Srbija u
razbijenom ekranu
Razborita
odlu�nost
Ho�e
li neko uspeti da upita ovu vlast za�to ne hvata ubice nego juri ve�tice
Volter
Lipman, d�in ameri�kog kolumnisti�kog �urnalizma pedesetih, jednom je
napisao da se dru�tvom ne mo�e upravljati pomo�u epizoda, incidenata i
erupcija. To se odnosilo na relativnu nemo� �tampe u javnoj sferi, ako
ne postoji politi�ki aktivan gra�anin, spreman na prosu�ivanje i
delovanje. Dok nastaje va� tekst, u svim slobodnim medijima oslu�kuje se
�ta �e na svom samitu odlu�iti udru�ena srpska opozicija. Ho�e li
biti mitinga. Na inicijativu koalicije "DAN", u utorak (21.
marta) u sedi�tu koalicije "Vojvodina" lideri koalicije
"DAN" Du�an Mihajlovi�, Neboj�a �ovi� i Dragoljub Mi�unovi�
i Dragan Veselinov, lider koalicije "Vojvodina", odr�ali su
konsultativni sastanak radi pribli�avanja stavova i intenziviranju
saradnje u okviru udru�ene demokratske opozicije. Portparol SPO-a Ivan
Kova�evi� objavio je da �e ova stranka podneti predlog da se do kraja
marta odr�i miting, da on bude u Beogradu na Trgu slobode, a da naziv tog
mitinga bude "Stop teroru", te da treba napraviti plan da li da
taj doga�aj traje jedan ili vi�e dana. Koordinator Saveza sa promene
(SZP) Vladan Bati� izjavljivao je da opozicija mora da zapo�ne i
organizovanje gra�anske neposlu�nosti... Reformska demokratska stranka
Vojvodine (RDSV) predlagala je da miting po�ne 28. marta u Beogradu, na
dan kad je usvojen va�e�i Ustav Srbije. Portparol Demokratske stranke
Srbije (DSS) Milorad Jovanovi� ponovio je stav svoje stranke da se mudro
odabere trenutak, da se pa�nja mora skrenuti i na de�avanja u na�oj
zemlji i oko na�e zemlje, a pre svega na NATO manevre na Kosovu.
SAMO
DOTLE:
Demokratska stranka Srbije ina�e smatra da je re�im potvrdio nameru da
do kraja izvede operaciju gu�enja medija koji nisu pod njegovom kontrolom
i da jasna i odlu�na akcija demokratske opozicije mora brzo da usledi.
Demokratska stranka upozorava da je preotimanje predajnika TV Kraljevo
poslednji signal za akciju opozicije. Ta stranka zahteva brz i efikasan
zajedni�ki dogovor o hitnom stvaranju kriznih �tabova u op�tinama sa
ciljem �uvanja emisione opreme, kao i mitinzima na centralnim gradskim
trgovima. Pokret za demokratsku Srbiju tako�e govori o formiraju kriznih
�tabova.
Re�imski
atak na medije pretvorio se u neku vrstu fleksibilnog odmeravanja snaga.
Posle pla�anja takse u Beogradu Studio B ne diraju, ali ne nalaze otetu
opremu. Beogradska vlada izdana u dan postavlja pitanje novca koji je uzet
od Beogra�ana taksom od tri osto i doprinosom za obnovu zemlje, a koji se
pod raznim izgovorima ne vra�a. Posle nekoliko dana protesta u Kraljevu,
iz saveznog ministarstva za telekomunikacije sti�e obe�anje da �e
oprema biti vra�ena. Govornika koji to saop�tava demonstrantima do�ekuju
zvi�duci.
Scena
je uobi�ajeno �udna. Manje partije, a naro�ito grupe koje ne izlaze na
izbore vi�u: "Ajmo, ajte!". Sve o�i su uz uobi�ajena sumnji�enja
uperene u SPO, koji o�ito, gledaju�i �ta sve mo�e izgubiti u slu�aju
da ofanziva do�ivi fjasko, posle premi�ljanja najavljuje prole�ni
start. Ta stranka je htela da krene na svoj kultni dan (9. mart), ali je
lako poslu�ala savete da se u sada�njoj situaciji ne koristi simbolika
tog juri�a. Zoran �in�i�, posle pobede na partijskim predsedni�kim
izborima, disciplinuje svoju stranku rizikuju�i da bude optu�en za revan�izam
i, reklo bi se, osve�en posle pro�logodi�njih nokdauna, deluje kao
bokser koji je prikupio kondiciju za novi me�, za kampanju od sela do
sela, od ku�e do ku�e.
Pred
opozicijom je zapravo zahtev identi�an onom koji je Federiko Felini
postavio pred pisca muzike za film Amarkord � da deluje "brzo a
polako". Njen cilj ne bi trebalo da bude da odr�i miting nego da
pobedi na slede�im izborima. A to zna�i da opozicija mora da deluje
uverljivo i da prinudi re�im da zaka�e vanredne izbore, da obezbedi da
se oni odigraju u normalnoj atmosferi, �to pre svega podrazumeva ne samo
da se oslobode nezavisni mediji, ve� da se koliko god to mo�e uravnote�e
i upristoje dr�avni mediji koje svi pla�aju, da prestane pogrom i hu�kanje,
da se, drugim re�ima, ukine verbalno ratno stanje. Ovde su propagandisti
jednog propalog re�ima, jajare, namestiv�i se kao da su bonaparte, poku�ali
i uspeli ponovo da okrenu stvar, da pokrenu raspravu u kojoj se sve �ivo
izja�njava o tome da li se od njih mogu spasti o�i i u�i Srbije i, uop�te,
postoje li nezavisni mediji i od koga nezavisni. Jure Drajfusa po �tamparijama,
i TV kontejnerima po �ukama slobodnih srpskih planina, kao da jo� od
Jozefa Pulicera (1847�1911) i Vilijama Randolfa Hersta (1863�1951) na
zapadu, i od pada Berlinskog zida, na istoku, nije jasno da nema vlade
koja je nezavisna od javnosti. Ovo ovde se ne ra�una. Slobodni mediji
opet moraju pokazati da se ne bore za svoje esnafske stvari nego za
interese onih koji, kako je govorio opet jedan od �urnalisti�kih magova
Edvard Vilis Skrips (1878), da slu�e onima koji nemaju ni�ta � do
jedan peni za novine. (Godine u zagradi govore i o tome koliko su davno te
dileme re�ene.) Vlast mora da bude dovedena u poziciju da odgovara za
stanje u dr�avi, da odgovori za�to ne hvata ubice nego juri ve�tice. Re�im
je nizom nervoznih poteza, pre svega atakom na od vlade nezavisne radio i
televizijske stanice, naprosto izvla�io opoziciju na ulicu, valjda poku�avaju�i
da vidi da li je njena stvarna snaga identi�na onoj koju otkrivaju sonda�e
javnog mnjenja i da li se to nekako mo�e rasturiti, razbucati. Istra�ivanja
javnog mnjenja, ina�e, konstantno pokazuju rast opozicionog raspolo�enja
kod gra�anstva zbunjenog i oja�enog pro�lom ratnom godinom, u osnovi
strpljivog u davanju vremena vlastima da nekako izvede taj posleratni
saldo bede na "pozitivnu nulu". Najnovija sonda�a Agencije
"Medium", objavljena ove nedelje, pokazuju da je SPO �ak
izjedna�io rejting sa SPS-om. Strukturalne analize istra�ivanja javnog
mnjenja pokazuju, me�utim, da su siroma�ni, svi oni koji zara�uju i tro�e
manje od dolar dnevno a koji �ine vi�e od tre�ine stanovni�tva, politi�ki
i dalje veoma konzervativni i da se pla�e promena. Najve�im delom je to
strah da ne bude jo� gore, ali ima i nekriti�kog poverenja u zvani�ne
medije, procenjuje pro�log ponedeljka u Pres klubu Sr�an Bogosavljevi�
iz Strategic marketinga.
"Promene",
uo�ava Bogosavljevi�, "ne �eli ni sloj onih koji su se u ovoj
situaciji nekako ipak sna�li i dobro �ive. Nije re� o kriminalcima i
novobogata�ima nego o ljudima koji se po�teno bave privatnim biznisom i
kojih ima 280.000 do 380.000. Njima je jasno da situacija nije idealna,
kakvom je slikaju zvani�ni mediji, ali se pla�e da bi im promene donele
nove, te�ko re�ive probleme. Za promene je, uglavnom, biv�a srednja
klasa, intelektualci kojih tako�e ima oko 300.000, ali njihov glas je
daleko od toga da bude odlu�uju�i."
Iz
vladinih krugova dolaze uveravanja da je privredna aktivnost u prvim
mesecima ove godine poja�ana, ali se pre�utkuje da je to rast u odnosu
na 1998. godinu, kada je zabele�en pad od �ak 56,4 odsto. Slobodan
Milosavljevi� iz Instituta za tr�i�na istra�ivanja procenjuje da smo,
ekonomski gledano, sada u situaciji u kojoj smo bili u vreme
hiperinflacije 1993. godine, �ak da je dru�tveni proizvod danas pola
procenta ni�i nego �to je bio te godine. Osnovno pitanje, kako ubediti
sirotinju da iza�e iz kruga podani�ke pokornosti, u opoziciji najta�nije
uo�ava gospodin Avramovi�, no njegovi predlozi nisu sasvim dobro shva�eni
ni u javnosti ni u opoziciji.
JEDNA
LISTA NA GRUDIMA BLISTA:
Naravno, kao i uvek kad je nepoznat odgovor na glavno pitanje, preostaje
"rasprava o metodu". Misterija se zove "jedinstvena lista
opozicije". Svi se uhvatili jedne liste, stratezi, savetnici,
konsultanti, kolumnisti, turisti. Jedna lista �e biti uvr�tena u moleban
uskr�nji. I tu va�i pravilo � �to manja i slabija partija, to
glasniji govor o jedinstvenoj listi. Sve Brant do Branta i Robespjer do
Robespjera. Stvar se komplikuje i stranim me�anjem. Ameri�ki dr�avni
sekretar, po definiciji nekompetentna za vo�enje unutra�njih poslova
drugih zemalja, ka�e u pro�lom broju na�eg lista kako bi ona volela da
vidi da srpska opozicija ima jednog vo�u, �to je isto tako realisti�no
kao kad bi neko dao predlog da se ameri�ki predsedni�ki sistem zameni
kolektivnim predsedni�tvom po modelu Ustava SFRJ iz 1974. godine.
Prili�no
je jasno da na lokalnom nivou opozicija, ako �eli da pobedi po sada�njem
zakonu, mora da napravi jednu listu. Sugestije da se liste u pojedinim
gradovima prve nezavisno od partijskih centrala odbacio je SPO verovatno
zbog potrebe da se odr�i akciono jedinstvo ove partije, a te�ko da �e
ga u su�tini prihvatiti ijedna ja�a partijska centrala.
Kao �to
e jasno da opozicija na lokalnom nivou mora da napravi jednu listu, tako
je o�igledno i da na parlamentarnim izborima to nije neophodno, da je �ak
mo�da i nepo�eljno zbog negativne sinergije � zbog rezervi koje
opozicioni glasa�i jedne orijentacije imaju prema vo�ama drugih partija.
Dovoljno je da na parlamentarnim izborima opozicija bude grupisana u
relativno velike celine. Problem zajedni�kog predsedni�kog kandidata,
koji je ko�tao �ivota po�iv�u koaliciju "Zajedno", ostaje
otvoren. Monarhisti, sude�i po dosada�njim izbornim rezultatima, nisu ve�ina.
SPO je
najavio da �e izneti svoj predlog jedinstvene liste, a slede�i dani �e
pokazati da je to dovoljno �irokogrud predlog. Demokratska stranka Srbije
ponavlja stav da zajedni�ka lista nije dobro re�enje, ali da ne�e
opstruirati raspravu o njoj.
Kad se
sve sabere, vra�amo se na pitanje s po�etka teksta: ho�e li biti prole�nog
mitinga. Bi�e ga bi�e. U sredu (22. marta) lideri opozicije saop�tavaju
da su se dogovorili da miting pod naslovom "Stop nasilju � za
demokratske izbore" zaka�u za 14. april 2000. godine. Samo da se ne
zaboravi da se javni poslovi ne mogu voditi pomo�u epizoda incidenata i
erupcija. Potrebno je ne�to vi�e. Razborita odlu�nost.
Milan
Milo�evi�
