Pozori�te:
"Klin�" i "Demon"
Istina
koja ubija
Dok
prva predstava doprinosi uru�avanju profesionalnih standarda i
komercijalizaciji, drugi komad pru�a nadu da je i u op�tem
intelektualnom i moralnom posrnu�u jo� uvek mogu�e baviti se pozori�tem
iz umetni�kih pobuda
Beogradski
pozori�ni �ivot u pro�loj nedelji obele�ila su dva doga�aja s potpuno
suprotnim konotacijama. Jedan je dao mali, ali ne i bezna�ajan doprinos
glavnim tendencijama u na�em pozori�tu � uru�avanju profesionalnih
standarda i komercijalizaciji � dok je drugi pru�io nadu da ipak nije
sve izgubljeno, da je i u op�tem intelektualnom i moralnom posrnu�u, jo�
uvek mogu�e baviti se pozori�tem iz vokacije, iz stvarnih umetni�kih
pobuda. Ali, po�imo od po�etka.
Komad
"Klin�" savremenog ruskog pisca Aleksandra Slapovskog neosporno
predstavlja izuzetno te�ak zadatak za inscenaciju. Na prvi pogled sti�e
se utisak da je radnja duboko uronjena u konkretni milje, u milje
savremene gradske zabiti ("pustara na rubu stambenog bloka"), u
kome se, zaista kao u klin�u, sudaraju malogra�anska uravnilovka i
izazovi maloletni�kog kriminala. Me�utim, u pa�ljivijem �itanju prime�uje
se da pisac zanemaruje dru�tvene i psiholo�ke mehanizme, da je realisti�ki
okvir samo privid, da se komad svodi na �ak suvi�e ogoljenu mada ve�to
postavljenu misaonu konstrukciju. Glavni lik, Devojka, postaje tako
"gola" metafora isku�enja koje primorava jednu zajednicu da se
suo�i sa samom sobom (Devojka: "Neprijatno ti je kada istinu govori
neko drugi.").
ZAMKE
TEKSTA: U
predstavi na sceni pozori�ta "Bo�ko Buha" (A.I. Slapovski
"Klin�"; re�ija Gor�in Stojanovi�; Pozori�te "Bo�ko
Buha" i privatni producenti), reditelj Gor�in Stojanovi� je o�igledno
prepoznao spomenute zamke teksta, pa nije gradio �anrovsko i stilsko
jednoglasje. Me�utim, reditelj jeste izbegao jednoglasje, ali nije
dosegao vi�eglasje; da ostanemo u muzi�kom �argonu, njegova postavka
predstavlja potpunu kakofoniju tema, �anrova i stilova. Predstava zapinje
od jednog do drugog pojedina�nog i izolovanog re�enja, a glumci poku�avaju
da spoljnim efektima nadomeste nedostatak rediteljske postavke. Tako
nastaje monotona parada ove�talih gluma�kih trikova (Danica Maksimovi�
i Boris Komneni�) i gluma�ke neve�tine (Bojana Maljevi�), parada koja
odvodi predstavu u vode lo�eg zabavlja�kog teatra.
Neke
stvari je te�ko pomisliti, jo� te�e izgovoriti, a najte�e napisati,
ali ipak, zarad op�teg interesa, moraju da se zabele�e: igra Bojane
Maljevi� u predstavi "Klin�" ne zadovoljava profesionalne
standarde. To je primer "pokaziva�ke" glume, one u kojoj glumac
doslovno pokazuje ono �to lik radi, misli, ose�a. Glumica ne uspostavlja
saradnju sa partnerima, pa njena re�enja ostaju izolovana i spoljna. Ovde
nije re� o nekom svesnom distanciranju od lika, o za�udnosti, jer za�udnost
ima za cilj da nas uznemiri i opomene, a igra Bojane Maljevi� ne posti�e
te efekte. Jedini rezultat koji ona ostvaruje jeste markiranje mangupskog
dr�anja mlade delinkventkinje. Ova uloga zaslu�uje pa�nju ne samo zato
�to ima sredi�nje mesto u konkretnoj predstavi ve� i zato �to, na op�tem
planu, ukazuje na tendenciju uru�avanja profesionalnih standarda u na�em
teatru.
ARENA
�IVOTA: Ono
�to nas pre svega drugog raduje u predstavi "Demon" (I. B.
Singer: "Demon"; re�ija Egon Savin; Narodno pozori�te �
Scena "Ra�a Plaovi�") jeste izbor teme. Egon Savin se odlu�uje
da kroz Singerov tekst, duboko uronjen u jevrejsku tradiciju, razvije
krajnje univerzalnu pri�u o privla�nosti nepoznatog, o snazi strasti i
iluzije, o problemati�noj vrednosti one istine koja ubija (junakinja se
prvo strasno zaljubljuje u demona, zatim pati kada otkriva da je demon
zapravo njen nevoljeni prosilac od krvi i mesa, da bi na kraju umrla sre�na
zahvaljuju�i jednoj la�i). Dakle, reditelj zanemaruje i zahteve publike
za zabavom i zahteve kritike � one mlade i dr�ne � za anga�manom i,
prate�i svoje autenti�ne umetni�ke porive, smelo se opredeljuje za
ovakvu temu.
Pored
izbora teme, raduje nas i izbor scenskog jezika, koji je tako�e apartan,
ekskluzivan i zahtevan, bar na nivou re�enja prostora. Reditelj Savin i
scenograf Miodrag Taba�ki sme�taju i gledaoce i glumce na pozornicu
Scene "Ra�a Plaovi�", i to tako �to glumce zatvaraju sa �etiri
visoka drvena zida, a gledaoce ostavljaju da spolja, sa galerija, vire
kroz uske otvore u mali izvo�a�ki prostor. Po�to se dramska radnja
svodi na osnovne, su�tinske, intimne ljudske odnose i pitanja, ovakav
prostorni odnos mo�e da se protuma�i kao metafora za arenu �ivota, u
kojoj nema ni bekstva ni sklanjanja (glumce posmatramo sa sve �etiri
strane), ali i kao scensko opredme�enje voajerskog pogleda u intimu.
Dodatni sloj zna�enja ovog odli�nog re�enja mo�e se prona�i i u
metafori�nom poistove�ivanju Kabale, na �ije se u�enje Singer
nadovezuje, sa tajanstvenom zgradom.
TONALITET:
Ovakvo
re�enje prostora asocira na trend u savremenom ruskom pozori�tu
(reditelji Ginkas, Fokin, Janovska, scenografi Barhin, Kolej�uk,
Velikanov), gde je publika gotovo uvek malobrojna i sme�tena na
pozornicu, a izvo�a�ki prostor vi�e nego kameran, ali i na predstavu
"Babilon" Toma�a Pandura. Ovu opasku ne treba shvatiti kao
primedbu; iskreno se radujemo �to je na�e pozori�te kona�no po�elo da
"trpi" i kreativno koristi pozitivne uticaje vode�ih svetskih
pozori�nih tokova.
Mladi
tuma�i glavnih uloga Zlatija Ocokolji� (Tajbele) i Daniel Si� (Alhonon)
dosta su se namu�ili sa Singerovim tekstom zbog njegove misaone slo�enosti.
Me�utim, oni su osnove svojih likova i odnosa ipak postavili, tako da
verujemo da �e se njihova igra unaprediti, a neka potencijalno sna�na
dramska mesta, koja trenutno "padaju" (na primer, Alhenonov
pristanak da sla�e zarad Tajbele), zazvu�ati u pravom tonalitetu. To je
ovoj predstavi potrebno da bi, u punoj meri, ozna�ila nagove�taj
ozbiljnijih umetni�kih razmi�ljanja u na�oj pozori�noj oblomov�tini.
Ivan Medenica
