Lice
i nali�je tranzicije
Bombonjera
pod Alpima
Pre
devet godina Slovenija i Srbija su se rastale i zapo�ele samostalne �ivote;
poznati srpski pisac je tada prorekao da �e Srbija bez "njih"
postati �vajcarska. Nepunu deceniju kasnije, novinari prave inventare
dostignu�a jednih i drugih�
Slovenija
je, po oceni eksperata za isto�nu Evropu (kojima se ne de�ava da pome�aju
ovu zemlju sa Slova�kom ili Slavonijom), "dragulj",
"bombonjera", "najbolje �uvana isto�noevropska
tajna" ili �ak "�vajcarska biv�e Jugoslavije".
Predsednik Klinton je prilikom svog jednodnevnog boravka u Sloveniji u
junu pro�le godine, gde se zaustavio u znak zahvalnosti Sloveniji koja je
dozvolila prelet NATO aviona preko svoje teritorije tokom bombardovanja
Kosova i drugih delova Jugoslavije, izjavio da Evropu u budu�nosti vidi
kao "nepodeljenu, demokratsku, koja �e po prvi put u istoriji �iveti
u miru", dodaju�i "da Slovenija mo�e da bude predvodnik".
Iako
se mnogi govornici izja�njavaju veoma pohvalno o ovoj zemlji od dva
miliona stanovnika, ekonomski statisti�ki podaci govore o tome mnogo
jasnije: na listi isto�noevropskih zemalja koje �ekaju da postanu �lanice
EZ-a, malena dr�ava Slovenija nalazi se na drugom mestu, odmah iza Ma�arske,
ali ispred �e�ke Republike i Poljske. Posle raspada Jugoslavije 1991.
godine, dru�tveni proizvod po glavi stanovnika u Sloveniji udvostru�io
se na 10.000 ameri�kih dolara. Slovenija se tako po dru�tvenom proizvodu
pribli�ila najsiroma�nijim �lanicama EZ-a Gr�koj i Portugalu,
ostavljaju�i opet Ma�are da kaskaju za njom.
Slovencima
nije potrebna turisti�ka viza za SAD i to ih �ini jedinstvenim me�u
ostalim isto�noevropljanima � njihov �ivotni standard je toliko visok,
a stopa nezaposlenosti toliko niska, da se u Americi pretpostavlja da �e
se putnik, po isteku vize, vratiti u svoju zemlju Sloveniju. "To je
najve�i kompliment koju je vlada SAD mogla da nam u�ini", ka�e
jedan diplomata. "Ne�ete nikad �uti za pravo siroma�tvo
ovde", nastavlja on. "Kada je nastao ekonomski �ok u privredi i
na tr�i�tu, bilo je otpu�tanja i nezaposlenosti. Me�utim, rastu�a
industrija vrlo brzo je apsorbovala nezaposlene. Penzioneri koji �ive od
svoje penzije imaju sasvim dovoljno za pristojan �ivot, kao i
zemljoradnici sme�teni u dolinama gde je mo�da Hajdi nekad �ivela".
Slovenci
brzo odbacuju pore�enje sa zemljama poput osiroma�ene Rumunije ili sa
zemljama biv�e Jugoslavije. Slovenija se nalazila u samom jezgru
Austrougarske imperije sve do njenog raspada posle Drugog svetskog rata,
ka�u Slovenci, i brojne generacije njihovih umetnika i intelektualaca
odlazile su na studije u Be�. Slovenci sebe smatraju narodom koji �ivi
po evropskim standardima, zapravo po ugledu na Austriju i severnu Italiju.
"Na�a
je nesre�a �to smo se rastali od Austrougara 1918. godine", rekao
je Karl Laven�i�, slovena�ki novinar koji radi u Britaniji. "U�li
smo u sastav Jugoslavije i standardi su po�eli da opadaju pod uticajem
komunizma." Ipak, pod Titovim "samoupravnim socijalizmom"
Slovencima je bilo dozvoljeno da ubedljivo prednja�e u granama industrije
koje su trgovale sa Zapadom. Kada se isto�ni blok raspao, 80 odsto
slovena�kog izvoznog tr�i�ta je nestalo. Slovenci su uspeli da se vrate
na staro, i danas trguju sa 66 odsto u odnosu na ukupnu trgovinsku razmenu
sa Evropskom zajednicom.
Pla�e
na obali Jadrana, ski centri u Alpima i mnogo nema�kog baroknog stila u
urednim selima �ini turizam rastu�om privrednom delatno��u. Ljubljana
sama po sebi ima neku �udnu srednjovekovnu egzoti�nost � u tom gradu
dominiraju visoko utvr�ena zdanja. U Ljubljani ima zmajeva vi�e nego u
bilo kom drugom gradu zapadno od Pekinga; oni predstavljaju simbol grada i
svuda ih mo�ete videti: oni �uvaju mostove, vise na uli�nim
svetiljkama, telefonskim stubovima. Najstariji hotel u Ljubljani, pak, za
koga ka�u da datira iz 1552. godine, nosi ime "Slon". Portparol
slovena�ke vlade ka�e da je hotel napravljen za Hanibalovu konjicu koja
je tuda prolazila prilikom napada na Rim. Pri�a zvu�i prili�no
sumnjivo, po�to je poznato da su Kartaginjani i�li na Rim preko �panije.
Verzija koju smo �uli od hotelskih slu�benika zvu�i verovatnije:
slonovska �tala austrougarskog cirkusa nalazila se u hotelskoj blizini.
U
ovoj zemlji, za razliku od ostalih delova biv�e Jugoslavije, nema etni�ke
napetosti. Populaciju �ine uglavnom Slovenci (90 odsto), a predstavnici
italijanskih i ma�arskih manjina sa grani�nih podru�ja imaju svoja
mesta u parlamentu, pravo na dvojezi�no obrazovanje i upotrebu svog
jezika u pregovorima sa vladom. Slovenci u �ali ka�u da njihova zemlja
po svom obliku li�i na "koko�ku koja be�i na istok". U
zbilji, Slovenci su odbranili svoju zemlju 1991. godine, dobili
desetodnevni rat za nezavisnost i pobedili demoralisane trupe
jugoslovenske armije. "Mislili su da �e Slovenci jednostavno di�i
ruke i odustati", ka�e Miha Rot, portparol vlade.
Slovenija
je proglasila nezavisnost 25. juna te godine, otcepiv�i se od stare
Jugoslavije, a Jugoslovenska armija ih je napala dva dana nakon toga.
Svi
koji su govorili o tom ratu potvr�uju da je Slobodan Milo�evi�, srpski
vo�a, imao jako malo interesa da nastavi borbu, zato �to skoro da i nije
bilo Srba u Sloveniji. Milo�evi� je zapravo �tedeo svoje ljude za budu�e
planove o pro�irenju Srbije na teritoriju Hrvatske i Bosne. "Srbi
nikada nisu smatrali Sloveniju teritorijom za koju bi dali �ivote",
ka�e Laven�i�.
Od
tog vremena Slovenija se svim snagama zala�e za ulazak u NATO i, kada je
primljena Ma�arska, Poljska i �e�ka Republika, malo je nedostajalo da i
Slovenija to postigne. Razlog �to Slovenija nije primljena u NATO, po re�ima
mnogih diplomata iz NATO zemalja, jeste zabrinutost NATO-a da pod svoje
okrilje primi zemlju iz biv�e Jugoslavije dok besni rat na jugu. Za
ulazak u EZ neophodan je generalan "remont" pravnog i ekonomskog
sistema (�to naro�ito va�i za biv�e komunisti�ke zemlje), a Slovenija
jo� uvek ima �ansu da to u�ini, ka�e savetnik ove organizacije Vinsent
Piket. Bankarski sistem i osiguranje jo� uvek su u vlasni�tvu dr�ave
� te kompanije moraju biti integrisane i prodate. Dr�avni monopol na
telekomunikacije i telefoniju mora biti ukinut, a elektroprivreda
privatizovana. Neophodno je osna�iti sprovo�enje zakona protiv trustova,
i oslabiti zakone koji favorizuju sklapanje ugovore izme�u lokalnih
kompanija i vlade. Da bi se Slovenija uklopila sa ostalim evropskim
zemljama, potrebno je preina�iti vi�e od 1000 zakona i lokalnih propisa,
i njihove donosioce nau�iti pravom zna�enju tih zakona. Neki sektori se
odupiru promenama: zemljoradnici se pla�e konkurencije, a sudije su na
smrt uvre�ene zbog lekcija iz zakonodavstva.
Ipak,
"posmatrano iz perspektive EZ-a, mi nismo problemati�na
zemlja", ka�e Janez Poto�nik, �ef vladinog pregovara�kog tima. U
odnosu na ostale potencijalne �lanice EZ-a u kojima postoje neefikasne
male farme, korupcija i zaga�enost, Slovenija stoji dosta dobro.
Zemljoradnici se u privredi pojavljuju u procentu od �etiri odsto, i
mnogi od njih imaju dodatni izvor prihoda kao �to je rad u fabrici,
izdavanje ku�a ili lov. U Sloveniji ima jako malo te�ke industrije, a
pravni sistem je spor ali pravedan.
Na
odu�evljenje Evropske zajednice, nervozne zbog poroznosti granica i pre
pojave Jerga Hajdera i njegove partije u Austriji, Slovenija ovih dana
kupuje nove ma�ine � paso�ke skenere i skenere za uzimanje otisaka
prstiju, ure�aje sa X-zracima � ubrzano rade�i na hardverima potrebnim
za obezbe�ivanje granica. "Osnovni cilj je njihovo uklju�ivanje u
zajednicu za dve do tri godine, i sve zavisi od brzine kojom oni mogu da
urade doma�i zadatak", ka�e Vinsent Piket. "Ako budu radili
brzo kao pro�le godine, oni �e cilj ostvariti."
(The
New York Times)
