Helen
Smit: Pismo iz Srbije
Beograd
– Dodž Siti
Beograd
je u protekloj zimskoj sezoni bio grad koji se davio u sopstvenoj gorčini,
opijen željom da posle devet godina izgnanstva konačno postane deo
sveta. Želju za pripadanjem, a posebno gorčinu, Beograd je ispoljavao u
izlivu mržnje koja se emitovala svakodnevno u programima državne
televizije. Sveopštem gnušanju pridružio se ovih dana strah.
Te
nedelje, kada je srpski lider, osuđen za ratne zločine u Hagu, najavio
novu turu represije, nacionalni strah se pretvorio u pitanje ko će biti
sledeća žrtva režima. Beograđani nisu bili u stanju sasvim da poveruju
da se njihov razmetljivi grad pretvorio u Dodž Siti, i da će od ubistva
Arkana, beogradskog ratnog zločinca i mafijaškog bosa, proteći samo
nekoliko nedelja do ubistva Pavla Bulatovića, ministra odbrane. Ko je, za
ime Boga, danas siguran u ovom gradu?
Da
li su ubistva u gangsterskom stilu stvarnost današnjice, "hit
dana"? I da li će Srbija, zemlja bezakonja, kako opozicija opominje,
biti uvedena u građanski rat? Niko od mojih srpskih prijatelja nije bio
zainteresovan da raspravlja o tom pitanju otvoreno. Čak ni vest da zapad
razmatra mogućnost da obnovi avionski saobraćaj sa Beogradom nije uspela
da ih razveseli. Međutim, u porodičnoj atmosferi, tokom zajedničkih
obroka, počinju da se pojavljuju teme koje ih muče.
"Stvari
postaju stvarno jezive", kaže Sonja, Beograđanka koja mašta o
kupovini, diskotekama i parfemima. "Veliki Tata se postarao da svi
ljudi budu oprezni. Priča se da opozicioni političari sada spavaju sa pištoljem
pod jastukom." U tako nešto teško je poverovati. Uključite prodržavnu
televiziju RTS (koja je za većinu Srba jedina alternativa nezavisnim
kanalima, čije emitovanje država ometa u vreme vesti), i naćićete se u
timu srećnih narodnih graditelja. Srbija je možda sopstvena senka, ali
je na putu potpunog oporavljanja, kako je to Slobodan Milošević objasnio
u svom retkom javnom obraćanju narodu. Izvršene su herojske
rekonstrukcije i, uz pomoć čarobnog štapića, sve je opet kao pre. Pomoću
novca dobijenog iz fonda crnog tržišta skoro godinu dana posle NATO
bombardovanja popravljeni su mostovi, fabrike i vojni objekti "istom
brzinom kojom su uništavani NATO projektilima", kako reče Milošević.
Finansijska apokalipsa od koje mnogi strahuju je ništa drugo, smatraju
zvaničnici, do tvorevina mašte.
Ali
strpljenje se polako troši – redovi za vize ispred stranih ambasada
postaju sve duži. Srećni Srbi donesu kući 25 funti mesečno, što nije
dovoljno da bi se napunila korpa sa voćem ili nabavio komad mesa.
Crnoberzijanski mafijaški carevi, podstaknuti i kontrolisani od države,
žive upadljivo raskošno i razmetljivo, a nasuprot njima, više od
polovine stanovništa živi ispod svakog nivoa siromaštva. Mladi Srbi iz
Beograda provode čitave dane u javnim bibliotekama i sajber-kafićima da
bi se malo ogrejali.
Uprkos
strahu od novog talasa represije kritika režima se ne smanjuje – oštra
je kao vetar koji šiba glavnim gradom. "Svaki novi dan je borba za
opstanak", kaže Milan Petrović, scenarista, koji svakodnevno izvodi
ritual sa svog balkona, vičući "Miloševiću, bitango,
odlazi!". Scenarista lamentira: "Živimo u bolesnom, kriminalnom
društvu. Trudimo se da se smejemo, ali teško je ostati normalan".
Upravo
u ime normalnosti, ministri spoljnih poslova EZ-a razmatraju mogućnost
produžavanja sankcija protiv Srbije. Pored potpunog istrebljenja srednje
klase (dakle, bez revolucije), bogaćenja Miloševićevih ljudi i masovnog
osiromašenja, embargo je onesposobio predsednika da dalje sramoti srpski
narod. Uprkos nameri zapadnog sveta da "udari" na vladajuću
elitu sa paketom novih sankcija, kod manjeg broja ovdašnjih ljudi vlada
mišljenje da će promene ubrzo nastati. Nažalost, veliki broj ljudi se
upravo tih promena plaši.
Milošević
je možda najomraženiji političar – sondaže pokazuju da bi preko 80
odsto ljudi volelo da "nevidljivi čovek" ode. U svojim snovima,
mnogi Srbi maštaju da predsednik ode poput Čaušeskua. U realnosti, međutim,
u odsustvu jake i sposobne alternative, izgleda da će Srbija još neko
vreme kaskati pod Slobinim vođstvom.
(The
Guardian)
Priredila Biljana Vasić
