Kako je pobegao Dragoljub Arsenijević Maki
Moderni srpski hajduk
Porodica Arsenijević strahuje od otmice, i ta mogućnost
se u današnje vreme ne može odbaciti. Ali, uzmemo li u obzir sve
okolnosti i Makijevu odvažnost, bekstvo izgleda kao verovatnija varijanta
S
obe strane gromobranske šine koja se spušta niz žutu, nedavno okrečenu
fasadu beogradske Klinike za maksilofacijalnu hirurgiju jasno se vide
znatno svetliji tragovi. Izgleda kao da se tu neko oslanjao kolenima, od
drugog sprata pa do prizemlja. Gromobranska šina prolazi pored prozora
sobe broj 7, koja je sa ove strane zgrade u visini drugog sprata, na
sedam-osam metara od tla. A iz sobe broj 7 je u noći između utorka i
srede, 7. na 8. mart, nestao Bogoljub Arsenijević Maki, vođa Građanskog
otpora Valjeva, dok je u pritvoru čekao odluku Vrhovnog suda i pravosnažnost
presude kojom je osuđen na tri godine zatvora. ODBIJ! ODBIJ!: Makiju su
tog utorka prepodne skinute metalne pločice kojima mu je pre nešto više
od šest meseci imobilisana slomljena donja vilica. Ni valjevski Sud ni
MUP nisu ništa saopštili, ali je sudija Mitar Đenisić u sredu rekao
Arsenijevićevom bratu da je ovaj pobegao. Isto to su u četvrtak u
valjevskom SUP-u rekli Arsenijevićevoj supruzi Snežani. Porodica
Arsenijević kaže da im se Maki nije javljao, da se nadaju da je s njim
sve u redu, ali ih gorko iskustvo Bogoljubovog hapšenja tera da sumnjaju.
U sumnju ih dovodi činjenica da je Arsenijević (koji se, kažu, zbog
nedovoljne medicinske nege, još nije oporavio od povreda zadobijenih
prilikom hapšenja u avgustu) upravo operisan i da im se tog popodneva žalio
na jake bolove. "Ne verujem da je on u takvom stanju mogao da
pobegne", kaže za "Vreme" Snežana Arsenijević.
Bogoljub
Arsenijević, koji je osuđen jer je letos poveo Valjevce u juriš na
zgradu opštine, doveden je iz Valjeva u Beograd u ponedeljak. Donja
vilica, koju su mu slomila četiri policajca u civilu (iščašivši mu
usput ruku u ramenu, polomivši mu rebro, nagnječivši mu buberg...),
operisana mu je tek osam dana posle hapšenja. "Stavljene su mi neke
pločice kako bih mogao da pričam", opisao je kasnije sam Maki. Pločice
je trebalo izvaditi šest meseci kasnije, ali ni to nije učinjeno na
vreme. "Čak su se čudili što mora da ponovo ide u Beograd i tražili
uput", priča Arsenijevićeva supruga. Operacija je konačno
obavljena u utorak. "Sve je prošlo u najboljem redu. Ni posle
operacije nije bilo komplikacija", kaže za "Vreme" docent
Vitomir Konstantinović, sa Klinike za maksilofacijalnu hirurgiju
Stomatološkog fakulteta, koji je operisao Makija. Upitan da opiše
pacijentovo zdravstveno stanje pri prijemu na Kliniku, docent
Konstantinović kaže: "Zdrav kao dren."
Porodica je tog popodneva pokušala da, po preporuci lekara, poseti
Arsenijevića. Kad su ušli u sobu naišli su na čuvara, radnika
Centralnog zatvora, koji je zauzeo krevet do Makijevog. "Stalno je
vikao 'Odbij! Odbij!' Nije nam dozvolio da ostavimo ni hranu ni voće, čak
ni čaj", kaže Snežana Arsenijević. Dok se njen dever ubeđivao sa
čuvarem, koji je tražio da donesu dozvolu suda da ga posete, ona je sa
mužem uspela da razmeni nekoliko rečenica. "Kunjao je okrenut zidu,
svestan, ali nekako sanjiv, naduven u licu. Pitala sam da li ga boli.
Odgovorio je: 'Ne pitaj! Deset puta gore nego prvi put'", priča
gospođa Arsenijević. Na kraju su morali da izađu iz sobe. Čaj su
ostavili sestrama. "Ranije nam nije bila potrebna dozvola da ga posećujemo
u bolnici", kaže Snežana Arsenijević.
Porodica je usput saznala od čuvara i jednog od bolesnika da će
Makija već u sredu da vode iz bolnice. "Rečeno nam je da je posle
ovakvih zahvata neophodan oporavak od sedam dana", žali se ona.
"Kad su zatvorenici u pitanju, ne odlučujemo mi koliko će pacijent
ostati kod nas", kaže doktor Konstantinović. "Neke odvedu
istog dana posle operacije, a neki ostanu i sedam-osam dana."
OKOVI: Prema nezvaničnoj verziji događaja koju je objavio
dnevnik "Glas javnosti", u sredu oko šest ujutro je primećeno
da je Bogoljub Arsenijević nestao. Navodno se nešto posle ponoći
spustio niz gromobran ili oluk (koji je metar predaleko od prozora za ovu
priču), dok je stražar spavao pred vratima sobe. "Nikada ranije kad
sam posećivala Bogoljuba stražar nije bio pred vratima, uvek je bio u
sobi, u susednom krevetu", kaže Snežana Arsenijević.
"Ovde u bolnici čuvari imaju neki lanac kao iz srednjeg veka,
verige one. To izvadi policajac prvi dan i pođe da mi stavi na nogu. Kažem,
šta će ti bre to, čoveče. Kaže mora tako, rekli, to je tako uobičajeno.
Rekoh stvarno nemaš razloga. I moram da kažem, većina mi ih nije
stavljala, osim jednog koji me odmah veže i još onako krvnički
zategne." Ovako je Maki opisivao svoj prvi dolazak iz zatvora u
bolnicu, krajem avgusta prošle godine. Njegova priča o hapšenju
snimljena je tada skrivenim diktafonom, tokom posete u bolnici, da bi
Makijeve reči posle objavilo "Vreme". Sprečavanje ovakve vrste
komunikacije moglo bi biti jedan od razloga da se Arsenijevićev povratak
u valjevski zatvor ovoga puta ubrza i da se zabrani poseta.
Ne znamo da li je Arsenijević te sudbinske noći vezivan za krevet.
Ako nije, ako je stražar, makar i u krevetu do njega, bio u dubokom snu,
ako je zaista bio "zdrav kao dren", onda je možda i bio u
stanju da se spusti niz šinu gromobrana i pobegne. "Daj bože da mi
je brat pobegao", rekao je Bogoljubov brat Branko. "Ako je to i
učinio, bilo je to zbog krajnjeg poniženja kojem je bio izložen."
Još se ne zna ni šta je sa njegovim ličnim stvarima a po tome šta je
od njih ostalo moglo bi se ponešto zaključiti. Maki je u zatvoru vodio
beleške, od kojih se, kako tvrdi porodica, ne bi odvojio "ni po cenu
života".
GRESI:
Maki u svom sukobu sa vlašću nikada nije stigao dalje od policije. Hteo
je da osvaja opštinu, isprečila se policija, kad je krenuo na sastanak s
patrijarhom, presrela ga je policija. Posle ga opet nekakav uniformisan i
naoružan državni službenik vezivao za krevet. Iz svega što je govorio
posle hapšenja vidi se da je Maki pokušavao da s policajcima koje je
sretao razgovara. Valjda je i njega mučilo pitanje zbog čega bi se neko
tako krvnički ponašao prema ljudima koje ne poznaje i koji mu nisu ništa
nažao učinili. "Svi kažu: 'Morali smo da radimo svoj posao'",
pričao je Arsenijević. Jedan od onih koji su ga "hapsili"
tvrdio je posle kako mu je rečeno da ide da hapsi ubicu policajaca i
begunca iz zatvora, teško naoružanog. Skoro svi su se, prema priči
samog Arsenijevića, iščuđavali razlogu zbog kojeg je uhapšen. Ako je
samo to problem, ako srpski policajci ne znaju šta se oko njih događa, a
ipak moraju da izvršavaju naređenja, onda je rešenje prosto: treba samo
da pogledaju oko sebe i strogo se drže zakona. Onda Bogoljub Arsenijević,
ako ga uopšte nađu, neće proći kao prilikom prvog hapšenja. Ako je
ono što su govorili Makiju samo izgovor, neka prištede reči, od reči
nikome neće biti bolje. Čak ni njima.
Porodica Arsenijević strahuje od otmice, i ta mogućnost se u današnje
vreme ne može odbaciti. Ali, uzmemo li u obzir sve okolnosti i Makijevu
odvažnost, bekstvo izgleda kao verovatnija varijanta. Potraga za njim neće
biti lak posao; ali, ruku na srce, on je greh pribegavanja nasilju okajao
mnogo više nego što je bilo pravedno. Onima koji su prilikom hapšenja
trajno narušili zdravlje ovog oca petoro dece – ni imena ne znamo.
Zoran B. Nikolić
Buntovnička
priča
U
vezi sa sve češćim zahtevima nevladinih organizacija za njegovim
pomilovanjem, Arsenijević je iz zatvora napisao: "Molim sve
dobronamerne ljude da se pred ovom nazadnom srpskom vlašću ne ponižavaju
tražeći milost, ni za mene ni za sebe"
Ništa
u vezi s Bogoljubom Arsenijevićem nije klišeizirano ili takvo da bi čovek
sa sigurnošću mogao reći – to je to. Tako je i sa njegovim nestankom.
Kao što nema
onoga čime se Arsenijević u životu nije bavio, tako je za sve čime se
bavio znao da zagreje druge. Na Petrovdan prošle godine , kao inicijator
Građanskog otpora Valjeva, organizovao je "miting protiv
vlasti", gde je pred preko pet hiljada ljudi prozvao i vlast i
"nesposobnu opoziciju". Onda pokušao da "osvoji" opštinu
sa idejom da se po primeru Valjeva oslobodi Srbija – ali nije išlo. Došlo
do sukoba građana i policije, povređenih na obe strane. Arsenijević
uspeva da se skloni, policija raspisuje poternicu, saopštava da je masu
koja se razulareno i nasilnički ponašala predvodio "besposličar i
narkoman". Maki, pokazalo se iz Republike Srpske, daje intervjue,
komanduje nastavkom protesta, čak se, pod poternicom, pojavljuje i govori
na mitingu u Loznici. Opozicija nije baš raspoložena prema Arsenijevićevoj
pojavi, neke stranke čak u svemu prepoznaju režiran pokušaj
razvodnjavanja energije naroda kako bi se zadao udarac pravoj opoziciji.
Na to se nadovezuje neuspeh mitinga u organizaciji Saveza za promene, pa
opozicija ni kasnije ne prevazilazi svoju početnu sumnjičavost. Vremenom
se i aktivnost Građanskog otpora svodi na porodičnu manufakturu za brigu
o uhapšenom vođi.
Onda 17.
avgusta Arsenijevića hapse u Beogradu, baš pri izlasku iz prostorija
Pokreta za demokratsku Srbiju u kojima je bio na razgovoru sa generalom
Momčilom Perišićem. Tom prilikom biva brutalno prebijen (slomljena
vilica, iščašeno rame, nagnječen bubreg...). Biva optužen za sve što
se dogodilo na mitingu, ali optužnica se svela na krivično delo ometanja
službenog lica u obavljanju poslova bezbednosti, nigde Miloševića,
prevratničkih namera... Samo suđenje bi se moglo nazvati farsom, sudija
je advokatima odbrane sve dozvoljavao, ali je, na njihovo iznenađenje u
presudi pročitao: tri godine zatvora. Sud je, po mišljenju sudije Mitra
Đenisića, dao poverenje izjavama policajaca, koje jesu bile različite,
ali su tim pre istinite. Advokati su ostali zapanjeni, Tapušković je
izjavio da ne može da veruje, kvalifikujući presudu kao političku.
Arsenijević je u svojoj završnoj reči, koja je prethodila izricanju
presude, izjavio da su i on i njegova dela posledica Miloševića, te da
mogu da ga osude i deset godina, kad odleži opet će ići protiv Miloševića.
Muke po
Makiju su nastavljene, često je štrajkom glađu morao da se izbori za
adekvatnu lekarsku negu. Zbog zdravstvenog stanja veći deo pritvora
provodi u stacionaru valjevskog KP doma. I pored toga, ne manjka mu
inicijative. Preko Građanskog otpora oglašava se saopštenjima. Povodom
neodlaska opozicije u Luksemburg, na sastanak koji je bio uslovljen
potpisom o obavezi Miloševićevog izručenja, proziva opoziciju rečima
da se neodlaskom još jednom pokazala kao Miloševićev prijatelj, te da
se ne može odbiti poziv sveta da nam pomogne u mnogo čemu, "a
ponaročito da te ljude iz državne mafije sa Miloševićem na čelu
sprovedu u Hag". U vezi sa sve češćim zahtevima nevladinih
organizacija za njegovim pomilovanjem, piše: "Ne želim pomilovanje
od Miloševića i njegovog vazala predsednika Srbije Milutinovića, jer ih
prezirem i ne priznajem. Moja trogodišnja zatvorska kazna je duga, moje
zdravstveno stanje je katastrofalno, još bolnije je odvajanje od petoro
dece; no, i pored svega, radije ću umreti u Miloševićevim zatvorima
nego živeti osramoćen njegovim demonskim milosrđem. Zato molim sve
dobronamerne ljude da se pred ovom nazadnom srpskom vlašću ne ponižavaju
tražeći milost, ni za mene ni za sebe, naprotiv neka ovo bude godina
hrabrog i agresivnijeg narodnog otpora protiv diktatora Miloševića i
njegovih zaštitnika..." Pisao je Bogoljub još, između ostalog, i
sudiji Mitru, nekoliko puta i baš opširno. U jednom od pisama, uz
ostalo, obećao sudiji da će mu lično nadoknaditi 3300 izgubljenih snošaja,
jerbo on to radi tri puta na dan, pa je izračunao da mu sudija baš
toliko duguje. Posredno smo saznali da je sudija Mitar sva pisma arhivirao
u Ministarstvo pravde, lično nam je rekao da krivičnu prijavu nije
podnosio, iako tu ima mnogo vređanja, dodao i da se ne boji, da mu je
savest čista, i pitao otkud znamo za pisma.
Da ne ispadne
da je samo pisao, i dobijao jepisma. Jedno sa svojeručnim latiničnim i
crnim potpisom – Crna ruka Srbije. U njemu crno na belo svojeručno i
latiničnim pismom piše: "Smrdljivi slikaru, kurvin sine i pederu,
Miloševića ne možeš da srušiš jer on je najjači. Povuci se da ti ne
pobijemo sve... nemoj da služiš izdajnicima... pratićemo te, pazi šta
radiš za svoje dobro..."
Svojim
"slučajem" Bogoljub nikog nije ostavio ravnodušnim. Redakcija
Slobodne Evrope ga je proglasila ličnošću godine, od Otpora je dobio
gvozdenu pesnicu kao najotporniji pojedinac u Srbiji, od revije
"Kolubara", po izboru novinara, proglašen je Valjevcem godine.
Obraćajući se uredniku revije, povodom prestižnog priznanja, Arsenijević
piše da on prosto nije za priznanja, da to nije za njega, da se ne oseća
prijatno... da on nema takvu, nagrađivačku, predstavu "o tim nekim
liderima, predvodnicima, borcima, herojima u politici ili na ratištima".
"Sve mislim da oni ništa ne zaslužuju jer su mnoge, i svoje i tuđe,
žrtvovali za svoje herojstvo." Na kraju pisma Arsenijević veli:
"A sad pusti Pink flojd."
To bi bila
storija buntovnika sa razlogom. Srpskog. A ne zaboravimo, o Srbiji je reč,
zemlji u kojoj sve može da bude, ali ne mora da znači.
Dragan Todorović
Doveden u situaciju
da beži
Advokat Branislav Tapušković,
koji je zastupao Arsenijevića na suđenju u Valjevu, kaže o ovoj
vanrednoj situaciji da je Vrhovni sud – koji je dobio žalbu na presudu
– neće ceniti kao revolt prema nepravednoj presudi već će je
kvalifikovati kao bežanje osuđenog od onoga što je zaslužio. On,
naravno, kao advokat, neće reći da je Arsenijević trebalo da beži, ali
kaže da ko je pratio suđenje, ko zna kako su cenjeni dokazi i ko je
video u kakvim okolnostima je suđeno može samo da kaže da je čovek
bekstvom pokušao da se spase. Jer ta presuda je do te mere bila
skandalozna i nezakonita da bi svakog moralnog čoveka nagnala da od takve
kazne pobegne.
Ni sudija Okružnog suda u Valjevu
Mitar Đenisić, predsednik veća koje je osudilo Arsenijevića na tri
godine zatvora, "nema nikakvo zvanično obaveštenje". Kad ga
bude imao, nema smetnji, stoji na raspolaganju. Savest mu, kaže, čista.
Za razliku od "neposrednih
aktera", čaršija zna šta je sa Arsenijevićem – ili je ubijen,
ili je u Republici Srpskoj, ili u nekoj od stranih ambasada. Izvor u
policiji potvrđuje da je Maki pobegao i drži da se nikom ne javlja dok
ne bude sto posto bezbedan, zbog iskustva sa hapšenjem za koje misli da
mu ga je neko spakovao. Tada će se javiti. I drugi koji poznaju
Arsenijevića i njegovu sklonost ka hepeninzima i spektaklima sigurni su
da ovaj neće izdržati i da će "udariti" kad se to najmanje očekuje.
A tada, kako vele, eto ustanka u Srbiji. Mi možemo samo da dodamo, jašta,
Srbija je ovo, brale.
D.T.
