Vreme broj 481, 25. mart 2000.

Su�enje

Oslobo�en Ilija Radulovi�

Sudija Op�tinskog suda u Valjevu, Veljko Mari�, oslobodio je od optu�be advokata Iliju Radulovi�a, koji je po optu�nom predlogu Op�tinskog javnog tu�ila�tva, a na predlog Vojnog suda pri komandi Drinske divizije ��to je, ako se izuzme su�enje Sr�i Popovi�u, u istom sudu 74, presedan u sudskoj praksi - optu�en da je u pisanoj �albi na prvostepenu presudu uvredio sudiju potporu�nika Sa�u Obradovi�a.

Kao �to je �Vreme� ve� pisalo, advokat Radulovi� je izjavio da se apsolutno ne ose�a krivim, te da se u ovom procesu sudi stilu rada koji se ne mo�e optu�ivati ni ka�njavati. O�te�eni sudija Sa�a Obradovi�, koji je sada advokat, je istakao da je cilj podno�enja krivi�ne prijave bio da se za�titi dostojanstvo Vojnog suda, da je �alba prekora�ila granice napada na presudu prelaze�i u napad na sudijsku funkciju, �i to je njega kao �oveka i kao sudiju povredilo, pogotovu �to je u to vreme bio vojni sudija, u jednom te�kom trenutku za �itav narod i otad�binu� (citat iz presude). Ali, o�te�eni se, kako je izjavio, po�to je sada advokat, nije pridru�io krivi�nom gonjenju, jer bi bilo ru�no da se kao kolega tako odnosi prema kolegi. I sudiji Mari�u je, po�to se tu�ilac nije ni pojavio, ostalo da donese osloba�aju�u presudu, obrazla�u�i da je okrivljeni Radulovi� svojim metafori�nim pisanjem �albi prost i jednostavan pravni�ki jezik uzdigao na nivo pravnog esejizma, i da zbog toga ne mo�e i ne sme biti sankcionisan.

Deca

Najugro�enija u Evropi

Direktor Fonda UN-a za decu (UNICEF) Kerol Belami upozorila je da su etni�ka mr�nja, ratovi i sankcije u�inili da deca na Balkanu, a posebno u Jugoslaviji, budu najugro�enija u Evropi.

U saop�tenju povodom godi�njice napada NATO-a na SR Jugoslaviju, UNICEF je procenio da se siroma�tvo u Jugoslaviji u proteklih godinu dana udvostru�ilo i da gotovo dve tre�ine njenih stanovnika �ivi ispod granice siroma�tva. Vi�e od 200.000 Srba, Roma i pripadnika drugih manjina pobeglo je od juna pro�le godine sa Kosova u ostale delove Jugoslavije, u kojima ve� boravi vi�e od 500.000 izbeglih iz Bosne i Hrvatske.

Mladi ljudi na samom Kosovu, kako se upozorava u izve�taju, sve su �e��e plen organizovanog kriminala, �verca droge i prinu�eni su da rade na ulicama. Posle okon�anja rata na Kosovu, vi�e od 110 dece poginulo je ili ranjeno u eksplozijama nagaznih mina ili zaostalih bombi.

Maki

Be�ite �to dalje i �to bolje

U beogradskom Centru za kulturnu dekontaminaciju (CZKD) 20. marta je otvorena izlo�ba crte�a osniva�a Gra�anskog parlamenta Valjeva Bogoljuba Arsenijevi�a Makija.

Nakon zvani�nog otvaranja izlo�be aktivista za ljudska prava Cuca Nikoli� prisutnima je pro�itala pismo koje je � kako je navela � Arsenijevi� uputio "prijateljima", koje su prisutni pozdravili aplauzom. Maki je u pismu objasnio "da je jedva nagovoren na ovu izlo�bu. Jedini razlog mog pristajanja jeste jo� jedan povod da se govori o na�oj slobodi, o nepristajanju i samoosloba�anju".

Otvaranju izlo�be su prisustvovali i Specijalni izvestilac UN-a za ljudska prava Jir�i Dinstbir i �ef Misije UN-a za ljudska prava u Beogradu Barbara Dejvis.

Arsenijevi�, koji je trogodi�nju kaznu izdr�avao u valjevskom zatvoru, pobegao je 8. marta sa Klinike za maksilofacijalnu hirurgiju u Beogradu. "Maki, ma gde da ste sada, a mi se nadamo da ste u bekstvu, be�ite �to dalje i �to bolje", poru�ila je pisac Vida Ognjenovi� otvaraju�i izlo�bu. Arsenijevi�evi crte�i bi�e izlo�eni u CZKD-u do 24. marta, a nakon toga u galeriji Skup�tine op�tine Vra�ar.

Trgovina

Raste uvoz luksuznih automobila

�to je privreda siroma�nija, to je uvoz luksuznijih proizvoda ve�i, rekao je direktor Instituta za spoljnu trgovinu Radovan Kova�evi� predstavljaju�i najnoviji broj "Belog biltena". U prethodna dva meseca i uvoz i izvoz su izrazito smanjeni u odnosu na isti period pro�le godine. "Na listi uvoza vodi uvoz automobila (68,548 miliona dolara), �to je za 46,3 odsto vi�e nego u istom periodu pro�le godine, rekao je Kova�evi�. U isto vreme zabele�en je pad i izvoza za 33,4 odsto i deficit platnog prometa od prose�no 333 miliona dolara. "Kada bi situacija ostala ista, do kraja godine deficit platnog prometa sa inostranstvom iznosio bi izme�u 2,3 do 2,5 milijardi dolara, rekao je Kova�evi�.

Mini intervju: Sa�a �or�evi�

Ja sam za strance

Predsedni�tvo Ko�arka�kog Saveza Jugoslavije done�e kona�nu odluku o igranju stranaca u na�oj ligi 2. aprila u Leskovcu, za vreme �nalnog turnira Kupa. Iako su Stru�ni savet i Udru�enje trenera, dakle struka protiv, utisak je da polako prevladava struja koja se zala�e za otvaranje na�ih granica.

�ta o ovoj temi misli Sa�a �or�evi�, kapiten reprezentacije, sada igra� Reala?

"Ja sam za strance, ali one prave. Ako na�i klubovi misle da �e sa igra�ima koji ko�taju godi�nje 70.000 ili 80.000 dolara re�iti problem, varaju se. Ali, ako neko ima para i ho�e da dovede pravog igra�a, to bi mu trebalo omogu�iti. Nema bojazni da �e se "gu�iti" mladi igra�i, za njih mo�e da bude samo dobitak ako igraju uz nekog kvalitetnog stranca. �to je takmi�enje kvalitetnije, ve�a je �ansa da mladi talenti br�e napreduju."

Protivnici dovo�enja stranaca kao alternativu predla�u povratak na�ih asova iz inostranstva?

"Mo�e, ali na bazi tr�i�nih zakona. Svi smo mi profesionalci i niko se ne�e vratiti u Jugoslaviju samo zato �to voli klub u kome je ponikao ili nekad igrao. Zakoni profesionalizma se znaju, ali kod nas u mnogo �emu nije tako. Tr�i�te se ve�ta�ki, administrativnim odlukama zatvara, igra� ne mo�e da bude "ise�en" tokom sezone � �to je praksa svuda u svetu ako igra slabo i zamenjen drugim � nema straha i stimulansa koji donosi konkurencija, prelazni rok � koji postoji valjda samo jo� kod nas � zavr�ava se u julu(!?), dosta solidnih igra�a ili povratnika iz inostranstva ostaje bez anga�mana zato �to su propisi takvi. Sve to treba menjati."

V.S.

Anketa "Vremena"

Da li ste skoro menjali auto?

�ura Markovi�: Jesam, staru ladu samaru zamenio sam za nema�ke marke i od tada nemam auto. A i �ta �e mi.

Tomislav Popovi�: Iskoristio sam poslednji trenutak i pre ne�to vi�e od godinu dana uspeo sam da preko Crne Gore uvezem opela starog deset godina za relativno skormnih �est hiljada maraka. Do tada sam vozio razdrndanog stojadina i sada sam miran bar pet godina.

Ivan Jankovi�: Vozim juga starog dvanaest godina, i �ekam bolja vremena kad mi se pove�a plata i kad po�ne prodaja na kredit uvoznih novih automobila. Dotle �u da krpim ovu starudiju i da molim Boga da se u me�uvremenu ne raspadne.

Mirko Kova�evi�: Sre�a moja �to sam u vreme Ante Markovi�a kupio tojotu koja me i sada odli�no slu�i. Ne vozim je mnogo, gara�iram i �uvam kao najro�eniju �enu.

Vitomir Vukojevi�: Moja buba ima samo dvadeset dve godine i sad je u najlep�im godinama. Nigde ni ta�kica od r�e, motor radi kao sat i ako bude sre�e vozi�u je jo� toliko. �vaba ga je napravio, svaka mu �ast.

Ovo je pet karakteristi�nih odgovora iz telefonske ankete "Vremena" sprovedene na uzorku od 50 gra�ana Srbije. Svi anketirani imaju automobil, a 80 odsto njih vozi kola starija od 10 godina. Samo 20 odsto ispitanih uspelo je da u poslednje dve-tri godine svoj stari automobil zameni za novi ili polovni uvezen preko Crne Gore.

sadr�aj naredni