Vreme broj 481, 25. mart 2000.

BBC o ratu

Moral van kontrole

Kroz svedočenja glavnih aktera intervencije u Jugoslaviji u dvočasovnoj specijalnoj emisiji o pripremi, toku i epilogu bombardovanja otkrivene ključne obmane i greške Zapada

"Moralna borba: NATO u ratu" naziv je dvočasovne emisije BBC2 nedavno emitovane povodom godišnjice početka bombardovanja Jugoslavije. To je možda prva emisija najčuvenije evropske televizije koja pokazuje neke od ključnih obmana i grešaka zapadne alijanse.

Pred rat i tokom njega, svi se još sećamo, Zapad je govorio samo o moralu. "Bio sam vrlo ponosan što sam radio to što sam radio. Rat ne iz sopstvenog interesa, već zbog uzvišenog ideala", kaže na početku emisije kapetan američke avijacije Pet Mekenzi, koji je 24. marta 1999. uveče bacio prve bombe na Jugoslaviju.

"To je priča o odvažnom eksperimentu usklađivanja vojne moći sa moralnim ciljem, o tome kako se taj eksperiment opasno izmakao kontroli i kako su, na kraju, visoki ideali išli ruku pod ruku sa osvetom", rekao je autor emisije Alan Litl, otvarajući priču o pripremi, vođenju i epilogu dvoipomesečne intervencije NATO-a.

KVOTA MRTVIH: Novinar kaže da UČK - "nastao iz očaja brutalno tlačenog naroda čiji je miran otpor doživeo neuspeh" - sada drži bič na Kosovu. "Tamo sada vlada bezakonje direktno izraslo iz načina oslobađanja Kosova", ocenjuje Litl.

Veton Suroi, politički lider kosovskih Albanaca, govori: "Postoji poruka koja se šalje kosovskim Albancima – ako hožete da privučete međunarodnu pažnju, morate se za nju boriti... Treba da koristite nasilje da ostvarite svoje ciljeve." I Hašimu Tačiju i drugima bilo je jasno da že to podrazumevati masovne civilne žrtve. "Što je više civila ubijeno, veže su bile šanse za međunarodnu intervenciju, i UČK je to naravno razumeo", rekao je Dugi Gorani, pregovarač iz Rambujea, precizirajuži: "Bio je jedan strani diplomata koji mi je jednom rekao: "Vidi, dok ne pređete kvotu od pet hiljada mrtvih, nežete imati nikog stalno prisutnog iz međunarodne diplomatije."

Proizlazi da su Miloševićeve oružane snage u toj stvari sasvim išle na ruku ciljevima UČK-a. Povodom brutalnih ubistava u Prekazu marta 1998, general Nebojša Pavković je rekao: "U tom selu bila je standardna policijska operacija. Ne znam sve detalje. Znam da je uključivala akciju hapšenja notornog kriminalca... I da je bila uspešno izvedena. Ne sećam se drugih detalja". "A ovo su detalji kojih ne želi da se seti", prokomentarisao je Litl: "Ubijena su 53 člana porodice Jašari. Šta su zasede UČK-a u poređenju s tim?"

ISPLATILO SE: Američki državni sekretar Medlin Olbrajt sastala se četiri dana posle tog događaja s ministrima spoljnih poslova savezničkih zemalja u Lankaster hausu u Londonu, i saopštila da ne mogu ponoviti greške iz Bosne, gde je bilo mnogo priče a nikakve akcije. "Verovatno sam mojim kolegama delovala prilično oštro. Ali, odlučila sam da se isplati", rekla je Olbrajtova.

"Zajedničko neprijateljstvo prema Miloševiću učinilo je gerilske bande iz senke i najmoćnije nacije sveta saveznicima", konstatuje Litl.

U jesen 1998, Ričard Holbruk je ubedio Miloševića – uz pomoć general-potpukovnika Majkla Šorta – (vidi okvir) da pusti 2000 međunarodnih verifikatora na Kosovo. Predvodio ih je Vilijem Voker, koga je, prema Holbrukovom svedočenju, izabrala lično Medlin Olbrajt. Trebalo je da to bude nezavisno međunarodno telo. Međutim, kako kaže kapetan Roland Kit iz tadašnje Kosovske verifikacione misije: "Ambasador Voker nije samo radio za OEBS. On je bio deo američke diplomatske politike koja je ozloglasila Slobodana Miloševića, demonizovala srpsku vlast i, uopšte, pružala diplomatsku podršku vođstvu UČK-a".

Milošević je, u skladu sa sporazumom s Holbrukom, povukao snage sa Kosova. Njihova mesta su, međutim, momentalno zauzele jedinice UČK-a. Srpska strana je, prema pričanju general-majora Džona Drevjenkijeviča iz KVM-a, pitala – možete li da isterate UČK iz rovova u kojima smo mi bili do pre mesec dana? Nisu mogli. Sporazum nije ništa tražio od UČK-a. Prema poverljivim zabeleškama sa Saveta Severnoatlantskog pakta, do kojih je Litl došao, o UČK-u se tada govorilo kao o "glavnom inicijatoru nasilja". Međutim, na Litlovo pitanje – koliko je daleko trebalo UČK da ide da bi ugrozio međunarodnu podršku - Džejms Rubin, pomoćnik američkog državnog sekretara odgovara – ne znam, ali očito dotle nisu stigli.

Usledio je Račak (vidi okvir) i zaključak Medlin Olbrajt da je to trenutak da se "ukrcaju evropski saveznici", a zatim i konferencija u Rambujeu u januaru 1999.

"Očigledno je da smo javno morali da objasnimo da tražimo sporazum, ali smo privatno znali da su male šanse da ga Srbi prihvate", priznao je Litlu Džejms Rubin, pomoćnik američkog državnog sekretara, dodavši da je za njih prihvatljiv ishod bio i da učine "jasnim to koja je strana uzrok problema i koju bi stranu NATO trebalo da brani a kojoj strani da se suprotstavi, što je značilo da se kosovski Albanci saglase, a da se Srbi ne saglase sa paketom". Trajalo je tri nedelje, ali je šefica američke diplomatije konačno dobila šta je htela.

Rat je u tom trenutku već bio izvestan. Nebojša Pavković priča da je 24. marta oko sedam ujutro primio anonimni telefonski poziv: "Glas je rekao da moram da sprečim napad na moju zemlju, da će ovo biti gore od Iraka." General je spustio slušalicu.

Američki predsednik Bil Klinton i drugi govorili su da je cilj da se "spreči još krvavija ofanziva protiv nevinih civila na Kosovu". General Henri Šelton, šef združenog američkog generalštaba, govorio je da se to bombardovanjem sigurno neće postići. Nisu ostvareni ni drugi ciljevi. Prema Litlu, prvi cilj bio je da se unište srpski protivvazdušni položaji, "I to je trebalo da traje svega tri dana. U stvari, nije nikad ostvareno."

SVAĐE: U Vašingtonu, gnev se okretao prema državnom sekretaru: 'Medlinin rat' odjednom više nije izgledao tako dobro. Počeli su i sukobi među saveznicima. Amerikanci su znali da će za prelazak na "treću fazu" – bombardovanje Beograda – teško dobiti saglasnost svih saveznika. Problem je izbegnut tako što saglasnost Severnoatlantskog saveta nije ni tražena. Odluku su doneli generalni sekretar NATO-a i njegov prvi vojni savetnik.

Francuzi su pobesneli. Od tada, posadili su generala sa dve zvezdice pored Klarka da mu neprestano gleda preko ramena šta planira. Kad je general Šort hteo da bombarduje most na kojem su "Srbi igrali da pokažu svoj prkos", Francuz je preneo poruku svoje vlade: "Nemojte to ni da tražite".

Posle bombardovanja RTS-a sukobi su se produbili. Šort je bio krajnje nezadovoljan: "Ako dozvolimo da ovaj kasapin, ubica i diktator porazi najmoćniji Savez na zemljinoj kugli zato što nemamo stomaka za kolateralnu štetu i nemamo stomaka za nenamerni gubitak života civila, onda ćemo prestati da postojimo kao Savez", izjavio je general. Ipak, posle bombardovanja kineske ambasade dogovorena je zona od pet milja oko Beograda koja neće biti gađana.

Svađe su, međutim, nastavljene. Francuski ministar spoljnih poslova Iber Vedrin rekao je Litlu da su Amerikanci vodili zasebnu američku operaciju: "Koristili su nacionalne snage, sa nacionalnim mehanizmom donošenja odluka kojima je komandovano iz SAD, i evropski saveznici nisu znali za te druge akcije." Vesli Klark: "To nije tačno." Zašto bi Vedrin onda to rekao, pitao je Litl. "Neću da špekulišem o njegovim motivima", odgovorio je Klark. A onda su Britanci počeli da traže ulazak kopnenih trupa NATO-a. Amerikanci su im rekli da prestanu.

Konačno, znajući da Milošević veruje obaveštajnim strukturama više nego zvaničnoj politici, Rusi i Nemci su zajedno doveli neupadljivog švedskog finansijera po imenu Peter Kastenfelt na brifing sa snagama bezbednosti u Moskvi, automobil ruske tajne službe dovezao ga je do granice sa Jugoslavijom, gde su ga čekala jugoslovenska kola. Četiri dana je Kastenfelt držao tajne sastanke sa Miloševićem, sa suštinskom porukom - prekinite rat odmah, jer vam Rusi neće pomoći. Nešto kasnije, tako i bi.

Roksanda Ninčić

"Idite se provozajte"

Litl: Stotine hiljada Albanaca je bežalo. Sa dolaskom jesenje hladnoće (jesen 1998, naša prim.), suočavali su se sa smrću od gladi i zaraza. Te slike prelomile su međunarodno javno mnjenje. NATO je rekao Miloševiću da povuče svoje snage u kasarne. Po prvi put su to propratili pretnjom bombardovanjem. Ričard Holbruk je otišao u Beograd da lično uruči tu pretnju.

Ričard Holbruk: Imali smo avione napunjene gorivom na pistama u Italiji. Izabrali smo ciljeve. Združeni generalštab poslao me je, na moj zahtev, u drugi deo pregovaračkih napora. General Šort, pravi komandant koji će bombardovati… Milošević pre toga nikad nije upoznao generala...

General-potpukovnik Majk Šort, komandant zajedničkih vazduhoplovnih snaga:

...Jer ako me navedete da započnem kampanju bombardovanja, vaša zemlja nikad više neće biti onakva kakvu je vidite danas. I u stvari, trebalo bi sad da prekinemo pregovore, i Vi bi trebalo da se provozate kroz Beograd, zato što takav kakav je danas više nikad neće biti. I stvarno sam u to verovao.

Litl: Milošević se saglasio sa momentalnim prekidom vatre. Saglasio se da pusti međunarodne posmatrače na Kosovo i da ograniči broj trupa…

Obmane Vilijema Vokera

Litl: Sad (jesen 1998, naša prim.) kad se podrška SAD UČK-u jedva i prikrivala, Milošević je vratio vojsku u akciju čišćenja UČK-a iz Podujeva. Kobni put ka ratu sa NATO-om bio je otvoren. UČK je nastavio da švercuje oružje planinskim prelazima preko Albanije. Albanski civili bili su prisiljeni na saradnju. Pre zore 15. decembra upali su u dobro pripremljenu srpsku zasedu. Mnogi su pobegli nazad u Albaniju. Ali, 31 Albanac je ubijen. Kasnije istog tog dana razbijeno je ono što je preostalo od etničke koegzistencije u obližnjem gradu Peć. Grupa maskiranih, naoružanih muškaraca u kapuljačama dovezla se do kafića koji je bio popularan među mladim Srbima.

Lazar Obradović: Vrata su se otvorila i čuli smo vatru iz automata…

Litl: Lazarov sin Ivan, tinejdžer, bio je u kafiću. Bio je pametan školarac koji je obećavao, bio je najbolji u razredu.

Lazar Obradović: To je bilo strašno videti. Pokušali smo da pomognemo onima koji su još davali znake života. Svuda je bilo krvi. Ivan nije imao šansi. Sedeo je baš pored vrata. Bio je prvi koga su pogodili.

Otac Miljko Korićanin, parohijski sveštenik iz Peći: Situacija u Peći postala je nepodnošljiva. Srbi nisu mogli da smisle Albance jer su ubili šestoro dece. A Albanci nisu mogli da smisle Srbe. Niko nije znao šta će se sledeće desiti.

Litl: Voker (Vilijem, šef Verifikacione misije OEBS-a, naša prim.) u jednakoj je meri osudio zasedu na granici i ubistvo u kafiću.

Vilijem Voker, šef kosovske Verifikacione misije: To je zaista ponovo izgledalo kao "tante za bup". Ovo u Peći se desilo zato što su u UČK-u čuli da su njihovi ljudi ubijeni na granici.

Pitanje: Postoji ogromna razlika, zar ne, između ljudi ubijenih u legitimnoj vojnoj razmeni vatre i grupe nepoznatih u maskama koji ulaze u kafić i ubijaju neke tinejdžere?

Odgovor: Mislim da je poenta što u stvari nismo znali šta se desilo u Peći. Da, vlast je govorila da su gangsteri UČK-a ušli i pucali u kafiću. Kad ne znate šta se dogodilo, mnogo je teže da se nekako izjasnite.

Litl: Voker je mesec dana kasnije na spektakularan način prekršio to pravilo. S potpunom sigurnošću izjasnio se o masakru koji se dogodio ovde, u selu Račak. Čak i sad, posle više od godinu dana, važna pitanja o tome šta se ovde dogodilo nemaju odgovor. Ovo je priča o masakru, o načinu njegovog političkog iskorišćavanja, o tome kako je podstakao Zapad da krene u rat i o ključnoj ulozi koju je Vilijem Voker odigrao. Nema ništa izuzetno u Račku, osim što je do januara 1999. UČK ušao, većina meštana pobegla i rovovi su iskopani po obodima sela.

Pola Gedini, Agencija UN-a za izbeglice: Naišli smo na mnoga sela gde su nam meštani sami vrlo jasno rekli da bi više voleli da budu potpuno ostavljeni na miru. Često su osećali da bi bili pod još većom pretnjom ako bi im grupa UČK-a ušla u selo.

Litl: Iz kamufliranih položaja blizu Račka, UČK je organizovao dobro pripremljene "udri i beži" napade na srpske patrole. Početkom januara ubili su četiri policajca.

Zimer Lubovci, borac UČK-a: Videli smo ih da nailaze, pa smo se pripremili i otvorili vatru. Ali, bilo je garantovano da će se osvetiti civilima svaki put kad preduzmemo akciju.

Litl: Račak nije morao dugo da čeka na osvetu. Napad je počeo ujutro 15. januara.

Hašim Tači, vođa UČK-a: To je bila okrutna borba. Imali smo teške gubitke, ali su ih imali i Srbi. Krenuli su da počine zverstva jer je ključna jedinica UČK-a bila locirana na ovom području.

Litl: Međunarodni posmatrači gledali su sa bezbedne visine kako srpske snage preuzimaju kontrolu nad selom. Išli su od kuće do kuće. Većina je bila prazna. OVK je otišla. Kad su se srpske snage popodne povukle, izjavili su da su u borbi ubili 15 pripadnika UČK-a. Međunarodni posmatrači ušli su u selo i izvestili da nema ničeg neobičnog. Tek su narednog jutra razmere srpske odmazde izašle na videlo. Vilijem Voker je otišao da se lično uveri.

Vilijem Voker: Išli smo uzbrdo i svakih 15 ili 20 metara nailazili smo na još jedno telo, i ne znam koliko smo tela prošli pre nego što smo stigli do gomile tela.

Litl: Dok je Voker stigao, UČK je ponovo preuzeo kontrolu nad Račkom.

Voker (arhivski snimak): Mislim da mi je potrebno nekoliko minuta da utvrdim šta bi stvarno trebalo da kažem, i voleo bih da popodne u Prištini održim konferenciju za štampu.

Voker (arhivski snimak): Činjenice koje je potvrdila Kosovska verifikaciona misija uključuju proizvoljna pritvaranja, ubistva po kratkom postupku i sakaćenja nenaoružanih etničkih Albanaca u selu Račak od strane MUP-a i VJ.

Litl: Drugim rečima, Voker je optužio srpsku policiju i jugoslovensku vojsku. Trebalo je da bude nezavisan međunarodni zvaničnik. Da li je, međutim, tražio direktne instrukcije od Amerikanaca?

Vilijem Voker: Nisam zvao nijednu od prestonica, rekao sam šta sam mislio da sam video – a to je bio krajnji rezultat masakra.

Ričard Holbruk: Vilijem Voker, šef Kosovske verifikacione misije, zvao me je mobilnim telefonom iz Račka.

Vilijem Voker

Pitanje: Ali ne sećate se da ste uopšte zvali Vašington?

General Vesli Klark, glavnokomandujući saveznika u Evropi: Dobio sam poziv od Bila Vokera. Rekao mi je da je masakr. Stojim tu. Vidim tela.

Vilijem Voker: (Bez odgovora na pitanje)

Pitanje: I niste razgovarali s generalom Klarkom ili s nekim drugim?

Litl: Vokerovi komentari dali su Americi zeleno svetlo za ulazak u kosovski rat. UČK je uvukao svog moćnog saveznika.

29 sati pred rat

Ričard Holbruk: Sedeli smo sami u ovom ogromnom belom dvorcu okruženi rembrantima ili lažnim rembrantima, ko zna, i bili smo potpuno sami, rekao sam: "Vi razumete šta će se dogoditi kad ja odem odavde." Vrlo mirno, bez emocija, Milošević je rekao: "Da, bombardovaćete nas, vi ste velika moćna zemlja i možete da radite šta hoćete." Kazao sam: "Pa, to je to, gospodine Predsedniče, sad moram da idem." I bila je mrtva tišina u sobi u kojoj je retko bila tišina. Dok smo izlazili Milošević je rekao: "Pitam se da li ću Vas ikad ponovo videti." Odgovorio sam: "Pa, to zavisi od toga šta ćete vi učiniti, gospodine predsedniče." Rukovali smo se, i to je bilo to. Bombardovanje je počelo 29 sati kasnije.

Linč

Litl: Kosovo, novembar prošle godine. Pet meseci pošto je NATO dobio rat za okončanje tlačenja jedne grupe od strane druge, jedna srpska porodica slučajno je kolima ušla u masu Albanaca koji su slavili Dan nezavisnosti.

Anonimna žena: Ta grupa je prevrnula auto, zapalila rezervoar za benzin i kola su počela da gore, tako da su moji roditelji imali da biraju hoće li da izgore ili da izađu. Ova gomila ljudi ih je jednostavno zgrabila i počela da ih udara pesnicama, tukla ih je metalnim šipkama... ostali su samo stajali i navijali. Bilo je mnogo ljudi, bila je velika gužva. Naprosto su bili rešeni da ih ubiju. I onda je neko pucao u mog oca.

Litl: Njen otac je umro na licu mesta. Njegovu ženu, njenu majku, tukli su dok nije izgubila svest. Jedan britanski oficir video je masu kako ubistvo pretvara u deo svog slavlja.

Berni Kouan, policija UN-a: To je bilo kao pobeda za njih – slavili su svoju nezavisnost po prvi put u toliko godina – to je za njih bilo kao šlag na torti, i to se videlo na njihovim licima.

Litl: Osveta je uzela maha na Kosovu – na ulicama kojima su patrolirale NATO trupe.

Berni Kouan: Te noći sam pomislio – to je troje nevinih Srba. Kako uopšte to mogu da rade tim nevinim ljudima?

Litl: Dragoslav Bešić bio je profesor građevinarstva koji je predavao na univerzitetima Oksford i Berkli.

Anonimna žena: To je u osnovi bio vrhunac njihove proslave. To je bilo linč. Nije bilo obično ubistvo.

Berni Kouan: Uzvikivali su "UČK"! Kasnije sam saznao, preko prevodioca, da su uzvikivali: "Još troje mrtvih Srba".