ali pre nekih dvadeset godina, kada je isti taj Mi�a zapr�io sa
"Doktorom za rokenrol", onda�njim (urbanim, da ne bude zabune)
tinejd�erima donja vilica ispala je kao fioka. Pomenuta pesmica, sa
pomalo naivnim stihovima "I na svoju ruku sam postao �ovjek i kad
bih opet ja isto bih sve", jedno vreme je bila himna generacije �iji
su najve�i du�mani bili roditelji sa svojim ve�itim: "U�i, o�i�aj
se, �ta ti zna�i ta zihernadla u nosu, dokle �e� da se dru�i� s
barabama..." Za one "iz �ezdeset i neke" Mi�a �e ostati
upam�en po tome a ne po glupiranju kod Minimaksa. Uostalom, i za to
postoji obja�njenje: Mi�a je na sceni skoro trideset godina i nau�io je
da prepozna �ta ljudi vole. Video je da u Milo�evi�evoj Srbiji prolazi
najgori prostakluk i naprosto ga je ponudio narodu. Estrada, bolan,
estrada!
Fakat je da su bosanski rokeri, dolaze�i iz politi�kog tamnog
vilajeta u kojem je bilo zabranjeno sve osim svirke, pre ostalih shvatili
da besmislica Little Richarda "vap-bap-a-lu-lap-bi-vap-bem-bom"
odra�ava su�tinu rokenrola bolje nego kompletan opus Pink Flojda i sli�nih,
te da se muzika pravi za narod a ne za kriti�are frustrirane hroni�nom
nejebicom (�ast izuzecima). Oni su pevali o ljubavi i malim �ivotnim
radostima, njihova muzika je ona slatka ptica mladosti izre�etana rafalom
iz "prage". Ukratko, bosanski rokenrol to je ono kad Njih Dvoje
uz stari, pro�logodi�nji singl Dugmeta igraju "stiskavac" sa
minimalnih pet centimetara razmaka. "�ovjek bez snage da krene jo�
jednom" (�ta �ovjek, mu�kar�ina s punih 13 godina) vreba momenat
da Joj usnama ovla� dodirne obraz, dok Ona razmi�lja kako da se
diskretno izmigolji, a da Ga pri tom ne obeshrabri za slede�i poku�aj.
Niko od njih ne sanja da �e simpati�ni sarajevski hoh�tapler dvadeset
godina kasnije prodati solo-deonicu iz iste pesme kao naslovnu numeru
najskupljeg filma u istoriji francuske kinematografije. I da su znali,
bilo bi ih ba� briga.
Sviraj to ponovo, Gorane, matere ti!
Uro� Komlenovi�
