Vreme broj 481, 25. mart 2000.

Istina-odgovornost-pomirenje:

Da li su Srbi krivi?

�Najve�i zlo�ini tra�e milione izvr�ilaca: to su �ak i oni koji ni�ta nisu uradili.� Da li se i kod nas mo�e govoriti o kolektivnoj krivici i kolektivnoj odgovornosti?

Istina, odgovornost, kolektivna krivica, izvinjenje, pomirenje, denacifikacija, katarza i - Vili Brant na kolenima pred spomenikom stradalnicima Var�avskog geta... Sve su to bile brain-storming teme o kojima je na me�unarodnoj konferenciji �Istina, odgovornost, pomirenje� raspravljalo pedesetak intelektualaca i predstavnika srpske alternativne scene, kao i gostiju iz inostranstva. Konferencija je odr�ana u Ulcinju, u hotelu �Albatros�, koji je pre samo nekoliko meseci pru�ao uto�i�te izbeglicama koje su uspele da pobegnu iz kosovskog pakla.

Da li je pravo vreme da se govori o istini, odgovornosti i pomirenju? Da nije prerano? Na Kosovu sukob jo� traje, u Sand�aku, u Crnoj Gori ni rat ni mir�

Javne debate u Srbiji o zlo�inima u proteklim ratovima � nema. U tom pogledu je, kako neko re�e, Srbija zemlja potpune konfuzije: poluistine, istine, la�i. Koliko smo odgovorni �to smo �utali o Sarajevu, Ov�arima, selima oko Prizrena? Re�im pori�e bilo kakvu odgovornost za nasilje, teror i razaranja; zvani�na verzija je uvek ista: srpske snage samo brane srpski narod. Kako su ratovi i vreme odmicali, slika je bivala sve slo�enija, ljudi su slu�ali svedo�enja iz prve ruke, o zlo�inima, o stradanju... Sada je golo lice varvarstva stiglo i na na�e ulice: ubice su me�u nama, rade za istu firmu i �ekaju da im se poka�e slede�i neprijatelj. Sve pri�e o katarzi su, na�alost, preuranjene.

ISTINE I LA�I: Da li je u pravu Ivan Zvonimir �i�ak (Helsin�ki komitet za ljudska prava u Hrvatskoj) koji tvrdi da istina �kodi pomirenju? Iz mnogih iskaza na ulcinjskoj konferenciji, koju su organizovali Radio B2-92, Fondacija "Hajnrih Bel" i OEBS, moglo bi se zaklju�iti da ovo nije tek puki verbalni �ongleraj. Zlatko Dizdarevi�, novinar iz Sarajeva, ka�e da je te�ko do�i i do istine i do pomirenja. Tokom rata bio je ve�i optimista; sada, u miru, pesimista je: u Bosni je, ka�e, na delu veliki dr�avni projekat �irenja neistina i vi�e malih projekata �irenja istine. Kolika �e korist biti od formiranja Komisije za istinu kada odlu�uju�u re� ima Predsedni�tvo BiH? Ceo projekat pada u vodu kad se ima u vidu da su na vrhu zemlje ostali ljudi koji su projektovali rat, koji su ga realizovali, koji su najve�i ratni profiteri i koji su, na kraju, dobili me�unarodni legitimitet, ocenjuje Dizdarevi�.

Do istine ne�e biti lako do�i jer je sve �to je dovelo do sukoba na ovim na�im prostorima jo� na sceni u punoj snazi, ocenjuje i prof dr Mladen Lazi� (Beogradski univerzitet). Profesor dr Vojin Dimitrijevi� smatra da bi trebalo insistirati na �injenicama, a ne na istini. Po mi�ljenju Neboj�e Popova, postoji mno�tvo istina, nekoliko miliona istina; mnogo toga �e zauvek ostati u usmenoj istoriji, ali je u na�im prilikama va�no, ba� zato �to je situacija tako zamr�ena, �to preti opasnost od rata u Crnoj Gori, na Kosovu i Sand�aku, da se govori o tome kako nam se dogodilo da nasilje postane princip vladavine i da razori i dru�tvo i dr�avu. Sli�no iskustvo su imale i druge, ve�e, ja�e i razvijenije dr�ave (Nema�ka, Francuska, Italija, �panija).

Va�no je, smatra Popov, naglasiti da nije re� o �balkanskom fenomenu�, ve� o jugoslovenskim ratovima: ovde kod nas je do�lo do populisti�ke revolucije. Po njegovom mi�ljenju, za istinu nije nikad ni rano ni kasno; nije re� samo o na�em civilizacijskom dugu, nego i o mentalnom zdravlju.

Sociolog Sr�an Dvornik (Zagreb) zala�e se za �pragmati�nu politi�ku istinu: �Imamo konflikte koji nas jo� �ekaju. Mislim da bi trebalo kazniti kriminalce u vlastitim redovima.� Gost iz Poljske Konstanti Gebert, novinar Gazete Wyborcze, zala�e se za �konstruktivnu hipokriziju�: samo tako je Poljska mogla da pro�e bez konflikta sa susedima. Sada se nova generacija poljskih istori�ara bavi poljskim zlo�inima iz 1945. nad Ukrajincima i Nemcima.

Na konferenciji je do�lo je i do o�igledne nastave iz denacifikacije: Klaus Vogel iz instituta "Maks Plank" u Getingenu ispri�ao je dramati�nu istoriju svoje porodice u kojoj su bili i �rtve i d�elati: deda po majci bio je saradnik dr Mengelea.

Filolog Drinka Gojkovi� smatra da je ustanovljavanje istine neophodno, �ak i kad su uslovi za njeno efikasno delovanje jo� ograni�eniji nego danas u Srbiji: �Istina ne samo da priprema promenu nego kada do nje do�e, ako do�e, name�e obavezu novim politi�kim strukturama. Istina, a sa njom i krivica, za Srbiju je pitanje svih pitanja, jer Srbija samo na tom temelju mo�e istinski da se transformi�e�.

Novinar Stanko Cerovi� (RFI) ka�e da ne treba biti preterani pesimista kad se raspravlja o istini na ovim prostorima: �Mnogo ljudi od po�etka konflikta, ve� punih deset godina, iznosi neprijatne, stra�ne istine o svojoj vlasti i svojim narodima u Beogradu, Zagrebu, Sarajevu, �to, na�alost, danas nije slu�aj u Pri�tini. Neophodno je bespo�tedno tragati za istinom, �ak i kad je politi�ki �tetna. To je jedini na�in da se duhovno pre�ivi i kulturno oja�a.�

Narod ne prihvata masovno neprijatne istine: u Francuskoj se 50 godina nije otvaralo pitanje francuskog oportunizma, a ni u pobe�enoj, potu�enoj, razorenoj, okupiranoj Nema�koj to sa denacifikacijom nije i�lo ni brzo ni lako: tek se posle 1968. masovnije suo�avalo sa fa�isti�kom pro�lo��u.

Na skupu je preovladalo uverenje da ne treba biti preterano opsednut gestom Vilija Branta, da ne treba po�to-poto insistirati na �izvinjenju srpske strane za ono �to se dogodilo Albancima�, kako je to nedavno sa Kosova poru�io nema�ki ministar inostranih poslova Jo�ka Fi�er . Nema�ka i Srbija se ne mogu porediti: puko imitiranje Brantovog gesta, koji je potresao svet u sasvim druga�ijoj politi�koj, pa i moralnoj klimi, bilo bi ne samo �arlatanski trivijalno i primitivno slavoljubivo nego i direktno nemoralno, smatra Drinka Gojkovi�, a Cerovi� ka�e da i NATO i elita iz 19 zapadnih zemalja tek treba da se suo�e sa istinom o bombardovanju Srbije: po njegovoj oceni, neki zapadni mediji su za vreme NATO intervencije podse�ali na sramotne �Odjeke i reagovanja�.

TE�KA PITANJA: Karl Jaspers u �Pitanju krivice� raspravlja o Nema�koj krivici u Drugom svetskom ratu i eksplicitno zastupa tezu o kolektivnoj krivici Nemaca, jer je u �duhovnim uslovima nema�kog �ivota postao mogu� jedan takav re�im�. Tekst je napisan samo nekoliko meseci po zavr�etku rata. Na konferenciji u Ulcinju mi�ljenja su bila veoma podeljena oko pitanja da li se i kod nas mo�e govoriti o kolektivnoj krivici i kolektivnoj odgovornosti?

Rasprava je pokazala da je ovo komplikovana ta�ka: pojam kolektivne krivice besmislen je u pravnom, ali ne i u moralnom smislu. Nije ni beskoristan. Pitanje moralne odgovornosti postavlja se onima koji nisu u�estvovali u ratu i nisu �inili zla.

Jedni su insistirali da smo krivi, dok su drugi dokazivali da ne postoji kolektivna krivica. Veoma je va�no razjasniti pojam kolektivne odgovornosti koja je drugo ime za izvinjenje, smatra Mladen Lazi�. On misli da ne mo�e biti individualnog izvinjenja zbog zlo�ina koji su po�inili drugi, ve� samo u�asavanja i osude.

Sr�an Dvornik misli da postoji kolektivna odgovornost: �Za rezultate politike u jednom dru�tvu odgovornost snose i oni koji nisu krivi. U Hrvatskoj je hiljadu Srba ubijeno, deset hiljada ku�a spaljeno, stotine hiljada ljudi je u izbegli�tvu. Dru�tvo je suma odnosa pojedinaca, i ja sam odgovoran.�

Drinka Gojkovi�, jedan od glavnih pokreta�a ovog skupa ka�e: �Naravno da smo krivi!� I Mirjana Mio�inovi� tako misli (pogledati okvir �Za�to su Srbi krivi�).

Ve�ina stanovni�tva je glasala za rat, samo je mislila, kao i oni akademici, da ne�e biti tako mnogo krvi, da �e rat gledati na televiziji u svojoj dnevnoj sobi, komentari�e stanje duha advokat Nikola Barovi�.

Profesor Dimitrijevi� podse�a i na ulogu zlih staraca (on ne ka�e akademika!) u pozadini jugoslovenske tragedije: nazvani �dobrovoljnim davaocima tu�e krvi�, crtali su etni�ke mape, tra�ili po svaku cenu osvajanje tu�ih teritorija, pravili planove o �humanom� preseljenju, kalkulisali koliko mladih sunarodnika treba da pogine da bi se ostvarili njihovi nacionalni projekti. Kako re�e jedna studentkinja: kako mogu ja da budem odgovorna za njihovu krivicu?

U Srbiji je tokom deset te�kih �godina raspleta�, �im je po�elo veliko zlo, bilo mnogo onih koji su govorili protiv rata i nasilja, analiti�ki i bespo�tedno. Za�to u javnosti nije bilo velikog odjeka? Za�to su ove glasove pre�utkivali, ignorisali i marginalizovali ne samo re�im ve� i opozicija, i takozvana dru�tvena elita, ali i narod? Mirjana Mio�inovi� smatra da je konsenzus sa re�imom u Srbiji bio takav da su i bespo�tedni kriti�ki glasovi bili spram njegovog �vrstog zida bezna�ajni.

KAKO DO POMIRENJA: Na konferenciji u Ulcinju pojavio se i Jir�i Dinstbir, specijalni izve�ta� UN-a za ljudska prava: poku�ao je da govori o zna�aju pomirenja, ali je svima zvonila u u�ima njegova poruka da u Jugoslaviji mo�e da do�e do raspleta krize i po rumunskom scenariju. Ba�kim Hisari (Fond za humanitarno pravo, Pri�tina) misli da je prerano govoriti o pomirenju, radije o istini i odgovornosti (pogledati okvir �Ubili su mnogo ljudi...�)

Svetlana Broz, autor knjige �Dobri ljudi u zlim vremenima�, misli da bi trebalo govoriti o pomirenju, �ak i mnogi koji su pre�iveli pakao logora ose�aju potrebu za pra�tanjem. Vesna Ter�eli� (Antiratna akcija, Zagreb) protiv je �zapovesti pomirenja�. U Hrvatskoj se jo� ose�aju posledice nespretne Tu�manove �naredbe o pomirbi�: �One koji su se vratili u svoje slavonske domove do�ekao je muk. Sa zebnjom �ekam povratak 16.000 Srba u Liku i Knin. Mogu�e je pomirenje, ali sam protiv zapovjesti pomirenja. Postoji li�na razina, svako sam treba da odlu�i...�

Stranci, u�esnici konferencije, listom su insistirali na zna�aju pomirenja i opro�taja. Brzo pomirenje je, naravno, tema iz bajke; �irim ljudskim zajednicama doga�a se tokom vremena, rekao je Ari Nadler, profesor univerziteta u Tel Avivu i ekspert za izraelsko-palestinske odnose. Opro�taj i pomirenje ne zna�e zaborav, ve� odustajanje od osvete i mr�nje. Opro�taj je mo�no oru�je, on je ujedno i priznanje druge strane da postoji zlo�in, objasnio je Konstanti Gebert opro�taj koji su Poljaci dali Nemcima i Ukrajincima.

Pomirenje nije nikakav imperativ: to je jedini na�in da se �ivot nastavi, da se iza�e iz za�aranog kruga rata, optu�bi, zlo�ina, krivica, upozorio je i

Finac Mati Vuori, �lan Evropskog parlamenta koji je u�estvovao u ju�noafri�kom mirovnom sporazumu i pomirenju. Mudri i strpljivi diplomata imao je za nas nekoliko va�nih saveta: ukazao je na problem pravi�nosti, nijedna strana ne sme verovati da ima monopol nad istinom. Mandela je sedeo pred Komisijom za istinu koju je vodio Dezmond Tutu: odgovarao je na optu�be vojnika koji je bio u logoru pod vla��u Mandeline partije.

Pred ogromnim ste problemom, rekao je Vuori, a najva�nije je prekinuti za�arani krug nasilja; kao i u Ju�noj Africi, prekinuti kult vendete (osvete) koji je pro�imao celo dru�tvo. Najve�i zlo�ini tra�e milione izvr�ilaca: to su �ak i oni koji ni�ta nisu uradili. A onda vam predstoji bitka za vlast koja je u stvari bitka za se�anje protiv zaborava, kako je to rekao Milan Kundera.

Slobodanka Ast

Mirjana Mio�inovi�

Princip zla

Mislim da su Srbi ozbiljno kolektivno odgovorni i kolektivno krivi. Prvo, ne samo �to su tolerisali i �to i dalje u izvesnom smislu toleri�u re�im koji je naneo toliko zla, oni su istovremeno krivi za vlast koju su dragovoljno izabrali i u �ijoj je osnovi princip zla. Jer, ta vlast, koja je potom produkovala re�im koji mi danas imamo, u svom programu je imala upisan princip zla. I �to je najva�nije, ta vlast je izabrana dragovoljno, bez ikakvog terora ili pritiska.

Kada vi prihvatite jedan princip koji vama daje ve�a prava od drugih, kada smatrate da mo�ete da prihvatite vlast koja vam nudi jedno selektivno dobro, ili dobro isklju�ivo za vas, koje pretpostavlja da morate drugom naneti zlo i drugome ne�to oteti, onda ste vi moralno krivi za uspostavljanje jednog takvog re�ima od onoga �asa kada se on uspostavio. Prema tome, mislim da je krivica nas Srba po�etna krivica prihvatanja jedne vlasti koja je u na�elu imala jedan zlo�ina�ki princip.

Onoga �asa, razumljivo, kada se prihvati jedan takav princip, zatvaraju se vrata pred istinom. Kada imate princip koji je prihva�en dragovoljno, vi ma�inu terora ne morate odmah da stavite u pogon: vi imate saglasnost za svoja nedela. I tu saglasnost smo mi u ve�ini dali.

U ovome �asu mi trpimo teror jer vlast ose�a da nema konsenzusa. Konsenzusa nema jer se ta vlast okrenula protiv nas, a ne protiv drugih. Prema tome, mi reagujemo onog �asa kada smo mi ugro�eni, a ne oni drugi prema �ijim smo patnjama bili ravnodu�ni.

�ta meni deluje pozitivno? To je saznanje da kada uspostavljate taj zlo�ina�ki sistem, vi morate da zatvorite vrata istini. Zbog �ega? Ljudi ipak nisu �udovi�ta; oni ipak nisu ravnodu�ni prema zlodelima koja se prave u njihovo ime. Osam miliona Srba nisu psihopate i zato su zatvorena vrata istini: ljudi bi reagovali na zlo koje se �ini drugima.

U ovome �asu mi moramo postaviti pitanje: kome smeta ta istina? Ona uop�te ne smeta narodu! Govorimo o postupnosti otre�njenja: nije ta�no da treba da pro�e 20 godina da bi se narod otreznio. Neko spre�ava tu istinu. Mi znamo ko spre�ava: ljudi na vlasti. I neki ljudi u u opoziciji: neki od njih su u sve to ume�ani kao i ljudi na vlasti. Nije istina da terapeutsko dejstvo istine ne bi bilo veliko. Za�to Milo�evi� spre�ava istinu? Zato �to je istina mo�ni element borbe protiv njegovog sistema. Ljudi jesu prihvatili taj sistem, ali nisu imali potpuni uvid �ta se doga�a.

Ba�kim Hisari

Ubili su mnogo ljudi

O�ekivao sam da �e se vi�e govoriti o odgovornosti za zbivanja na Kosovu, pa sam se spremao da govorim o odgovornosti Albanaca za zlo�ine prema Srbima, ali sad �u napraviti inverziju. Te�ko je jo� govoriti o pomirenju: radije bih govorio o istini i odgovornosti. Svedok sam brutalnih doga�aja na Kosovu, konkretno u podru�ju regiona Prizrena. Veliki broj pripadnika MUP-a, vojske i paramilitarnih organizacija pobio je na stotine mladi�a, video sam karbonizirana tela, spaljene ku�e. Ni ovde, na ovoj konferenciji, nema reagovanja na te zlo�ine. Mnoge porodice su ostale bez ijednog mu�kog �lana. Iz sela Bela Crkva ubijeno je ili streljano 64 ljudi koji su be�ali od tenkova. Sve ih je sahranio Sabri Papaj, me�u njima je bilo i dvoje njegove dece. U selu Celina stradalo je 83 ljudi. Iz sela Velika Kru�a, koje je bilo bogato selo, bavili su se poljoprivredom, gajili su paprike, neki su se i �kolovali, bili su intelektualci, 206 ljudi je ubijeno, a nestalo je 117... na�ene su samo spaljene kosti. U selu Mala Kru�a mu�karci su postrojeni u �tali: 112 je streljano, �estorica su nekim �udom pre�ivela. Mnogi ubijeni nisu identifikovani, tela su karbonizirana. Njihovi ostaci su stavljeni u male najlon kese i pokopani u zajedni�koj grobnici. U selu Rogova pobijeno je 26 lica, u Orahovcu se ne zna ni broj �rtava. Ima roditelja koji su izgubili sedmoro dece, Jovca Beri�a iz Suve Reke je izgubila dvoje dece i jo� 21 �lana svoje porodice. Mo�da ne mogu biti objektivan, jer sam sve ovo do�iveo. Fond za humanitarno pravo ima dokumentaciju o svim ovim doga�ajima; te�ko je u ovakvim prilikama govoriti o pomirenju�

Moram da ka�em da je situacija vrlo te�ka, mnogi Albanci su oti�li. Naravno, oti�li su i Srbi, te�ko da �e se vratiti i oni koji nisu krivi. La� je �to izjavljuju da je Kosovo multietni�ko, da je sastavni deo Jugoslavije. Koka-kola policajci, kako ih mi zovemo, ne uspevaju da zaustave mafija�e, kriminalce. Srpska strana ne daje nikakav doprinos smirivanju situacije. Nema smirenja dok srpska strana ne prihvati da ne mo�e da bude privilegovana, nego ravnopravna... Albanci veruju da je multietni�ko Kosovo nepotrebno: deset godina su bili pod okupacijom manjine, kvalifikovane je vlast izbacivala sa posla. Albanci misle i pona�aju se kao da �ive u nezavisnoj dr�avi.

Mnogo je ljudi uhap�eno, pokupljeni su na spavanju, dok su u redu �ekali za hleb. O njima se ne govori. Sve krive bi trebalo kazniti, ali se nevini ne bi smeli dr�ati u zatvoru.

�to se ti�e zlo�ina Albanaca: ne mo�e se u istu ravan stavljati ono �to je ra�eno za vreme NATO kampanje sa onim �to danas �ine Albanci-kriminalci radi profita i osvete. Danas na Kosovu postoji opravdan strah. On je prisutan i kod Albanaca. Nema zakona. Ima kriminala, kra�e, ratnog profiterstva. Ni�ta se slu�ajno ne de�ava�

Drinka Gojkovi�

Ose�anje krivice

Srbi su izabrali ovu vlast jer ih je ubedila da su �rtve. Vlast je uspela da ideologiju �rtve nametne kao jedinu formulu �srpskog bi�a�. Mislim da bi Srbi bili spremni da se otvore za tragediju drugih na isti na�in kako govore �Dobri ljudi u vremenu zla� Svetlane Broz.

Jaspers ka�e: kriv je onaj ko se ose�a krivim. Ovo je vrlo dobro tuma�enje; ne mo�ete nikoga ubediti na silu ni da je kriv, ni da je odgovoran.

Va�no je da se stvori javni prostor kroz koji �e do�i informacije, koje �e naj�iri broj ljudi uklju�iti u taj emocionalni svet interiorizovane krivice. Mislim da bi javnosti trebalo predstaviti sve �injenice: od rata u Hrvatskoj do Bosne i Kosova... Naravno da smo krivi! Mi smo Srbi krivi, neka drugi re�avaju za sebe svoju krivicu. Ja svoju srpsku identifikaciju prepoznajem pre svega kao srpsku krivicu. Dobro bi bilo da ljudi u Srbiji sami stignu do tog ose�anja krivice. Ne mislim da iko treba da ispa�ta. Mislim da je dobro da �ovek sam, u nekom svom vrlo privatnom prostoru, shvati da mo�e biti kriv i za ne�to za�ta ne�e biti ka�njen... Kroz pro�ivljavanje te indirektne krivice, kolektivne krivice, postaje i politi�ki svesniji.

Na�in govora koji se slu�i toposima novije nema�ke istorije � izvinjenjem, denacifikacijom, primerom Vilija Branta � nije samo priprosto moralisti�ki, umesto moralni nego i povr�an i lakomislen, po mom uverenju, �ak je i direktno �tetan za ono �to bi hteo da postigne i podstakne. Srbija mora na�i svoj modus da se izvini i to onda kada zaista postane svesna po�asti koju je prouzrokovala u ratovima u kojima zvani�no nije u�estvovala.

Vladimir Ili�

O defa�izaciji

Helsin�ki odbor za ljudska prava u Srbiji bio je jedina nevladina organizacija koja je u Ulcinju izri�ito pomenula pitanje obra�una ne samo sa etni�kim nacionalizmom u Srbiji ve� i sa etni�kim nacionalizmom na Kosovu, ka�e u razgovoru za "Vreme" Vladimir Ili� i nagla�ava da se mo�e govoriti i o defa�izaciji Srbije:

"Sva ljudska prava va�e podjednako za sve: svi su du�ni da se obra�unaju sa nacionalistima i upropastiteljima vlastite nacije. Svakom etni�kom nacionalizmu je svojstveno da minimizira ulogu d�elata iz vlastite nacije, a da svoju naciju predstavlja isklju�ivo kao �rtvu. Ima smisla govoriti o de�ovenizaciji, pa i defa�izaciji Srbije: srpski zlo�ini su o�igledno dominirali poslednjih deset godina, ali treba otvoriti pri�u i o defa�izaciji Kosova. Veton Suroi se jedini pobunio protiv zlo�ina nad Srbima. Borci za ljudska prava bi prvo trebalo da osude zlo�ine vlastite nacije, pa tek onda drugih. Fa�istoidnih elemenata ima i kod Srba i kod Albanaca: albanski nacionalizam na Kosovu je ne samo izrazito �ovinisti�kog karaktera ve� ima i sna�ne fa�istoidne elemente. Za ekstremnog �ovinistu, onome bliskom fa�isti, ve�i je neprijatelj 'lo�, odnaro� en element' vlastite nacije nego etni�ki rival. Za fa�istoidnog Srbina ve�i je neprijatelj Srbin 'izdajica', 'lo� Srbin' nego 'lo� Albanac'. Isto va�i i za Albance.

Onog �asa kada albanska nevladina scena po�ne da osu�uje zlo�ine i pritiske ne samo nad Srbima nego i nad Albancima koji ne dele op�ta zajedni�ka mesta albanskog �ovinizma, tada �e se mo�i re�i da je uspe�no krenula de�ovenizacija i defa�izacija Kosova. Mutatis mutandis va�i i za Srbiju."