Vojvodina,
Srbija i Evropa
�ekaju�i
himnu
Parola
"Vojvodina Republika" nije sa �ankove kongresne govornice odmah
pre�la na neke autonomisti�ke barikade i nije naravno zapalila neki
republikanski politi�ki ustanak, to jest niko jo� ne zna da li su Vojvo�ani
za svoju Vojvodinu spremni da skinu ko�u s le�a
Pomalo
tragi�na vojvo�anska opera o "autonomiji koja se sada zove
republika" jo� se odvija u bu�nim solo arijama, koje tiho (ili
sasvim u sebi) prati hor, naizgled, nemogu�e pome�anih, ali jednako
unesre�enih dva miliona ljudi. Za neupu�ene, evo jedne karakteristi�ne
sekvence iz tog vekovnog igrokaza, sekvence koja se uo�i Tre�eg kongresa
�ankove Lige socijaldemokrata Vojvodine (26. i 27. februara), na kome je
progla�ena parola "Vojvodina Republika", odigrala u tesnoj
kafani "Sokolski sokak" preko puta Matice srpske.
U
toj �armantnoj birtiji, u koju zalaze samo oni koji su "spremni da
idu do kraja", poznati vojvo�anski pesnik Vujica Re�in Tuci� li�no
je otpevao tekst svoje tek uglazbljene vojvo�anske himne sa refrenom
"�itno polje na� je bog" i varijacijama � da "Vojvodina
nikad ne�e biti rob" itd. �im je uz pljesak malobrojne publike zavr�io
pesmu, na noge je odsko�io poznati novosadski novinar �or�e Randelj i u
istoj metrici i na sli�nu ariju (koja li�i na "Bo�e pravde")
otpevao onu, navodno, de�ju, Zmaj-Jovinu pesmicu "�iha �iha, �etir'
noge, sve �etiri krute, mi idemo na daleke pute", sa onim poznatim
dodatkom da su jaha�u stolice "uzde od kanapa, a bi� od o�evog
prebijenog �tapa" (oni koji su pre 120 godina znali Zmaja,
prepoznavali su u ovoj pesmici prebijen Mileti�ev �tap i slaba�ne
"nove omladince" koji su hteli, a nisu smeli da nastave putem
slavne Ujedinjene omladine srpske).
SAMO
BALA�EVI�:
Randelj je dobio ne�to manji aplauz, jer u Vojvodini pri�a o
"autonomnoj republici" Nenada �anka danas se vi�e ne do�ivljava
kao potrebna provokacija jednog nesta�nog politi�kog po�etnika - kako
bi "ovi Milo�evi�evi centralisti bar manje krali i otimali" -
ve� je sve vi�e ljudi shvata kao realnu ili bar "iznu�enu
opciju", po�to se pokazalo da je ideja "jedinstva sa
Srbijom" - �ak i od te opcije - "gore i skuplje re�enje".
Ipak,
vojvo�anska himna Vujice Re�ina Tuci�a, za koju je tekst izgleda poru�io
Miodrag Isakov, predsednik Reformske demokratske stranke Vojvodine, a
muziku je trebalo da plati ne�to bolje stoje�i Nenad �anak � nije
emitovana na po�etku Tre�eg kongresa LSV-a, na kojem se okupilo 700
delegata i gostiju "iz zemlje i inostranstva". Jedni ka�u da je
problem u tome �to mnogi smatraju da vojvo�ansku himnu treba da smisli
�ansonjer i "vojvo�anski bagremar" �oka Bala�evi�, i da
zato nijedna druga ne dolazi u obzir, dok drugi ose�aju da je �anak
ovoga puta ipak pa�ljivo dozirao simboliku kongresnog nastupa. On se
zapravio dr�ao pravila da ono �to po�inje da nailazi na �iroku,
potmulu podr�ku ne sme biti izlo�eno ironiziranju. Nemo� napada na
parolu "Vojvodina Republika" ne mo�e se pripisati samo taktici
"pre�utkivanja marginalnih pojava" ili samo nesposobnosti SPS
vrhu�ke u pokrajini. Bahati centralisti�ki teror nad interesima ljudi u
Vojvodini �ini se da je pre�ao meru, a neprestano "ratno
stanje" udarilo je na tradicionalnu vojvo�ansku "�e�nju za
stabilno��u" (koju su pre 80 godina tra�ili u naru�ju Srbije), pa
je �anak procenio da nije vreme za "tambura�ku zavi�ajnost"
nego za ozbiljno "redefinisanje odnosa u Srbiji", ali pod
primamljivim sloganom novog politi�kog programa LSV-a (bez spominjanja
Srbije): "Vojvodina � mirno mesto u Evropi".
Skrivaju�i radikalnu politi�ku ideju o "pokrajini republici" u milje "mirne Evrope", ovaj ve�ti novosadski politi�ar stavio je na muku sve politi�ke protivnike, koji i iz levi�arskih i iz desni�arskih bud�aka sada samo ponavljaju davno izlizane fraze o tome da je re� o "partiji opasnih namera" i da "narod vrlo dobro zna ko prodaje veru za ve�eru" (OO SPS Kikinda). S desnice se, kako im ne dosadi, ponavljaju stare formule o secesionistima, izdajnicima i stranim pla�enicima.
GODINA
STRPLJENJA:
Naravno, s prekorima �anku i ideji "Vojvodina Republika" su se javili i neki funkcioneri srpskih opozicionih stranaka iz
SPO-a i DSS-a. Tako je Bogoljub Pej�i� iz SPO-a, ni manje ni vi�e nego
"u ime udru�ene demokratske opozicije" ocenio da je �anak
prekr�io dogovor da je sada "prvenstveni cilj ru�enje re�ima i
vlasti Slobodana Milo�evi�a", te da njegov "koncept mo�e
doneti koji procenat glasova vi�e u Vojvodini, ali �e na nivou Srbije
doneti daleko vi�e �tete" (sli�nu tipi�no kalkulantsku
formulaciju Vojvo�ani znaju jo�
od pre skoro 70 godina, kada im je Aca Stanojevi�, tada�nji �ef srpskih
radikala, pisao pismo o �tetnosti formiranja Vojvo�anske stranke). Pej�i�
kao da smatra da je srpska demokratska opozicija u proteklih 10 godina
dobila mnogo �to je podr�avala uni�tavanje vojvo�anske i kosovske
autonomije i visoko izdizala princip jedinstvenog vo�stva (oko �ega su
stalne sva�e) i srpske sabornosti ("Gde je jedan Srbin, tu je �itav
narod", napisao je pre 150 godina Jakov Ignjatovi�).
Miodrag
Isakov, predsednik vojvo�anskih Reformista, koji bolje od ostalih sada�njih
vojvo�anskih lidera razume politi�ku tehnologiju, a i Srbiju, predose�aju�i
nezadovoljstvo beogradskih saveznika, na �ankovom kongresu rekao je da
Vojvodina mo�e biti slobodna i u Srbiji, ali i van nje, pa je zatra�io
jo� godinu dana strpljenja � da se vidi mo�e li se �ta dobiti od
srpske opozicije.
"Ne
znam kome bi mi u Beogradu trebalo da se izvinjavamo �to tra�imo
autonomiju i zaustavljanje ekonomske plja�ke", kazao je na tu temu
Stanimir Lazi�, predsednik Vojvo�anskog kluba, na tribini na kojoj je u
Zrenjaninu nedavno promovisan nedeljnik "Vojvodina". Po njegovom
mi�ljenju, pojavljuju se znaci da je krug onih koji su u Beogradu
"uvre�eni" zbog vojvo�anskih ideja sve manji, pa je naveo
primer lidera i funkcionera Demokratske stranke i Demokratske stranke
Srbije. Lazi� je rekao da su upravo oni isti ljudi, koji su pre pet
godina iz ovih stranaka napismeno poru�ili potpisnicima "Manifesta
za autonomiju Vojvodine" da sa njima "nemaju �ta da
razgovaraju", sada�nji - opet pismeno - zatra�ili sve dokumente na
ovu temu, da bi ih prou�ili radi zauzimanja novih stavova.
Uzgred,
Lazi�, koji nikad nije zagovarao "Vojvodinu Republiku", ve�
uglavnom "ekonomsku autonomiju", letos je ipak (poput
"Zagreba�kih punktacija" tridesetih godina pro�log veka), na
vanrednoj skup�tini Vojvo�anskog kluba, zatra�io svojevrsno "vra�anje
na 1918. godinu", po�to je u referatu rekao da
"Vojvodina u ovoj krizi ne treba da ponovi gre�ke iz 1918. i 1945.
godine, kada je bezuslovno i bezrezervno ulazila u srpsku, odnosno
jugoslovensku dr�avu". On je indirektno, preko akcentovanja atributa
u ovoj te�koj re�enici, ta�no procenio da je problem redefinisanja
odnosa u Srbiji sa gledi�ta Vojvodine te�i i od hrvatskog i od
crnogorskog slu�aja. Em je u Srbiju ulazila dva puta sa odu�evljenjem,
em se kod njene eventualne "redefinisane autonomije" ne
postavlja pitanje "od �ega �e �iveti", ve� se samo postavlja
pitanje "koliko �e bolje �iveti", em su stranke s �isto vojvo�anskim
opredeljenjem na svim proteklim izborima bile dosta daleko od ve�ine.
No, stvari su
izgleda po�ele da se menjaju, i spolja i iznutra, pa nije �udo �to su
najve�e srpske opozicione stranke u proteklim sedmicama potpisale dva zna�ajna
dokumenta sa tretiranjem Vojvodine po volji "autonomista" �
Atinski kominike o Vojvodini i Platformu demokratske opozicije.
STVARNA
AUTONOMIJA:
Atinski kominike je dokument koji su potpisali visoki predstavnici svih
opozicionih srpskih i vojvo�anskih stranaka nakon Okruglog stola o me�uetni�kim
odnosima u Vojvodini (14. i 15. februara) u aran�manu politi�ki uticajne
ameri�ke organizacije "Projekat za etni�ke odnose". U ovom
kominikeu
se u prvoj ta�ki isti�e da je "autonomija Vojvodine unutar
Republike Srbije, u skladu sa interesom demokratizacije i decentralizacije
Srbije, kao i sa o�uvanjem njenog suvereniteta i teritorijalnog
integriteta", "najpogodniji okvir za re�avanje pitanja
nacionalnih zajednica, jer se ova pitanja lak�e i efikasnije re�avaju u
okvirima u kojima nastaju i postoje".
Od
ovog na�elnog stava zanimljivija su dva nova oko kojih je u Atini
postignuta saglasnost, ne samo me�u vojvo�anskim strankama (�to je
ranije bilo sporno) nego i sa onima iz Srbije. Prvo na�elo je da se u
Vojvodini prihvata, kao i u Srbiji i SRJ, osnivanje "nacionalnih ve�a"
koja bi postala oblici institucionalne garancije prava nacionalnih
zajednica u tri oblasti - obrazovanju, kulturi i informisanju. Drugi stav
Atinskog kominikea koji donosi izvesnu novost je da bi materijalna osnova
samoorganizavanja nacionalnih zajednica bio njihov doprinos koji dr�ava
kroz poreze i doprinose alimentira za namene u spomenute tri oblasti. �ak
se ovom principu dodaje i princip takozvane pozitivne diskriminacije u
korist onih (malobrojnijih) nacionalnih zajednica koje samo sopstvenim
doprinosima ne bi mogle da zadovolje svoje potrebe u kulturi, nauci,
obrazovanju i informisanju.
Pored
spomenutih stavova, u dokumentu atinskog Okruglog stola navodi se jo� da
"prava nacionalnih zajednica na upotrebu jezika ne smeju biti manja
nego �to su bila u Vojvodini sedamdesetih i osamdesetih godina"; da
"slobodni mediji i slobodno formiranje privatnih �kola, kulturnih i
nau�nih institucija predstavlja princip koji bi trebalo da va�i za sve
gra�ane, uklju�uju�i i pripadnike nacionalnih zajednica; da
"decentralizacija i ve�a samostalnost op�tina, uklju�uju�i i
raspolaganje odgovaraju�im delovima prihoda, predstavlja element
savremenog demokratskog ure�enja"; da je "podr�ka demokratskim
snagama za uklju�ivanje Srbije u evropske integracije zajedni�ki interes
svih gra�ana i nacionalnih zajednica Vojvodine i Srbije"; te da je
nastavak dijaloga demokratske opozicije i predstavnika nacionalnih
zajednica put za re�avanje problema u etni�kim odnosima i da se tako
"isklju�uje mogu�nost upotrebe bilo kakvog nasilja u me�uetni�kim
odnosima", kao i da �e se re�enja tra�iti "unutar
Srbije".
Autonomisti
u Vojvodini zadovoljni su i formulacijom koja se u Platformi demokratske
opozicije (potpisane 3. marta ove godine) na�la u odeljku o "re�enju
dr�avnog statusa". Tu se, naime, ka�e da �e u Srbiji biti donet
novi ustav u kome �e "Srbija biti ustrojena kao demokratska i
decentralizovana dr�ava, sa sna�nom lokalnom i regionalnom upravom (na
primer Sand�ak, odnosno Ra�ka oblast), uz uva�avanje istorijski
formiranih vidova autonomije Vojvodine i Kosova i Metohije".
Na
normativnom planu, dakle, stvari oko autonomije Vojvodine na izvestan na�in
se kre�u u pravcu one famozne "stvarne autonomije", sintagme
koju je za�udo lansirao niko drugi nego Milan Milutinovi�, predsednik
Srbije, uo�i pro�logodi�njeg sloma Rambujea. S tim da on ni tada, a ni
kasnije, nije objasnio za�to je "stvarna autonomija" i ukidana
u Novom Sadu i Pri�tini.
U
ovoj pri�i o "stvarno autonomnoj pokrajini" ili "republici
u sastavu Srbije" treba na kraju naglasiti da parola "Vojvodina
Republika" nije sa �ankove kongresne govornice odmah pre�la na neke
autonomisti�ke barikade i nije naravno zapalila neki republikanski politi�ki
ustanak, to jest niko jo� ne zna da li su Vojvo�ani za svoju Vojvodinu
spremni da skinu ko�u s le�a, mada sada nemaju ni�ta protiv ni
sopstvene republike. Daleko je 1849. godina, kada je carski komesar u
Sentoma�u pitao jednog seljaka za�to je po ci�i zimi bez opaklije, pa
mu je ovaj odgovorio: "Ne mo�e i Vojvodina i opaklija!". Sada,
kada je Vojvodina upropa��ena, po�inje da se �iri obrnuti slogan:
"Vojvodina radi opaklije".
