Razgovor s Medlin Olbrajt, američkim državnim sekretarom

Da li su Srbi umorni?

Ona je ljubazna, ali uzdržana. Ne bi se moglo reći da je hladna ali, barem u ovom razgovoru sa novinarima, gotovo da se nije nasmejala. Po njenom izrazu lica nije se dala otkriti skoro nikakva reakcija, a njeno držanje ima neku profesorsku strogost

Medlin Olbrajt je najpre, u okviru prošlonedeljne posete Banjaluci, porazgovarala sa "momcima koji obećavaju" – Miloradom Dodikom, Jadrankom Prlićem i Toninom Piculom. Novinari su bili zatočeni u Banskom dvoru, od deset sati, prethodno kompletno pretreseni. Lične torbe su sve vreme morali držati otvorene, u prvi mah im nije bilo dozvoljeno da koriste diktafone i sveske. Posle dužeg ubeđivanja, uz argumentaciju da su novinarima potrebni aparati za snimanje i beležnice, dozvoljeno im je da koriste olovke i papir.

Međutim, onima koji su i za trenutak napustili zgradu nije bilo dozvoljeno da se u nju ponovno vrate. To je bio i razlog za nešto glasniji protest nekih hrvatskih kolega koji su hteli da izađu kako bi fotografisali Tonina Piculu sa banjalučkim biskupom Franjom Komaricom – u okviru praćenja zvanične posete hrvatskog ministra inostranih poslova. "Mi nismo u rezervatu. Ovo nije okupacija. Došli ste u tuđu zemlju da uspostavljate pravila", glasno je protestovao kolega iz zagrebačkog "Vjesnika".

Tog dana u Banjaluci je sve bilo u znaku posete američkog državnog sekretara i hrvatskog ministra inostranih poslova. Ovo je bila i prva zvanična poseta stranih delegacija u Republici Srpskoj, na kojoj se pojavio i Jadranko Prlić, ministar inostranih poslova BiH. Osim zastave Republike Srpske, bila je istaknuta i bosanskohercegovačka zastava.

Već u ranim jutarnjim satima od aerodroma do centra grada bile su postavljene trupe SFOR-a i pojačano policijsko obezbjeđenje RS. Kao što je to uobičajeno u ovakvim prigodama, saobraćaj je u glavnoj ulici bio zatvoren. Pešacima nije bilo dozvoljeno kretanje u krugu od 200 metara oko zgrade Banskog dvora. Medlin Olbrajt je odlučila da se tokom ove posete Bosni i Hercegovini nađe sa grupom novinara. Taj susret se ne bi mogao nazvati klasičnim intervjuom, pre razmenom mišljenja, u kojem je Olbrajtova, "zabrinuta zbog onoga što se dešava u Srbiji – zatvaranje pojedinih studija i problemi u štampanim medijima", više htela da čuje šta joj kolege iz Bete, "Vremena", banjalučkih "Nezavisnih novina", "Reportera" i "Glasa srpskog" mogu reći o "funkcionisanju medija". Neke od banjalučkih kolega su joj samouvereno rekle da, u svakom slučaju, oni sa svoje strane mogu učiniti mnogo na promeni opšte političke i medijske situacije u susednoj Srbiji!?

Medlin Olbrajt je ozbiljan sagovornik. Ona je ljubazna, ali uzdržana. Ne bi se moglo reči da je hladna ali, barem u ovom razgovoru sa novinarima, gotovo da se nije nasmejala. Po njenom izrazu lica nije se dala otkriti skoro nikakva reakcija, a njeno držanje ima neku profesorsku strogost. Olbrajtova je bila elegantna, u kostimu smeđe boje, beloj majici; smeđa marama – šal pušten da pada s prednje strane.

Novinarima ju je predstavio američki ambasador u Bosni Tomas Miler, rekavši da ona na svim putovanjima rado razgovara sa novinarima. "Ona ne samo da odgovara na pitanja i predstavlja američku spoljnju politiku, već vrlo pažljivo sluša one koji postavljaju pitanja i uči od njih. Ona je osoba koja sve kaže i, po mom mišljenju, radi pravu stvar. Svesna je svega što se ovde dešava, prati šta se dešava u Republici Srpskoj, svesna je opasnosti kojima su novinari ovde izloženi", rekao je Miler, objašnjavajući da susret Olbrajtove sa novinarima zapravo predstavlja izraz njene solidarnosti sa novinarima.

Po rečima Medlin Olbrajt, ovaj sastanak bio je izraz "podrške koju Sjedinjene Američke Države daju medijima širom regiona".

"Smatramo da je slobodna štampa ključna za demokratiju, a demokratija je ključna da bi ova društva mogla da se povežu sa Evropom i Zapadom uopšte. Pre nego što sam postala diplomata i državni sekretar, bila sam profesor. Napisala sam disertaciju o ulozi čehoslovačke štampe u Praškom proleću. Specijalizovala sam temu o ulozi medija u političkim promenama, i uvek sam verovala da su mediji u obavljanju svog posla glavni katalizator za donošenje onoga što je potrebno za otvorena društva. Miloševićev režim preti medijima, to je ono što se dešavalo i u drugim zemljama koje su se obračunavale sa komunizmom", rekla je u uvodu Olbrajtova.

Uglavnom se pričalo o Srbiji, Bosna je u razgovoru tek malo dotaknuta. Olbrajtova je govorila o svom viđenju napora međunarodne zajednice u borbi sa Miloševićevim režimom: "Smatrali smo da bi režim sankcija pomogao narodu da uvidi da se našao u zimi, u kojoj pati, te da bi za tu patnju okrivljavali Miloševića. I da bi to shvatili svi: ljudi, opozicija i mediji. I bilo je došlo do nekih demonstracija. Mislim da su one bile korisne, ali je veliki problem što mora da postoji jedan opozicioni lider, ne njih četvoro koji se ne slažu. Mene zanima zašto nema više mladih ljudi na ulicama, studenata, radnika. Znam da se radnički sindikati razlikuju od zemlje do zemlje, ali šta to sprečava ljude da izlaze na ulice. Da li su umorni? Znam da su ljuti na nas, znam da mene ne vole, ali na kraju svega, oni treba da odluče, oni su ti koji pate zbog Miloševića".

Naša redakcija, kao i druge, imala je prava na dva pitanja. Gospođa Olbrajt je odgovorila na oba.

"VREME": Kako godinu dana posle ocenjujete NATO intervenciju. Da li je ona ostvarila svoj cilj?

OLBRAJT: Ne slažem se sa tvrdnjama da su ovom intervencijom učinjeni koraci unazad. Moramo upamtiti ono što je ovaj rat postigao. Počeo je pre godinu dana, bili smo zabrinuti što su se stotine hiljada ljudi nalazile u brdima. Bez krova nad glavom, nisu imali šta da jedu, gladni i uplašeni od etničkog čišćenja. Jedna od stvari koje su nam bile poznate je i ta da su srpske snage bile tako pozicionirane da uđu u Kosovo. Nismo mi stvorili takvu situaciju. Ona je postojala, a mi smo svojom akcijom sprečili da se dese gore stvari. To ne znači da su sve stvari koje su se desile bile pravične. Mora se raščistiti da je Milošević taj koji je izazvao (stvorio) ratove sa Slovenijom, Hrvatskom, Bosnom, na Kosovu, i umesto da je stvorio veću Srbiju, ona je sada kudikamo manja.

Miloševića ste upoznali i lično. Kako ste ga doživeli u vreme pregovora, a šta mislite sada o njemu?

Ja sam vas htela da pitam šta vi znate o Miloševiću. Koliko ja shvatam, on je u sve manjem i manjem krugu. Pre neki dan sam rekla da je on mislio da će biti Tito; umesto toga postao je Enver Hodža. Stvorio je najsiromašniji narod u Evropi, a od zemlje koja je imala mnogo poštovalaca jednu od najtužnijih i najmanje cenjenih zemalja na svetu. U Jugoslaviji sam bila pre nego što se iko od vas rodio. Godine ´45. do ´48. bilo je grozno. To je bilo odmah posle rata, na beogradskim ulicama bilo je partizana. Ljudi nisu imali ništa, i kada biste izašli van grada, mogli ste naći tek ponekog poljoprivrednika koji je nešto imao. Bila sam mala, ali sećam se da je bilo grozno. Vratila sam se u Jugoslaviju šezdesetih godina, tada sam obilazila komunistićke zemlje. Većina ljudi to nije radila. Ja sam ipak doputovala u Jugoslaviju. Bilo je to mesto koje su ljudi hteli da posete. Sećam se svih viceva o Česima koji su dolazili u Jugoslaviju da bi mogli da otvoreno pričaju, i bilo je sjajno. Ljudi su to poštovali i cenili. Sada je Srbija jedna od najsiromašnijih i najmanje poštovanih zemalja na svetu. Mi možemo uraditi mnogo toga da pomognemo, ali ništa ne možemo uraditi ukoliko ne postoji masa ljudi koja će se ujediniti sa opozicionim liderima, novinarima... Verujem da je Milošević sada slabiji, zaista mislim da je to tako. Počinjena ubistva i atentati stvaraju neku čudnu atmosferu. Barem se nadam. Ne znam gdje su mladi ljudi, možda su svi emigrirali...

Tanja Topić

Niko ne želi krv na ulicama Beograda

Na pitanje kolege iz Nezavisnih novina da li međunarodna zajednica raspisivanjem poternica za Miloševićem zapravo odlaže njegovo odstupanje sa vlasti, te koliko je sama takva akcija kontraproduktivna, Olbrajtova je odgovorila:

Interna stvar

Koleginica iz BETE pitala je da li se može očekivati da Sjedinjene Američke Države i NATO, ukoliko se pokaže da je srpska opozicija nemoćna, rešavanje problema u Srbiji uzmu u svoje ruke. Američki državni sekretar Medlin Olbrajt je odgovorila:

Važnost jedinstvene opozicije

Olbrajtova se izjasnila, u odgovoru na pitanje banjalučkog "Reportera", o srbijanskoj opoziciji i njenim akcijama koje će Zapad podržati: "Što se opozicije tiče, mi pokušavamo, ne mi kao SAD već SAD i Zapadna Evropa, da opoziciji stavimo do znanja kako je veoma bitno njeno jedinstvo, a ne stalne međusobne borbe. Nadala sam se da će oni to naućiti, tim pre što su stvorili koaliciju 'Zajedno', ali nisu naučili ništa iz toga. Kada se sretnemo sa njima, vidimo da polako stvaraju zajedničku platformu. Treba da imaju jedinstvenu tačku na kojoj će pridobiti ljude. To je bio slučaj sa nekim gradonačelnicima koji su bili aktivniji u svojim gradovima. Politika koju smo pokušavali da podržimo u okviru sankcija bila je da otežamo Miloševiću i njegovoj grupi da funkcionišu, ne da time kažnjavamo građane. Znači, akciji 'Energija za demokratiju' i sličnim pilot-programima cilj je bio upravo to. Nadamo se da će srpski narod shvatiti da je on taj koji bi trebalo nešto da uradi. Zašto nisu više na ulicama? Zašto se ne žale protiv onoga što im je Milošević učinio? Nama je najteže da razumemo zašto srpski narod to trpi. Delimično verovatno zato što nemaju pravu verziju istine.

O Kosovu i Crnoj Gori

Inače, Medlin Olbrajt je zabrinuta zbog ovoga što se dešava u Preševskoj dolini i u Mitrovici, te je potvrdila da strana koju ona zastupa nastoji da predupredi eskalaciju sukoba. (Pitanje agencije BETA: Očekuje li radikalizaciju situacije na Kosovu po isteku mandata mirovnih snaga UN-a, u junu ove godine?)

"Najbolje što se može ostvariti jeste mirovno rešenje problema na Kosovu, između Srba i kosovskih Albanaca. To jasno govorimo obema stranama. Činimo sve što je u našoj moći da smirimo stvari i upozorimo one koji podižu tenzije. Danas sam se susrela sa predsednikom Đukanovićem, to je posebno pitanje. Ubeđena sam da predsednik Milošević stvara provokacije, pokušavajući da uguši taj demokratski režim koji funkcioniše i ima podršku većine naroda. Jasno sam rekla da mi podržavamo demokratske i ekonomske reforme u Crnoj Gori. Brinemo o bezbednosti celog regiona, samim tim i o bezbednosti Crne Gore. Gospodin Milošević je otpočeo četiri rata, izgubio je svaki od njih. Ne bi trebalo više da ih podstiče."