�ene
XX veka (9)
Noge
Zna�ajan
deo �enskoga tela, uslov stabilnosti i mobilnosti istovremeno, prakti�no
nije postojao u svakodnevnom �ivotu zapadnog sveta sve do XX veka � �to
u posebnoj svetlosti otkriva kratko�u trajanja ljudske kulture,
samouverenost zapadnih kultura i status �ene u njima
Ako
po�elimo da se ute�imo u prehri��anskoj antici, sa svim na�im
zabludama o "slobodi tela", na�i �emo uglavnom �enske noge
kao predmet sakrivanja i otkrivanja, dakle �elje ali ne i tolerancije:
kada nije re� o eksplicitno seksualnim scenama, gole noge se na anti�kim
vazama pojavljuju pre svega u scenama otmice, bekstva i nasilja. Ostaje da
se pomirimo s tim da su evropske kulture te�ko podnosile �enske noge, za
razliku od dobrog dela vanevropskih. Od cenzurisanih nogu �panske
kraljice, koja nije mogla da primi na poklon �arape "jer kraljica
nema nogu", pa do najlon �arapa kojima su ameri�ki vojnici u Evropi
posle Drugog svetskog rata tra�ili put do vi�ih ciljeva na �enskome
telu, istorija �enskih nogu je istorija nesporazuma izme�u polova,
uglavnom ispoljenih u razli�itim oblicima nasilja nad �enama. Jo� i
danas se klju�no pitanje pokazivanja �enskih nogu prikazuje u
cenzurisanom obliku du�ine
suknje, ponavljaju�i tako kroz ceo vek traumu skra�ivanja
suknje koja se mu�karcima dogodila posle Prvog svetskog rata. Dok se
probijamo kroz vru�e leto, okru�ene na svakome koraku izborom najneobi�nijih,
krivih, dlakavih, predebelih ili pretankih mu�kih nogu u smelo komotnim
kratkim pantalonama, nosimo kulturno ugra�enu cenzuru da �ene sa manje
lepim nogama ne treba da ih pokazuju, a da se �ene sa lepim nogama izla�u
mu�kome nasilju ako ih pokazuju! Drugim re�ima, noge treba
demitologizovati, polno depolitizovati i u�initi ih neprikosnovenim
vlasni�tvom �ena. Fotografija Michelle Morgan, mlade, lepe, slobodne i
sre�ne u igri sa sopstvenim telom i elasti�no��u svojih savr�enih
nogu, negde 1949. na pla�i u Cannesu, neka bude programski simbol takvoga
pristupa.
ZA
BE�ANJE:
Ljudsko telo je u ogromnoj meri proizvod kulture, �ensko vi�e nego mu�ko,
jer je vi�e podre�eno �eljama nosilaca vlasti u kulturi. Roland Barthes
je u svom eseju S/Z zaklju�io da pohvala �enskome
telu u francuskoj trubadurskoj poeziji otkriva kanibalski princip po kome
je �ensko telo "podeljeno" na o�i, vrat, grudi... i noge,
dodali bismo. Mu�karac-trubadur verbalno "konzumira",
kanibalizuje delove �enskoga tela, pre nego �to poku�a da zadobije
celinu. No noge nose jo� niz zna�enja upisanih u istoriju odnosa me�u
polovima. Dok se u prvobitnom ljudskom sretanju mu�karcu gleda u ruke
(koje mogu nositi oru�je), �eni se gleda u noge (koje mogu pobe�i). Vi�evekovna
vladavina sukanja, vizualne kontrole ali i direktne smetnje �eni da se
brzo kre�e, sa�ima versku odnosno moralnu cenzuru i potrebu mu�ke
vlasti da pri sebi stalno ima osigurano seksualno zadovoljenje. Nije
potrebno i�i daleko, niti u freudijansku psihoanalizu, niti u
antropomorfno ilustrativnu teosofiju, da bi noge, predvorje u�ivanja,
potvrdile svoju visoku ambivalentnost na mapi ljudske telesnosti.
Ples,
sport i higijenski zahtevi moderne medicine potpomogli su pojavljivanje i
ostajanje vidljivih �enskih nogu u ovome veku. Zato su noge same �enska
ikona, a ne �arlston haljinica sa prorezima, mini-suknja ili �orc. U
novom istorijskom kontekstu, mode dugih sukanja, recimo "pu�-suknje"
sedamdesetih godina ili maksi suknje u nekoliko navrata, podjednako su
osveta �ena i tekstilnih proizvo�a�a. Kulturna istorija polo�aja �enskih
nogu pokazuje ne manje sudbonosne promene. Sedenje, za noge neuporedivo
udobnije u duga�koj suknji, primoralo je �ensko telo da izmisli
najneudobnije mogu�ne poze koje odgovaraju cenzorskim zahtevima, kada su
se suknje skratile: prekr�tene noge, poza idealna za razvoj venoznih
oboljenja i smanjivanje cirkulacije, gr�evito u svakoj situaciji
sklopljena kolena, savr�eno za artrozu i celulit, dakle upravo one
bolesti i neprilike koje uni�tavaju lepotu nogu. Otkrivene noge su,
paradoksalno, smanjile u nekim situacijama slobodu kretanja, i ugrozile �ensko
zdravlje � ali to nije njihova krivica, ve� posledica ozbiljnije
cenzure drugih, za funkcionisanje kulture jo� rizi�nijih delova tela.
MALO
VI�E:
U popularnoj kulturi XX veka samo se jedan autor usudio da napi�e i
otpeva sasvim trubadursku, ozbiljnu i ne�nu pohvalu tome te�ko
imenovanom, najvi�e cenzurisanome delu �enskoga tela � George
Brassens, francuski �ansonjer. Njegova �ansona zove se isto kao i
Barthesova zabele�ka iz pomenute knjige, kao i sam trubadurski �anr,
preuzet iz heraldike: blason,
"grb", skup oznaka jednog kolektiva, u ovome slu�aju �enskog
kolektiva. Brassens je opravdao svoj gest potrebom da se najva�niji deo
�enskoga tela oslobodi vulgarnih naziva i da kona�no dobije "jedno
lepo hri��ansko ime". Zahtev je potpuno razumljiv u kulturi
obuzetoj jezi�kom ugla�eno��u kakva je francuska. No istorijski
(zapravo praistorijski) uzrok ovome razme�tanju ta�aka polnoga zanimanja
na ljudskome telu jeste upravo u konstruisanju �oveka kao dvono�nog bi�a,
jedinstvenog, usamljenog i ranjivog u svetu �ivotinja i, kako izgleda,
beznade�no uverenog u svoju mo�. U toj konstrukciji, �enske noge
preuzimaju kompleksnost, dvostruka merila, esteti�ku nadgradnju, ukratko
sve uspomene na probleme i lutanja dvono�nog kulturnog napretka,
ostavljaju�i mu�kim nogama zastra�uju�e kulturno siroma�tvo. Mo�da
bi mu�karcima dobro do�lo kakvo stole�e kretanja, rada i zabave u duga�kim
suknjama, kako bi i njihove noge dobile kulturnu vi�ezna�nost?
�enske
noge nose, sem tela, i odgovornost svoje kulturne istorije. Svaki element
�enske gestualnosti oko nogu � podizanje �arapa, povla�enje suknje,
prekr�tanje nogu, izuvanje cipela � govori o jednoj ili vi�e faza
istorije �ena u kulturi. Kombinacija zahteva cenzure i seksualnosti je od
generacija, stotina miliona kineskih �ena na�inila potpune invalide, �iji
je svaki autonomni pokret izazivao u�asne bolove: stopala su morala biti
mala, de�ija. Od "malih nogu" devoj�icama su savijali, lomili
luk tabana, gnje�ili no�ne prste dok ne bi atrofirali ili otpali od
gangrene, �ija je �rtva mogla biti i devoj�ica sama. Tek kada vi�e
nije mogla da se slu�i svojim nogama, devojka je bila prihvatljiva za
brak. Ova o�igledno univerzalna mu�ka fantazma o malome, slabom i lako
kontrolisanome �enskom telu danas se mo�e prepoznati u izgladnelim i
premladim manekenkama. U nezaboravnoj Andersenovoj bajci, Mala Sirena
zamenjuje svoj bo�anski glas, plivanje i vladanje nad vodama za par
bolnih nogu, kako bi se pribli�ila princu kojeg je prethodno spasla iz
mora. Princ, dodu�e, ume da ceni lepe noge, ali za sebe odabira socijalno
odgovaraju�u princezu koja govori �ta treba i gde treba. Suo�ene sa
mogu�nim sudbinama Pepeljuge i Male Sirene, �ene XX veka dosegle su bar
to da se za gubljenje glasa i za obuvanje staklenih cipelica mogu same
odlu�iti.
NA
SVOJIM NOGAMA:
U popularnim verovanjima, nestabilnost na nogama (hromost) jo� uvek se
povezuje sa izuzetnom seksualno��u, i mu�kom i �enskom. U prvoj
polovini XX veka, novi ukus za blagostanje i luksuz smislio je noge u
obliku �ampanjskih fla�a kao idealni model. Pritisnute sa svih strana mi�i�avim
ili skeletastim uzorima, �ene danas te�ko rade na tome da njihove noge
izgube svaku meko�u i obline. Celulit, ta uspomena na plodne i korisne
hormonske promene u �enskome telu, vidljiva istorija ispisana pod ko�om,
postao je manipulativni centar oko kojeg amoralna industrija lepote zgr�e
novac. Umesto da slede primer Crnkinja, koje su industriji zabave
nametnule svoje specifi�ne obline, i bezbri�nost prema starosti i
debljini �ena Indije, muslimanskog sveta ili Isto�ne Evrope, �ene
zapadnog sveta danas kao da su najneuroti�nije od svih kada je re� o
nogama. Ima li leka za tu neurotizaciju? Mogu�an odgovor treba tra�iti u
zdravstvu, klasi�nom i alternativnom, uporednoj antropologiji, analizi
mode i u razli�itim tehnikama opu�tanja i ure�ivanja udobnog �ivota u
jedinome telu koje imamo. No mo�da va�nije od svega, �enska osve��enost
za �ensku istoriju i �ensku kulturu, koja mo�e da blagotvorno
relativizuje sve poku�aje manipulacije, usmeravanja, podjarmljivanja �ena,
bilo da to izvodi neko drugi ili da to �ine same sebi. Drugim re�ima,
kada sastavni deo osnovnog obrazovanja bude i ne�to �ensko
(�enska istorija, �enska kultura, �enska prava), �ene �e �vr��e
stajati na
svojim nogama.
Svetlana
Slap�ak
