Vreme broj 481, 25. mart 2000.

Javljam se iz Kanade. Sa svojim sam sinom ovde ve� tri godine, �to zna�i da se ve� mo�emo smatrati dr�avljanima ove zemlje. Moram priznati da nisam agilna u �itanju novina, ali ono �to pro�itam vrlo je deprimiraju�e. Kada �e u Srbiju do�i demokratija? To se pitam i ja i svi koje znam. Ako imate bilo kakav ohrabruju�i odgovor, molim vas objavite. Ili po�nite da sakupljate ljude za neki novi egzodus. Nadam se da se razumemo. Jedino se nadam da novi Arsenije �arnojevi� ne�e biti Slobodan Milo�evi�.

Emina Lapi�, Kanada

�lagerski papa
"�ovek koji je izmislio Bitlse"; "Vreme" br. 480

Zaboravili smo kako izgleda pravi profesionalno napisan �lanak o jednom �oveku. Ono �to je N. Gruji�i� napisao prelepo je i �asno. Niti je Dr�avna krugovalna postaja Zagreb iz 1944, niti je "stari veseljak Tito", niti bilo �ta �to je pro�lo, a sa �im se sa nekih usiljenih visina �esto izrugujemo, podvrgnuto ru�nom tretmanu ironije, niti smo osetili koje narodnosti ili bilo koje je druge pripadnosti bio pokojni Ivo Robi�.

On je bio veliki umetnik, svetski reprezentant onda�nje zajedni�ke dr�ave, ljubimac svih koji se razumeju u muziku i skroman �ovek; gradjanin evropskih i svetskih manira. Izraz da je bio papa doma�e �lagerske muzike opravdan je. Mo�ete se ponositi takvim tekstom u kojem se ni vera, ni nacija, ni regija, ni politika, ni istorija ne me�aju u faktografiju i ljudsku veli�inu jednog vrhunskog, omiljenog umetnika.

T. Mandi� i �itaoci s Karaburme

Pitanje pokvarenog jajeta
"Rok i urbanost"; "Rok i rat"; "Rok i stav"; "Vreme" br. 480

Svoju obavezu da otpi�em �ak trojici �italaca kojima se nije svideo moj tekst "Bosanski rok" objavljen u rubrici "Vreme u�ivanja" poku�a�u da olak�am izbegavanjem polemike sa gospodinom Tomislavom Vojni�em. Odgovor na pitanje koje ga mu�i g. Vojni� mo�e da na�e u spornom tekstu, pod uslovom da ga malo pa�ljivije pro�ita � ja sam napisao, ne moram, valjda, i da crtam! Isto va�i za neka od pitanja g. Mi�a Vurdelje. Na ona druga ne�u da mu odgovaram jer bih se brzo upleo u po definiciji besmislenu raspravu o ukusima.

Zato bih se rado osvrnuo na najkra�e, ali najzanimljivije pismo g. Milana Sta�evi�a, koji mi s pravom zamera �to u�ivam a da nisam zauzeo stav. Jedan �apekov junak, g. Musil, bio je poznat kao �ovek koji ne �ivi u braku nego u problemu braka, za razliku od g. Kafke koji veli: "Za mene je jaje jaje, i kada bi neko po�eo da mi pri�a o problemu jajeta, ja bih se upla�io da je to jaje pokvareno." Mada sam godinama �iveo u skladu s pogubnom filozofijom g. Kafke, obe�avam g. Sta�evi�u da �u ubudu�e s gnu�anjem odbacivati svaku mogu�nost da ma i na trenutak u�ivam u bilo �emu � pi�u, hrani, engleskom fudbalu, seksu, preferansu... � sve dok ne ne sagledam situaciju i o svemu ne izgradim jasan i nedvosmislen stav.

Gospodin Sta�evi� jo� lucidno zapa�a: "... tekst bi morao biti mnogo li�niji, svestan subjektivnog, koje nikako nije bez zna�aja". Sla�em se: muka je kad jedan novinski tekst nije svestan subjektivnog. Jo� je ve�a muka kada pisac, valjda od silnog velemudrovanja, ne sti�e ni da bar dva puta pro�ita svoj sastav pre nego �to ga po�alje nekim novinama.

S po�tovanjem,

Uro� Komlenovi�

prethodni sadr�aj naredni