De�urstvo
U
zemlji godinama svikloj da neko ne�to namerava da preuzme, otme, preko no�i
prisvoji, stavi pod svoju kontrolu, uzapti, uni�ti, o�teti, ukrade i
odnese dugo ve� postoji jedinstvena institucija kratkog i jasnog imena
� de�urstvo.
De�urni
je svaki onaj kome zapadne red da de�ura, ovla��en da ne�to brani,
zabrani ili ne dozvoli. Kad god bi Rusi i Amerikanci krenuli oko ne�ega
da se nate�u, u radnim organizacijama bivao je zakazan sastanak, a na
njemu organizovana de�urstva. Obi�no je organizator sastanka ve� imao
pripremljen spisak sa preciznim rasporedom, a trampa predvi�enih smena
bila je mogu�a jedino u slu�aju obaveza kao �to su � svadbe, sahrane
i parastosi i dolazak majstora u ku�u. U preduze�u je obavezno postojao
orman, u najve�em broju slu�ajeva gvozdeni, uvek dobro zaklju�an, za
koji se polu�apatom tvrdilo da se u njemu nalaze pu�ke. Vi�e detalja
znao je samo onaj koji je bio zadu�en za narodnu odbranu, ali je tajnu �uvao
zagonetnim �utanjem. Orman i pu�ke nisu bili u nadle�nosti de�urnog,
on je samo znao da su one tu, �to mu je ulivalo dodatnu sigurnost i
davalo na va�nosti bez obzira na to �to nikada nije imao klju�. Njegovo
je bilo da obavesti direktora, onog iz narodne odbrane ili nekog tre�eg,
a taj se posao zvao � uzbunjivanje. Zami�ljeno je bilo da de�urni u
gluvo doba no�i, kada primeti ne�to sumnjivo, okrene odre�eni
telefonski broj i vikne � u z b u n a ! A nadle�ni �e ve� znati �ta
treba da radi. Te�ke no�ne sate de�urni je smeo da prekrati �itanjem,
slu�anjem radio programa i stalnim obilascima objekta koji mu je poveren,
a du�io je svesku u koju je morao da upi�e da se u vreme njegovog de�urstva
doga�alo ili se nije doga�alo to i to. Najstro�e je bilo zabranjeno
spavanje, mada su dve spojene stolice i zimski kaput umesto �ebeta gotovo
redovno uspevali da namame de�urnog da podlegne isku�enju.
�itava
nauka oko de�urstava, prava i obaveza de�urnog, njegovih ovla��enja i
postupanja u toku de�urstva razvila se u okrilju nekada�nje JNA. Tamo se
stra�arilo, po�ar�ilo i de�uralo zbog svega i sva�ega, na svakom
mestu i u svako doba. Te su aktivnosti imale i posebno ime koje je vojsci
naro�ito imponovalo. Zvale su se borbena gotovost.
Znam
�oveka koji je tokom svog boravka u vojsci �ak i za takve prilike bio de�urni
na neobi�nom mestu. Kod klozeta! Nije taj, me�utim, �uvao klozet od
mrskih zavojeva�a koji su namerili da ba� tu ostvare svoje podle namere.
Taj je imao da brani sopstvenoj vojsci da koristi WC, to jest da
"organizije plansko kori��enje okolnih objekata za svrhe kojima je
ranije koristio klozet koji je predmet de�urstva".
Pri�a
je ovakva: klozet je bio poljski, otpadne materije odlazile su odatle u
septi�ku jamu, a ona se vremenom prepunila i po�ela da se izliva.
Valjalo je stvar hitno re�iti kako neprijatni mirisi ne bi uticali na
stanje borbene gotovosti vojske, pa su stare�ine pribegle oprobanom re�enju
� organizovano je dvadeset�etvoro�asovno de�urstvo po utvr�enom
rasporedu. De�urni je za ovu priliku, budu�i da je u pitanju oru�ana
sila a ne tek neka radna oranizacija, bio do zuba naoru�an pu�kom M 48
sa bajonetom i imao zadatak da svakog vojnika kojem je prigustilo pa je
planirao da stvar zavr�i u klozetu odvrati od takve namere. Kad bi de�urni
beskompromisno viknuo "stoj, ne mo�e", onaj �to se ve� iz
daleka hvatao za �lic zgranuo bi se misle�i da je posredi neka �ala. Pu�ka,
bajonet i prodoran, ozbiljan i �vrst pogled de�urnog, me�utim, jasno su
sugerisali da od obavljanja posla na tom mestu ne�e biti ni�ta.
"I
�ta �u ja sad", prvo je �to bi palo na pamet vojniku da pita.
"Ovde
ne mo�e", odgovarao bi de�urni jetko, ne zato �to nije znao gde
treba da po�alje vojnika u �ziolo�koj nevolji, nego zato �to de�urstvo
jednostavno podrazumeva tajanstvenost i veo misterije.
Ubrzo
je po�elo da se pri�a da klozet vi�e nije klozet nego skladi�te
municije, locirano ba� tu da bi se neprijatelju zavarao trag. Jedino nije
bilo jasno za�to i dalje smrdi, ali su naj�e��a tuma�enja sugerisala
da je i to deo taktike.
Posle
je do�ao onaj kamion �to �isti klozete, pa je de�urstvo na tom mestu
ukinuto.
De�urstva
su neretko, a poslednji put masovno pro�log prole�a, organizovana u
stambenim zgradama. U ovim se slu�ajevima predsednik ku�nog saveta naj�e��e
odlu�uje za � trojke. To zna�i da po trojica kom�ija ima da dre�de u
haustoru zgrade ili na drugom zgodnom mestu, vode preciznu evidenciju o
tome ko je kad u�ao i iza�ao, kod koga ko ide, da li i �ta unosi ili
iznosi, kao i o tome ima li �togod sumnjivo ili neuobi�ajeno. Na kraju,
de�urni o svemu sa�ine precizan zapisnik. U slu�ajevima haustorskih de�urnih
trojki dozvoljavaju se me�usobni razgovori kao i prisustvo drugih
zaludnih kom�ija, a toleri�u se vinjak (tajno) i meze (javno), papu�e,
�amlice donete od ku�e i �ebe za svakog de�urnog da se uvije ako je
hladno.
Ima
samo jedna stvar zajedni�ka za sve poznate tipove de�urstava, bez obzira
na to gde su i kako ona organizovana: nije zabele�eno da je de�urni bilo
kada uspeo da sa�uva to �to mu je povereno ako je neko zaista imao
nameru da u�ini ne�to ozbiljno.
Vladan
Radosavljevi�
