Knjige:
Dovlatov
i okolina
Biografija
o sebi
Knjiga
o Dovlatovu je lucidni "miks" naracije i eseja
Savremeni
ruski pisac Aleksandar Genis (ro�. 1953, od kraja sedamdesetih �ivi u
SAD) pro�le je godine �banuo� na srpsko knji�evno tr�i�te - i
izazvao, hvala bogu, dosta pa�nje, �to je pravo �udo u sredini gde
prevedene knjige uglavnom prolaze �gluvo� jer autor nije na sine,
baki
i do�em
ti sa ovda�njim kriti�arima i novinarima - zahvaljuju�i
prevodu dveju njegovih esejisti�kih knjiga, Crveni
hleb i Ameri�ka
azbuka, �tampanih u istom tomu kod Geopoetike (v. Vreme
od 11. 9. 1999). Samo pola godine kasnije, pojavljuje se novi prevod ovog
pisca, pripadnika �tre�eg talasa� ruske/sovjetske emigracije na
Zapadu (Dovlatov
i okolina, prevela Draginja Ramadanski, Geopoetika, Beograd
2000).
Aleksandar
Genis podnaslovljuje svoju knjigu o �ivotu i knji�evnosti svog
savremenika Sergeja Dovlatova odrednicom �filolo�ki roman�, terminom
ina�e nepoznatim u teoriji i kritici; u predgovoru Vladislav Bajac nudi
svoje tuma�enje ovakvog izbora: �Sa�a Genis je tuma�io Sergeja
Dovlatova koliko svim svojim duhom toliko i telom (koje se zove �ivot).
Zato od svoga teksta nije stvorio nijednu �anrovsku odrednicu znanu pod
imenima kritika, esej, predgovor, osvrt, lirska biografija, studija,
panegirik, oda. Zadovoljio se najuzvi�enijim, sopstvenim �anrom nazvanim
filolo�ki roman. Ova sintagma vrhunski je domet ljubavi prema re�ima. Mo�da
je proistekla iz kulinarstva: prepredena kuvarica, osim za�ina poznatih
iz recepta, u jelo stavlja i onaj najva�niji - ljubav. Sve zarad za�aranosti.�
Sergej
Dovlatov nije nepoznat ovda�njoj publici: na srpskom su dostupni njegovi
romani Filijala,
Kofer
i Strankinja,
kao i bezbrojni fragmenti harmsovskih kalambura iz Sola na andervudu i Sola
na IBM-u, razasuti po �asopisima; jedna Dovlatovljeva
pripovetka zastupljena je i u va�noj antologiji nove ruske proze Ruski cvetovi zla Viktora
Jerofejeva (Beograd 1999), svakako najva�nijem izboru savremene ruske
proze jo� od panorame Pljuska
u ruci Dubravke Ugre�i�, objavljene jo� pre desetak godina u
Zagrebu.
Genis
i Dovlatov su se upoznali u Americi, rade�i zajedno u redakcijama ruskih
emigrantskih novina i na Radiju
Sloboda. Iako je Dovlatov opsednut �sovjetskim� temama i
ljudima i neuklopljen u obi�aje i trendove svoje nove domovine - toliko
da �ak vrlo neve�to vlada engleskim jezikom - njegova knji�evna
karijera tek u ameri�kom egzilu dobija na zamahu. Izdanja njegove proze
postaju hit me�u emigracijom �tre�eg talasa�, ali tako�e i u
prevodu na engleski, probijaju�i se do takvih renomiranih utvrda ameri�kog
literarnog mejnstrima
kakav je nedeljnik Njujorker,
list koji, u neku ruku, fabrikuje literarne zvezde. Kao briljantan
opservator - u �ta �itaoce Ameri�ke
azbuke i Crvenog
hleba ne treba posebno uveravati - Genis minuciozno, zahvaljuju�i
godinama dru�enja i saradnje s njim, gradi portret kontroverznog pisca,
pri tome ipak dosledno izbegavaju�i opasnost da se obilje razgaljuju�ih
anegdota pretvori u samosvrhovito gomilanje dosetki; najvi�e pa�nje ipak
je okrenuto Dovlatovljevom delu i njegovim pogledima na druge pisce,
savremenike i prethodnike, �sovjetsku� i �antisovjetsku� knji�evnost,
aparat�ike i disidente, emigraciju prvog i drugog talasa (koja ne
poseduje sovjetsko,
odnosno poststaljinsko
iskustvo �ivljenja u Rusiji...), odnos ka etni�kom poreklu
(jevrejsko-jermenskom), Americi, alkoholu, novcu... �Filolo�ki roman�
se tako razgranava u raznim pravcima, bivaju�i �as dominantno narativno
�tivo koje otpetljava klupko jednog �ivota, �as ve�ta esejisti�ka
pretraga po zna�ajnim toposima Dovlatovljevog opusa. Genis, me�utim,
nipo�to ne pi�e klasi�nu, �objektivnu�, �sveobja�njavaju�u�
studiju o jednom piscu, prepu�taju�i takve �doma�e zadatke�
akademskoj kritici i teoriji, do kojih sam Dovlatov, anarhi�an mada ne i proizvoljan,
nije ni najmanje dr�ao. Dovlatov
i okolina je pre svega enjoyable
- nema adekvatnog srpskog termina za ovo! - me�u�anrovsko �tivo u kojem
je Sergej Dovlatov idealno polazi�te za pisca - ili, pre �e biti,
lajtmotiv - da usmeri svoju majstorsku esejonarativnu
tehniku (neki je nazivaju i �lirska kulturologija�) ka preispitivanju
(i) vlastitih iskustava i nedoumica, odnosa prema Americi, egzilu,
Jevrejstvu, (anti)komunizmu, �staroj� emigraciji koja, onako
bornirana, �ivi u virtuelnom svetu ideolo�kih �ema, knji�evnoj
avangardi i njenim granicama i �orsokacima, odnosu novinarstva i knji�evnosti
etc. Mogli bismo, dakle, obrnuti mihizovsku sintagmu autobiografija o drugima:
Genisova knjiga je biografija
Drugoga pisana o sebi, a da to ni najmanje ne oduzima na zna�aju
njegovom obilnom i ozbiljnom bavljenju likom i delom Sergeja Dovlatova,
centralne figure ruske knji�evne emigracije �tre�eg talasa�,
fascinantne a tako �neugledne� (mereno �sol�enjicinovskim�,
pompeznim merilima) spisateljske individualnosti oko koje su se okupljali
svi koji su kr�ili i tra�ili nove puteve ruskoj prozi - nazivali ih
postmodernom ili ne - podaleko (tj. po
strani) od dominantnih, antagonisti�kih modela, bilo �klasi�nih�,
socrealisti�kih, �narodnja�kih� ili pak disidentskih u odavno
iscrpelom sol�enjicinovskom klju�u, a tako�e se i preventivno odri�u�i
jalovog tabananja po bespu�ima samosvrhovitog eksperimenta koji tako paraerotski uzbu�uje neke
duhove. Na jednom mestu, naime, Genis prime�uje kako je Dovlatov u svojim
delima �prikazivao socijalizam kao nacionalnu formu apsurda�. Te�ko
da se i�ta ta�nije mo�e lapidarno izre�i o za�udnom Dovlatovljevom
daru da maksimalno oneobi�i i �iskosi� rakurs gledanja i prikazivanja
turobne �realnosti� i situacije onog �odvi�e ljudskog� u njoj, ne
pose�u�i pri tome olako za kabinetskim
kerefekama tipi�nim za, recimo, najupornije (tj. najdosadnije) me�u
srpskim postmodernistima; ovo je i jedno od mogu�ih obja�njenja za�to
je upravo Dovlatov i na istoku i na zapadu prepoznat kao jedno od najvi�e
tri-�etiri najzna�ajnija ruska knji�evna imena (uz, recimo, oba
Jerofejeva) poslednjih decenija.
�arolija
Genisovog �filolo�kog romana� je u tome �to njegov autor nema ni
filolo�kih ni romanesknih pretenzija u konvencionalnom zna�enju ovih
pojmova, a da rezultat, nakon �itanja ovih dvestotinak stranica �anrovski
difuznog teksta, zapravo nadma�uje pretpostavljene horizonte o�ekivanja
�italaca i jednog i drugog; kao knjiga alhemi�arski �smu�kana� od
retko funkcionalnog miksa ironije, sete, topline,
humora i esejisti�ke pronicljivosti, Dovlatov i okolina je
najbolji mogu�i geopoeti�ki adut za dvehiljaditu, jedan od onih darova koji
umornom savremeniku ekranokratske ere dokazuju kako je Tekst i dalje
najpotpuniji i najsavr�eniji savremeni
medij, i kako nijedna forma ljudske izra�ajnosti nije ni blizu
tome da ugrozi njegov primat. Ni u Americi, ni u Rusiji, a najmanje u okolini.
Teofil
Pan�i�
