Plasti�na
hirurgija na Internetu
Seci
u�i krpi nos
Implementacija
silikona u grudi na vode�im ameri�kim klinikama pro�lost koja ustupa
mesto umecima napravljenim od silikonske opne ispunjene slanom vodom. Po
mi�ljenju stru�njaka, radi se o kvalitetnijim materijalima koji
izgledaju mnogo prirodnije
�uvena
anegdota ka�e kako na Internetu niko ne zna da li ste vi u stvari pas. Na
Mre�i svako mo�e da se predstavi onako kako mu najvi�e odgovara i da
taj identitet zdu�no zastupa. Ako vam je taj virtuelni identitet
dovoljan, onda vam je ovaj tekst sasvim suvi�an. No ima i onih koji nakon
�to upoznaju na Mre�i osobu svog �ivota predstavljaju�i se recimo kao
dvojnica Pamele Anderson padnu u o�aj kada sa tom osobom kona�no treba
da se sretnu (u stvarnom svetu) i suo�e je sa istinom da im je Rozen Bar
fizi�ki bli�a.
Bez
brige. Na Internetu ima dovoljno informacija i saveta za adekvatnu plasti�nu
hirurgiju da se od ruskog hrta (i to mu�jaka) napravi Gvinet Paltrou, i
obrnuto. Nije potrebno ni neko veliko znanje u pretra�ivanju. Svaki iole
ozbiljan pretra�iva� izbaci�e vam na stotine hiljada mogu�ih odgovora
na najprostiji upit o �estetskoj hirurgiji� (plastic surgery),
a na vama je da prona�ete ono �to vam treba, od glave do pete.
Na
svojim stranicama posve�enim plasti�noj hirurgiji, poznata Majo klinika
(http://www.mayo.edu/staff/plastic/PLS-main.html)
citira jednog od pionira, Tagljakocija, koji je jo� 1570. godine rekao da
je glavni zadatak ove grane medicine da �popravi ono �to je priroda
dala a sudbina uzela, ne samo da bi prijalo oku ve� da uspravi duh o�te�enih�.
Sa ovim se u velikoj meri sla�e i doktor Pol �nur, predsednik Ameri�kog
udru�enja estetskih hirurga (ASPS) koji u velikoj meri demantuje da je
plasti�na hirurgija krajnje komercijalizovana, odnosno kozmeti�ka.
�Istina je da je vi�e od polovine zahvata napravljenih u 1998. bilo
rekonstruktivne prirode�, iznosi �nur, dodaju�i da se tu uglavnom radi
o deformitetima, bolestima, infekcijama, povredama i tumorima.
Sude�i
po Internet prezentacijama, kozmeti�ka hirurgija je ipak u prvom planu, a
neka istra�ivanja govore da je ova grana plasti�ne hirurgije tokom
poslednje dve godine u velikom usponu. Samo u Americi i Kanadi u tom
periodu broj zahvata porastao je 50 odsto, dostigav�i broj od preko
milion godi�nje.
Cena
operacije kre�e se od 1000 dolara do 8000 dolara za uobi�ajene zahvate,
bez ura�unatih bolni�kih tro�kova (bolni�ki dan u Americi staje izme�u
�est i osam hiljada dolara!). Najskuplji zahvati su korekcija grudi
(smanjivanje, podizanje, pove�avanje), a najtra�enija je liposukcija
(isisavanje masnih tkiva). Slede korekcije o�iju, zatezanje lica i tako
dalje.
Pored
informacija o ceni (uz obaveznu ogradu da se kona�na cena mo�e dobiti
tek nakon lekarskog pregleda), na ovim stranicama mo�e se mnogo nau�iti
i o najnovijim metodama u estetskoj hirurgiji.
Tako
saznajemo da je implementacija silikona u grudi na vode�im ameri�kim
klinikama pro�lost koja ustupa mesto umecima napravljenim od silikonske
opne ispunjene slanom vodom. Po mi�ljenju stru�njaka, radi se o
kvalitetnijim materijalima koji izgledaju mnogo prirodnije.
No, internet nije
samo marketing, tako da se u diskusionim grupama mogu na�i i druga�ija,
alarmantna upozorenja. Za one zainteresovane za korekciju grudi, od zna�aja
je diskusija alt.support.breast-implant na kojoj se iznose pozitivna i
negativna iskustva sa intervencijama estetskih hirurga, na primer to da
nije redak slu�aj da se u pomenutoj slanoj vodi razviju alge i bakterije.
Plasti�noj
hirurgiji u najve�em broju pribegavaju ljudi izme�u 35 i 50 godina
starosti, a tek tri odsto je mla�ih od 18 godina, koji naj�e��e
koriguju nos, a potom i u�i. �ak dvadeset odsto onih koji su imali neku
intervenciju plasti�nog hirurga dolazi ponovo da bi korigovali ne�to
drugo, dok se jedna tre�ina odlu�uje na vi�e od jednog zahvata
istovremeno.
Informacije poput
ovih, ali i veliki broj izuzetno korisnih stvari vezanih za plasti�nu
hirurgiju, mogu se na�i na specijalizovanim stranicama poput
www.plasticsurgery.org (iza koje stoji Ameri�ka asocijacija estetskih
hirurga), http://www.plastic-surgery.net/Frame9.html
(obiluje linkovima me�unarodnih klinika koje praktituju
plasti�nu hirurgiju) ili �ak http://edae.gr
stranice u Gr�koj koje obiluju informacijama o
tehnikama, vrstama operacija i lekarima koji ih vr�e. Van Amerike, zemlja
sa dobrom reputacijom je Brazil, gde rade vrsni stru�njaci, i to znatno
jeftinije nego u drugim zemljama, mada bi na�em nov�aniku mo�da vi�e
odgovarao Kirgistan (http://www.kg/medicine/plastmicrosurg/).
Plasti�na
hirurgija izuzetno dobro je predstavljena i na jugoslovenskom delu
interneta. Na adresi Centar za opekotine, plasti�nu i rekonstruktivnu
hirurgiju u Zve�anskoj ulici, koji obavlja gotovo sve vrste operacija
rekonstruktivne i plasti�ne hirurgije. Na njihovoj prezentaciji navodi se
da godi�nje obave 2100 operacija i 27.000 pregleda i usluga. Na internet
prezentaciji Vojno-medicinske akademije (http://www.vma.sv.gov.yu/)
nalazi se dosta �turo obave�tenje o Klinici za plasti�nu hirurgiju i
opekotine. Svoju �ansu za pronala�enje i informisanje zainteresovanih
ponajvi�e su iskoristile privatne klinike, koje na Internetu propagiraju
svoje usluge. Iako se svuda navodi da se cene formiraju individualno, neki
okvirni cenovnik usluga ne bi bio naodmet. Od adresa koje valja posetiti
izdvajamo klinike Medico (http://www.mesomedica.co.yu/),
Menssana (http://www.menssana.co.yu/)
i Milenijum (http://www.milenijum.co.yu).
Klijenti plasti�nih
hirurga su u velikoj ve�ini �ene. �to se ti�e mu�karaca, oni se naj�e��e
obra�aju plasti�nim hirurzima da bi korigovali nos i oblik o�iju. Ni mu�karci
nisu imuni na ugradnju umetaka, i naj�e��e to rade da bi istakli mi�i�e
ukoliko im prirodne predispozicije ne omogu�avaju da ih razviju u
teretani. Ima i onih koji bi da uve�aju jo� pone�to. Tehnike postoje i
za du�inu i za �irinu, ubacuje se masno tkivo koje je prethodno isisano
iz abdomena ili nekog drugog mesta na telu gde ga ima dovoljno, mada se na
internetu (www.big-penis.com)
po tom pitanju mu�karcima sugeri�e da se klone no�a i okrenu � ve�bi.
Zoran Stanojevi�
