Plastična
hirurgija na Internetu
Seci
uši krpi nos
Implementacija
silikona u grudi na vodećim američkim klinikama prošlost koja ustupa
mesto umecima napravljenim od silikonske opne ispunjene slanom vodom. Po
mišljenju stručnjaka, radi se o kvalitetnijim materijalima koji
izgledaju mnogo prirodnije
Čuvena
anegdota kaže kako na Internetu niko ne zna da li ste vi u stvari pas. Na
Mreži svako može da se predstavi onako kako mu najviše odgovara i da
taj identitet zdušno zastupa. Ako vam je taj virtuelni identitet
dovoljan, onda vam je ovaj tekst sasvim suvišan. No ima i onih koji nakon
što upoznaju na Mreži osobu svog života predstavljajući se recimo kao
dvojnica Pamele Anderson padnu u očaj kada sa tom osobom konačno treba
da se sretnu (u stvarnom svetu) i suoče je sa istinom da im je Rozen Bar
fizički bliža.
Bez
brige. Na Internetu ima dovoljno informacija i saveta za adekvatnu plastičnu
hirurgiju da se od ruskog hrta (i to mužjaka) napravi Gvinet Paltrou, i
obrnuto. Nije potrebno ni neko veliko znanje u pretraživanju. Svaki iole
ozbiljan pretraživač izbaciće vam na stotine hiljada mogućih odgovora
na najprostiji upit o “estetskoj hirurgiji” (plastic surgery),
a na vama je da pronađete ono što vam treba, od glave do pete.
Na
svojim stranicama posvećenim plastičnoj hirurgiji, poznata Majo klinika
(http://www.mayo.edu/staff/plastic/PLS-main.html)
citira jednog od pionira, Tagljakocija, koji je još 1570. godine rekao da
je glavni zadatak ove grane medicine da “popravi ono što je priroda
dala a sudbina uzela, ne samo da bi prijalo oku već da uspravi duh oštećenih”.
Sa ovim se u velikoj meri slaže i doktor Pol Šnur, predsednik Američkog
udruženja estetskih hirurga (ASPS) koji u velikoj meri demantuje da je
plastična hirurgija krajnje komercijalizovana, odnosno kozmetička.
“Istina je da je više od polovine zahvata napravljenih u 1998. bilo
rekonstruktivne prirode”, iznosi Šnur, dodajući da se tu uglavnom radi
o deformitetima, bolestima, infekcijama, povredama i tumorima.
Sudeći
po Internet prezentacijama, kozmetička hirurgija je ipak u prvom planu, a
neka istraživanja govore da je ova grana plastične hirurgije tokom
poslednje dve godine u velikom usponu. Samo u Americi i Kanadi u tom
periodu broj zahvata porastao je 50 odsto, dostigavši broj od preko
milion godišnje.
Cena
operacije kreće se od 1000 dolara do 8000 dolara za uobičajene zahvate,
bez uračunatih bolničkih troškova (bolnički dan u Americi staje između
šest i osam hiljada dolara!). Najskuplji zahvati su korekcija grudi
(smanjivanje, podizanje, povećavanje), a najtraženija je liposukcija
(isisavanje masnih tkiva). Slede korekcije očiju, zatezanje lica i tako
dalje.
Pored
informacija o ceni (uz obaveznu ogradu da se konačna cena može dobiti
tek nakon lekarskog pregleda), na ovim stranicama može se mnogo naučiti
i o najnovijim metodama u estetskoj hirurgiji.
Tako
saznajemo da je implementacija silikona u grudi na vodećim američkim
klinikama prošlost koja ustupa mesto umecima napravljenim od silikonske
opne ispunjene slanom vodom. Po mišljenju stručnjaka, radi se o
kvalitetnijim materijalima koji izgledaju mnogo prirodnije.
No, internet nije
samo marketing, tako da se u diskusionim grupama mogu naći i drugačija,
alarmantna upozorenja. Za one zainteresovane za korekciju grudi, od značaja
je diskusija alt.support.breast-implant na kojoj se iznose pozitivna i
negativna iskustva sa intervencijama estetskih hirurga, na primer to da
nije redak slučaj da se u pomenutoj slanoj vodi razviju alge i bakterije.
Plastičnoj
hirurgiji u najvećem broju pribegavaju ljudi između 35 i 50 godina
starosti, a tek tri odsto je mlađih od 18 godina, koji najčešće
koriguju nos, a potom i uši. Čak dvadeset odsto onih koji su imali neku
intervenciju plastičnog hirurga dolazi ponovo da bi korigovali nešto
drugo, dok se jedna trećina odlučuje na više od jednog zahvata
istovremeno.
Informacije poput
ovih, ali i veliki broj izuzetno korisnih stvari vezanih za plastičnu
hirurgiju, mogu se naći na specijalizovanim stranicama poput
www.plasticsurgery.org (iza koje stoji Američka asocijacija estetskih
hirurga), http://www.plastic-surgery.net/Frame9.html
(obiluje linkovima međunarodnih klinika koje praktituju
plastičnu hirurgiju) ili čak http://edae.gr
stranice u Grčkoj koje obiluju informacijama o
tehnikama, vrstama operacija i lekarima koji ih vrše. Van Amerike, zemlja
sa dobrom reputacijom je Brazil, gde rade vrsni stručnjaci, i to znatno
jeftinije nego u drugim zemljama, mada bi našem novčaniku možda više
odgovarao Kirgistan (http://www.kg/medicine/plastmicrosurg/).
Plastična
hirurgija izuzetno dobro je predstavljena i na jugoslovenskom delu
interneta. Na adresi Centar za opekotine, plastičnu i rekonstruktivnu
hirurgiju u Zvečanskoj ulici, koji obavlja gotovo sve vrste operacija
rekonstruktivne i plastične hirurgije. Na njihovoj prezentaciji navodi se
da godišnje obave 2100 operacija i 27.000 pregleda i usluga. Na internet
prezentaciji Vojno-medicinske akademije (http://www.vma.sv.gov.yu/)
nalazi se dosta šturo obaveštenje o Klinici za plastičnu hirurgiju i
opekotine. Svoju šansu za pronalaženje i informisanje zainteresovanih
ponajviše su iskoristile privatne klinike, koje na Internetu propagiraju
svoje usluge. Iako se svuda navodi da se cene formiraju individualno, neki
okvirni cenovnik usluga ne bi bio naodmet. Od adresa koje valja posetiti
izdvajamo klinike Medico (http://www.mesomedica.co.yu/),
Menssana (http://www.menssana.co.yu/)
i Milenijum (http://www.milenijum.co.yu).
Klijenti plastičnih
hirurga su u velikoj većini žene. Što se tiče muškaraca, oni se najčešće
obraćaju plastičnim hirurzima da bi korigovali nos i oblik očiju. Ni muškarci
nisu imuni na ugradnju umetaka, i najčešće to rade da bi istakli mišiće
ukoliko im prirodne predispozicije ne omogućavaju da ih razviju u
teretani. Ima i onih koji bi da uvećaju još ponešto. Tehnike postoje i
za dužinu i za širinu, ubacuje se masno tkivo koje je prethodno isisano
iz abdomena ili nekog drugog mesta na telu gde ga ima dovoljno, mada se na
internetu (www.big-penis.com)
po tom pitanju muškarcima sugeriše da se klone noža i okrenu – vežbi.
Zoran Stanojević
