Vreme broj 482, 1. april 2000.

Nesta�ica insulina

Uzmi ili umri

Sto dvadeset hiljada dijabeti�ara danima traga za humanim insulinom. Dr�ava, zbog besparice, nudi mali izbor insulina, uglavnom �ivotinjskog porekla. Lekari se sla�u da je vra�anje u ve�oj meri svinjskom insulinu i klasi�nom �pricu korak nazad u le�enju dijabetesa. Ali da bi se opstalo u �ivotu, zamena mora da se upotrebi

Podela insulina iz humanitarne pomo�i u beogradskim dr�avnim apotekama pre petnaestak dana bila je vi�e od upozorenja da na tr�i�tu lekova ne�to ozbiljno ne funkcioni�e kako treba. Pristigli insulini su bukvalno "planuli", na pojedinim mestima i za pola sata. O�evici, dijabeti�ari, pominju duge redove, lomljenje stakala na jednoj apoteci, a navodno je bilo i potezanja pi�tolja. Glavna bitka u redovima vodila se oko Novonordiskovih humanih insulina koji se koriste u tzv. pen terapiji. Pored insulina danskog Novo Nordiska, u humanitarnoj raspodeli su se na�li i insulini u bo�icama vr�a�kog Hemofarma, koji su u poslednje vreme retkost u ovda�njim apotekama.

Jo� jedna stvar je dodatno uznemirila ovda�nje dijabeti�are i ne samo njih: funkcioneri iz Vlade Srbije nedavno su najavili uvoz sirovina, gotovih lekova i animalnih insulina svinjskog porekla iz Kine, kojima bi se, po njihovoj oceni, znatno ubla�ile nesta�ice lekova, posebno onih za hroni�ne bolesnike, pa i dijabeti�are.

Indijski medikamentski sindrom koji nam se dogodio ne�to ranije (povod je bio uvoz lekova iz ove zemlje), u vidu burnih reakcija javnosti navikle na poznate evropske i svetske proizvo�a�e sirovina i lekova sa kojima je isklju�ivo sara�ivala ovda�nja, nekad mo�na farmaceutska industrija, bio je bezazlen u odnosu na kinesku varijantu. Zdravstveno iole upu�eni gra�ani danas pa�ljivo zaviruju u kutijice s medikamentima, merkaju sve primitivnija pakovanja lekova ne bi li na�li kineske tragove. Ako posumnjaju, vra�aju lekove. Oni sa pone�to dubljim d�epom kupuju po privatnim apotekama inostrane lekove ili ih naru�uju iz krajeva biv�e nam domovine.

KOBNE GRE�KE: Dijabeti�ari spadaju u pacijente kod kojih se gre�ke u doziranju i primeni insulina, njegova �isto�a ili ne�isto�a pla�aju glavom, a u bla�oj varijanti te�kim posledicama po ionako naru�eno zdravlje. Svoju bolest su prinu�eni da nose celog �ivota i svaki, i najmanji poreme�aj u snadbevanju insulina, bez koga ne mogu nijedan dan, naravno da izaziva u�asnu strepnju, dodatni strah od komplikacija i smrti. �to zbog te�kog oboljenja, �to zbog pristojnijih ekonomskih uslova u kojima smo �iveli, oboleli od dijabetesa uspevali su uz dobru i savremenu lekarsku pomo� da izdejstvuju za sebe dobar standard le�enja koji je podrazumevao dobar pro�i��en insulin i efikasan na�in njegovog uzimanja. Po jo� va�e�em zakonodavstvu o zdravstvenoj za�titi stanovni�tva, �e�erna bolest spada u grupu oboljenja �ije le�enje u potpunosti pada na teret dr�ave.

Danas dijabeti�ari stoje u redovima za lekove bez kojih ne mogu. U praksi to izgleda ovako: najpre se mora oti�i kod lekara, koji vam napi�e koji sve insulini dolaze u obzir, po�to onog koji ste koristili godinama nema. Pacijent onda obi�e apoteke i sa spiskom onoga �to je, ako je, prona�ao vra�a se kod lekara, koji mu prilago�ava terapiju mogu�im varijantama.

Oni koji imaju novca i ne �ele da se odreknu svoje terapije i na�ina davanja kupuju skupe insuline u inostranstvu, ili na doma�em tr�i�tu ispod ruke. Siroma�niji obijaju pragove proizvo�a�a, distributera lekova i humanitarnih organizacija, a dr�niji "prete" pred lekarima, kad im ponude zamenu terapije, da �e radije umreti nego promeniti lek.

Prema podacima Republi�kog zavoda za za�titu zdravlja, koji u ovom trenutku ne obuhvataju poslednju stresnu godinu kroz koju smo pro�li, u Srbiji je registrovano vi�e od 120.000 �e�era�a. Procena je da ih vi�e od tre�ine koristi insulinsku terapiju.Ve� trideset godina (od 1970. godine) va�i propis o zdravstvenoj za�titi po kome je prijavljivanje svakog obolelog od �e�erne bolesti obavezno.

EVIDENCIJA: Dr Ljubinka Mar�eti� iz Gradskog zavoda za zdravstvenu za�titu Beograda upozorava u razgovoru za "Vreme" da svi na�i sugra�ani iz raznoraznih razloga ne prijavljuju svoju bolest, i da se procenjuje da ih u Beogradu ima bar duplo vi�e od, prema preliminarnim podacima za 1999. godinu, zvani�no registrovanih 34.773.

"Negde oko dva odsto stanovnika Beograda, govorim o registrovanim, boluje od �e�erne bolesti. I dok smo u 1990. na deset hiljada stanovnika imali 122 dijabeti�ara, u pro�loj godini zabele�eno je, tako�e na deset hiljada stanovnika, 212 obolelih.

U Beogradu od dijabetesa �e��e oboljevaju �ene nego mu�karci: 55 odsto prema 45 odsto. Prose�na starost obolelih je u pro�loj godini porasla na 57 godina.

To je starosna karakteristika stanovni�tva Beograda, koje je za ovih deset godina dosta ostarilo.

Dr Mar�eti� upozorava i na znatan udeo �e�era�a u ukupnom broju umrlih stanovnika Beograda: "Dva odsto na�ih sugra�ana umire zbog dijabetesa kao jedine dijagnostikovane bolesti. Ali zabrinjava drugi podatak: od ukupnog broja umrlih u Beogradu, 13 odsto na�ih sugra�ana umrlo je sa dijagnozom �e�erne bolesti kao prate�im oboljenjem. Ta�nije, dijabetes je ubrzao smrt od �loga, infarkta miokarda, sepse, bubre�ne insuficijencije. Sva ova oboljenja su i ina�e �esto posledica �e�erne bolesti.

PEDESET PA DESET: U Beogradu je 1990. godine sa dijagnozom �e�erne bolesti umrlo 1256 ljudi. Osam godina kasnije taj broj je uve�an tri do �etiri puta, i popeo se na 4696 umrlih. To govori da se u Beogradu sve vi�e oboljeva ali i umire od �e�erne bolesti."

Ni doktori ni dobavlja�i ne spore da u Srbiji nema dovoljno nijednog a pogotovu humanog insulina. Pesimisti procenjuju da bi prave neda�e s nesta�icom ovog leka mogle nastati ve� za dve nedelje, ako se ni�ta ne preduzme. Od pedesetak vrsta insulina brzog, srednjeg i dugog dejstva, koliko je zvani�no registrovano za upotrebu na tr�i�tu u SR Jugoslaviji, u apotekama se danas sporadi�no mo�e na�i tek desetak vrsta, i to doma�ih proizvo�a�a ili "prepakiva�a" insulina, Hemofarma i Galenike.

Beogradski apotekari su nam tako�e potvrdili da i doma�eg insulina jedva da ima, da je asortiman znatno su�en, i da je te�ko na�i i zamenu za odgovaraju�i lek, �ak i me�u doma�im proizvo�a�ima. Insulina strane proizvodnje ve� dugo uop�te nema.

�ta se zapravo dogodilo? Cinici bi rekli ono na �ta smo se ve� svikli: besparica i ve� posrnula varijanta snala�enja u kojima �ivimo ve� deceniju. Ljudi oboleli od �e�erne bolesti nisu u prilici da se snalaze. Oni boluju �itav �ivot, imaju svoje navike, precizno utvr�ene lekove i na�in terapije. Njihova te�ka bolest zahteva dobre, kvalitetne i proverene lekove, a izbor u saniranju bolesti i odr�avanju �ivota kre�e im se izme�u insulina �ivotinjskog porekla (najpoznatiji je svinjski) i humanog, koji su ovda�nji lekari, prate�i svetska dostignu�a u le�enju, svesrdno primenjivali i preporu�ivali pacijentima. Naravno s pravom. Devedesetih je klasi�na terapija �prica i igle i bolnog bodenja sopstvenog tela nekoliko puta dnevno u znatnoj meri i kod nas zamenjena gotovo bezbolnom upotrebom insulina, posebno pogodnog za decu i slepe bolesnike. Re� je o tzv. pen terapiji, u kojoj se primenjuje, pen brizgalica, koja se mo�e nositi u d�epu i ima ta�no utvr�enu dozu insulina potrebnu odre�enom pacijentu. Dakle, nema �prica, nema tempiranja doze. Sve u svemu, sigurnije, humanije i preciznije. Pen je, naravno, podrazumevao isklju�ivo kori��enje humanog insulina.

Na na�em tr�i�tu obezbe�ivala ga je danska firma Novo Nordisk, preko veletrgovine Velefarm. Za uvoz Nordiskovog humanog insulina u bo�icama bio je, a to je i danas, zadu�en Hemofarm.

Snadbevanje insulinom strmoglavo je krenulo nani�e pro�le godine, kada je dr�ava otela Pani�ev ICN, koji mu je nekoliko godina pre toga uz veliko poverenje i pompu prodala.

DUGOVI: U na�oj temi pri�a o Galenici bitna je jedino stoga �to je ova nekad mo�na farmaceutska ku�a obezbe�ivala za na�e tr�i�te i humani i svinjski insulin, i posedovala tehnologiju za potpuno pre�i��ene insuline. Tehnologija i danas postoji, ali izgleda da manjkaju sirovine.

"Dok je postojao ICN Galenika, u aran�manu sa poznatim svetskim ku�ama (Hofman la Ro� i Lili) jugoslovensko tr�i�te je podmirivano najpre sa svinjskim a potom i sa humanim insulinom.

Nikada nismo kao fabrika imali profit na insulinu, ali smo se trudili da podmirimo tr�i�te. Mese�no smo proizvodili 100.000 pakovanja svih vrsta insulina, osim pen sistema. Tr�i�tu je mese�no isporu�ivano i 80.000 do 100.000 tableta za dijabeti�are, ka�e za "Vreme" Tanja Brkovi�, jedan od rukovodilaca nekada�nje ICN-a, sada na privremenom radu u Podgorici. Napominje tako�e da je, kada su morali da napuste fabriku po�etkom februara pro�le godine, na lageru ostalo sirovina za jednogodi�nju proizvodnju insulina. Sa nestankom ICN-a i bombardovanjem, i slabim pla�anjem za isporu�ene sirovine, nestali su i strani Galenikini partneri.

Podse�anja radi, dr�ava je u to vreme od Hemofarma, koji je u ukupnoj proizvodnji insulina u�estvovao tek sa 20 odsto, zahtevala da nadomesti manjak insulina na ovda�njem tr�i�tu. Iz fabrike se na takav zahtev reagovalo smanjenjem proizvodnje, a dr�ava je za uzvrat zapretila uvozom.

Najve�i snadbeva� jugoslovenskog tr�i�ta humanim insulinom, a jedini pen terapijom, jeste Novo Nordisk iz Danske. Zakoniti zastupnik i konsignater za pomenutu pen terapiju Nordiskovih insulina od pre pet godina je Velefarm, a za humani insulin u bo�icama Hemofarm.

Predrag Rado�evi� i Ratko Miladinovi�, iz beogradskog predstavni�tva Novo Nordiska, ka�u za "Vreme" da deficitarnih insulina ima na konsignaciji i da oni ne sti�u do apoteka zbog velikih dugovanja. To nam je na neki na�in i potvr�eno u Velefarmovom saop�tenju upu�enom, na na�u molbu, "Vremenu".

"Zaista smo u�inili sve. Na�a roba je stizala i u vreme bombardovanja. Na ovom tr�i�tu smo dugo, i u neko bolje vreme pen terapijom je bilo pokriveno 50 odsto ovda�njih korisnika insulina. Jednoipogodi�nji dug Velefarma prema Novo Nordisku dosti�e 15 miliona nema�kih maraka. Izmirenje samo dela dugovanja zna�ilo bi povratak na�ih insulina na ovda�nje tr�i�te", ka�u na�i sagovornici.

Ne negiraju primedbe ovda�njih partnera da je pen terapija, skupa ali je obja�njavaju cenama na svetskom tr�i�tu, po kojima Novo Nordisk (ina�e najve�i evropski snabdeva� humanim insulinom i pen terapijom) posluje. "Konsignaciona cena je oko 60 DEM, i odnosi se na jednu kutiju od 1500 jedinica insulina. Pacijentu je to uglavnom dovoljno za nekih 40 dana.

Mereno po svetskim cenama, insulin u bo�icama je tek ne�to malo jevtiniji. Jedna bo�ica sadr�i 400 jedinica i pacijentu su potrebne �etiri da bi nadomestio jedno pakovanje pena."

U Novo Nordisk se ina�e dnevno javi i do 200 ljudi, pitaju�i za insulin ili tra�e�i pomo�.

Niko od lekara sa kojima smo razgovarali nije negirao dostignu�a pen terapije. Re� je o intenziviranoj terapiji kojom se �to je mogu�e vi�e simulira fiziolo�ko lu�enje insulina.

Ona se danas smatra najboljom terapijom jer obezbe�uje najbolju glikemijsku regulaciju od koje zavisi stepen kasnijih mogu�ih komplikacija. Dobrom regulacijom se, na primer, odla�u gubitak vida, gubitak bubrega, gangrene i sli�no.

�ak su i zemlje u na�em okru�enju uvele kori��enje humanog insulina i pen terapije.

LE�ENJE I POSLEDICE: Prema podacima Svetske zdravstvene organizacije, ni Albanija vi�e ne upotrebljava animalni insulin. Bugarska uskoro prestaje a Ruminija po�etkom idu�e godine. Nema ga vi�e ni u Bosni ni u Makedoniji.

U svojim zdravstvenim ra�unicama svet polazi od toga da je najbolja terapija za dijabetes jeftinija od posledica koje on mo�e izazvati. Dijabetes je u svetskim razmerama veoma rasprostranjena bolest. U SAD, na primer, deset miliona ljudi boluje od �e�erne bolesti. Stru�njaci svetske zdravstvene organizacije su izra�unali da se u svetu samo tri odsto ukupnog novca za zdravstvo tro�i na dijabetsku terapiju, a �ak 60 odsto na saniranje posledica �e�erne bolesti prouzrokovanih neadekvatnom terapijom.

"Nema sumnje da je davanje insulina pomo�u pena mogo lak�e pre svega za bolesnike, a jo� je va�nija preciznost u doziranju koja se njima posti�e. Mi smo ga kao sistem moderne terapije preporu�ivali i davali pacijentima kad god smo mogli. I funkcionisalo je", napominje dr Mirjana Draga�evi� iz Instituta za endokrinologiju u Beogradu, upozoravaju�i da nesta�ica ove vrste terapije ugro�ava grupu pacijenata koja je na takozvanoj intenziviranoj terapiji." Re� je o mladima i trudnicama, kojima �e biti prosto nemogu�e �etiri puta dnevno davati insulin pomo�u obi�nih �priceva i igala. Tu su dalje i slepi bolesnici i bebe. Oni �e jednostavno biti uskra�eni za primenu jedne savremene terapije.

Postoje utvr�ene indikacije za primenu odre�ene vrste insulina na osnovu kojih se lekar i odlu�uje koji �e insulin da prepi�e pacijentu."

Na na�e pitanje da li je mogu�e jednu vrstu insulina zameniti drugom, dr Draga�evi� ka�e: "U nedostatku jedne vrste insulina mogu�a je zamena drugim, ali u tom slu�aju moramo razmi�ljati o ga�enju utemeljenih doktrinarnih stavova koje smo postigli primenom svetske medicine u ovoj oblasti."

TV TERAPIJA: Lekari se sla�u da je vra�anje u ve�oj meri svinjskom insulinu i klasi�nom �pricu korak nazad u le�enju dijabetesa. Ali da bi se opstalo u �ivotu, zamena mora da se upotrebi.

Nova terapija, pretpostavlja i novu, kompletnu edukaciju pacijenata obolelih od dijabetesa. Mo�e li iko i da pretpostavi koliko �e vremena i snage biti potrebno �e�era�ima koji su na intenziviranoj terapiji (njih 15 do 20 odsto) i njihovim lekarima da ponovo krenu od po�etka, kako da modifikuju svoje doze insulina, kako da koriste �priceve i sli�no. Sve u svemu, povratak na le�enje od pre dvadeset godina.

O problemima insulina u Srbiji retko ko ho�e javno da govori. U proteklih deset dana nismo uspeli da u glavnoj ustanovi za zdravstveni dinar, samim tim i za snabdevenost tr�i�ta lekovima, Fondu za socijalno i zdravstveno osiguranje do�emo do sagovornika.

Dr Teodora Belji�, predsednik Dru�tva za borbu protiv �e�erne bolesti Beograda, ve� je po�ela preko dr�avne TV da edukuje dijabeti�are kako da se prilagode novim uslovima le�enja. To smo li�no saznali kada smo je zamolili za razgovor. Preporu�ila nam je da gledamo RTS. I evo �ta smo �uli:

"Danas se u svetu koriste samo visokopre�i��eni insulini: to je svinjski SPP i humani insulin HM. Uvek pacijentima ka�emo da pogledaju �ta pi�e. Oni koji su bili na humanim insulinima na penkalu mogu da pre�u na humani insulin u fla�icama bez problema sa istim brojem jedinica. Ako nema humanog, mogu da pre�u na SPP insuline. Postoji mali procenat ljudi koji to ne mogu da urade. To su alergi�ni, zatim, uvek ka�emo, uvek mora da bude humanog insulina za decu i trudnice. Za�to? On je ja�i i potrebna je manja doza insulina da bi se ostvario efekat. Svi ostali sa humanog mogu da pre�u na visoko pre�i��ene svinjske insuline, ali �e biti promena u dozama. Nije svaki �pric isti, niti fla�ice. Ako su nekom zaostale stare zalihe, moraju da znaju da ne mogu ovaj insulin koji ide u penkalo sada da uvla�e u �pric, jer to mo�e da izazove neprijatne posledice. Jo� jednom ponavljam, nema problema u prelasku s humanog na svinjski insulin."

Drugi lekari s kojima smo razgovarali nisu bili tako odre�eni. Jedan od njih nam je rekao da su �e�era�i rizi�na grupa kod koje se nikad ne zna. Zatim, posledice neprimerene terapije mogu se pojaviti tek kasnije.

Kada je pre godinu dana Hemofarm u�ao zbog insulina u duel sa srpskom vladom i Fondom, ve� je bilo izvesno da �e, posle problema u Galenici, ova poslovi�no dobra firma morati da podnese sav teret ovda�nje bede. Fond ne dozvoljava pove�anje cena lekova, a pod sada va�e�im uslovima i tro�kovima nemogu�e ih je proizvoditi bez gubitaka. Ispra�njena kasa zdravstva nije u situaciji da proizvo�a�ima i trgovcima blagovremeno nadoknadi tro�kove ni za proizvedene i plasirane lekove.

Kad je u pitanju humani insulin, krug se zatvorio: Novo Nordisku, koji je sa gotovo 90 odsto pokrivao srpsko tr�i�te, ovda�nji poslovni partneri, veletrgovine i proizvo�a�i duguju silan novac. Njima pak sve to duguje Fond za zdravstveno i socijalno osiguranje. Ko sve duguje Fondu te�ko je i nabrojati. U svakom slu�aju politika bo�ice insulina za dve marke, zarad socijalnog mira � pokazala se neodr�ivom. Kad stigne cena za takvo pona�anje prema dijabeti�arima, ve� �e neki drugi bolesnici biti na tapetu. Doktori �ute, dr�ava obe�ava kineski insulin umesto da radi svoj posao: da po�tuje ono �to je propisala. Zakonom je preuzela na sebe brigu o le�enju, pored ostalog, i 120.000 �e�era�a. I to o sopstvenom tro�ku. Proteklih godina je uspela samo da ih upla�i nesta�icama lekova bez kojih ne mogu. I potpuno sludi � da od drveta ne vide �umu.

Branka Kaljevi�

Saop�tenje 

Beogradski Velefarm, koji se bavi prodajom, distribucijom i uvozom lekova, poslovni je partner Novo Nordiska, poznatog svetskog proizvo�a�a humanog insulina i sistema tzv.     pen terapije. Na na�a pitanja za�to u apotekama nema humanog stranog insulina i ho�e li ga biti i kada, odgovorili su nam saop�tenjem koje u celini prenosimo

Saop�tenje za javnost

1. Novo Nordisk insulina nema u apotekama zato �to postoji veliko dugovanje prema dobavlja�u.

2. U toku 1998. Velefarm je isporu�io oko 619.000 penkalo-insulina od 100 IJ ili oko 190 miliona insulinskih jedinica actrapida, insulatarda i mixtarda.

U toku 1999. godine Velefarm je isporu�io 240.000 ampula ili 72 miliona jedinica gore pomenutih insulina.

3. Normalizacija tr�i�ta novonordiskovim insulinima zavisi isklju�ivo od dinamike izmirenja obaveze prema proizvo�a�u.

U Beogradu 27.3 2000.

Svedo�enje

Beogra�anka M.M., majka de�aka obolelog od dijabetesa, ve� punih �est godina hrabro se bori sa bole��u svog deteta. Ovo je njeno svedo�enje o tome �ta u ovo sumorno i sirotinjsko vreme u kome �ivimo zna�i boriti se sa bole��u i svim ostalim �to uz to ide: nabavkom lekova kojih nema, hrane, davanjem nimalo prijatne terapije, �ivljenjem izme�u straha od budu�nosti i �elja za normalnim detinjstvom deteta.

"Razboleo se s 15 meseci. I evo ve� punih �est godina �ivimo s tim � s insulinom od prvog dana. Sve �to je potrebno za svakodnevnu terapiju morate da imate u zalihama, jer ovde se nikad ne zna, da li i kada �ete u apotekama da na�ete lek, �pric i ostalo. Mnogo toga treba svakog meseca. Insulin se dobija na recept, ali ga nema. Od prvog dana na�e dete koristi kombinaciju humanih insulina koje Galenika proizvodi u saradnji sa ameri�kom kompanijom Lili. Tako je bar dosad bilo. Naj�e��e smo se snalazili tako �to smo na�li vezu u Galenici. Dete jo� prima male doze pa mese�na potro�nja nije velika. U apotekama toga uop�te nema. Nije nimalo jednostavno. Treba dnevno, u zavisnosti od potrebe, kombinovati i odre�ivati doze leka. Sad ve� imam iskustva u tome. Ranije je bilo te�ko. Imala sam prosto no�ne more. Probudim se no�u, pa mislim da li sam mu i kada dala insulin. Prolazi �ovek kroz razne faze.

Ne bismo mogli da funkcioni�emo bez aparata za kontrolu �e�era, koju radimo tri do �etiri puta dnevno. A to ko�ta. Samo kontrolne trake iza�u i na 200 DEM mese�no. Socijalno vam to nadoknadi, ali posle dva ili tri meseca. Dakle, svakog prvog u mesecu moramo da imamo spremljen novac za potrebe le�enja. Dodatni problem je �to ni traka nema u apotekama.

Mnogi roditelji koji nemaju novca to i ne rade. Neki se, pak, posle izvesnog broja godina priviknu na situaciju i po�inju olako da prihvataju stvari, po principu mo�e i ne mora.

I s �pricevima i iglama za davanje insulina ide te�ko.

Nikada za ovih �est godina nisam uspela da ih na�em u apotekama. To su insulinski �pricevi sa finim mikrofajn iglicama, da bi ubodi bili bezbolniji. A to je jako va�no ako �etiri puta dnevno dete prima insulin. Plus bockanje za kontrolu �e�era.

Jednom sam ih kupila u nekoj firmi koja je svojevremeno uvozila te �priceve. Kad sam ra�un odnela u Socijalno, nisu hteli da refundiraju tro�ak. Ka�u za �priceve ne nadokna�uju novac. Pa �ime treba da se daje insulin? Prstima? Nisam vi�e to ni poku�avala. U celoj pri�i to je ipak manja stavka.

Svako se snalazi kako mo�e. Insulina nema dovoljno, pogotovu humanih. Nekad ih jednostavno ne mo�ete na�i. Pre neki dan sam obi�la grad i na�la jednu ampulu, �iji je rok trajanja bio pri kraju. Zahvalila sam se i ostavila je nekom drugom, jer ne bih uspela da je utro�im za svoje dete do isteka roka. A nekome mo�e da zna�i �ivot.

U po�etku sam se trudila da sinu ne kupujem specijalni keks i �okoladu za dijabeti�are. Kad sam shvatila da �e dete da gleda ostale kako jedu, po�eli smo i to da kupujemo, i to u inostranstvu, po�to toga vi�e nema ovde. I to je jako skupo. Za jednu �okoladu za dijabeti�are mogu da se kupe tri obi�ne.

Da bi izbegli situaciju da mi u tanjiru imamo jednu a on drugu hranu, napravili smo kompromis: za ru�ak jedemo svi isto. U detetovim ostalim obrocima dominiraju integralne �itarice.

Na�alost, mnogi danas ovde nemaju novca da sve ovo �ine za svoje bolesno dete. Ovde vam ovako stoje stvari: onaj ko je u prilici da kupi sve �to je potrebno za le�enje, taj je i u situaciji da bude u kontaktu sa ljudima koji to sve mogu da mu na�u i obezbede. Oni siroma�niji nemaju nikoga ko bi mogao sve te neophodne stvari da im d�. A ovo nije bolest od danas do sutra. To je bolest za ceo �ivot.

Doktori vam ka�u �ta sve treba da koristite, pa se vi sna�ite."

Farmaceuti bez granica:

Ragu Kumar, farmaceut iz Indije:

"Farmaceuti bez granica su humanitarna organizacija, i u Jugoslaviji radi program deficitarnih lekova, nezavisno od toga da li ih proizvode doma�e fabrike ili ne. Posvetili smo pa�nju potrebama hroni�nih bolesnika, koji su ve� du�e vreme ugro�eni jer nisu u mogu�nosti da nabave lek.

Te�ko je bilo utvrditi kriterijume za izbor lekova, s obzirom na to da je u Jugoslaviji dosta lekova deficitarno. Procenili smo da je insulin jedan od prioriteta.

Pored insulina, opredelili smo se i za antiastmatike u obliku spreja i pumpice, namenjene opet hroni�nim pacijentima � astmati�arima. Na listu za pomo� uvrstili smo i neuroleptike.

Prioritet smo dali insulinima koje smo u dva navrata delili u 15 gradova u Srbiji i u Beogradu u svim dr�avnim apotekama.

Izabrali smo dve vrste insulina: jedni su Nordiskovi i uklju�uju pen terapiju, a drugi su iz insulinskog programa doma�e fabrike Hemofarm. Svi su razli�itog dejstva. Najpre smo obi�li teren-apoteke i bolnice, razgovarali sa farmaceutima i lekarima, i sa velike liste insulina izabrali smo prioritetne i one koji se najvi�e tra�e na terenu: od Hemofarmovih smo se odlu�ili za monotard, zatim actrapid i na kraju insulatard i mixtard.

Kod uvoznih Nordiskovih insulina situacija je bila obrnuta. Tu su na�i sagovornici najvi�e tra�ili actrapid novolet, oblik ulo�aka za penkala, insulatar i mixtard. To je ista vrsta inuslina samo razli�itih doza. Nabavili smo i igle i �priceve.

Ideja nam je bila, mada nismo bili u prilici da uti�emo na to kome �e oni biti dati, da zbog jednostavnije aplikacije ovih insulina, zbog manjih iglica i manje bolnog na�ina primene, uvozni insulini budu dati deci i starijim slepim dijabeti�arima. U Somboru smo u tome i uspeli. Da su normalni uslovi, bilo bi dobro da se svi pacijenti prevedu na ove insuline, ali nije tako.

Insulini koje smo nabavljali od Hemofarma nisu humani, po�to ih trenutno nisu imali na lageru, dok smo od firme Novo Nordisk kupili samo humane.

Na svaku kutiju smo prilepili na�e nalepnice i nalepnice na�eg sponzora iz Evropske unije i oznaku: humanitarna pomo�, kao i obave�tenje da se lek deli besplatno i na lekarski recept.

Imamo i povratne informacije. Za svakog pacijenta koji je podigao lek tra�ili smo ime i prezime i broj li�ne karte.

Insulini za pen terapiju oti�li su u roku od nekoliko sati.

Nismo bili iznena�eni. Znali smo da je to va�na i neophodna terapija, i da je veoma deficitarna na ovom tr�i�tu.

Zanimljivo je da su insulini bili u Velefarmu u dr�avnoj veledrogeriji, a cela papirologija je ipak i�la kao da smo ih uvozili iz inostranstva. Zapravo su bili na konsignaciji.

Ovog meseca smo imali dve isporuke. Pre toga jo� jednu u februaru. Ukoliko nam finansijska sredstva dozvole, �elja nam je da pove�amo koli�ine najpotrebnijih insulina.

Ukupno smo podelili 5100 penova. Oni su izuzetno skupi svuda u svetu.

Uz Hemofarmove bo�ice podelili smo i igle i �priceve. Pacijenti koji su dobili taj insulin sada su ipak snadbeveni za du�i vremenski period.

U bolnici u �idu su nam, na primer, rekli: "Dobro je da ste do�li skoro smo ostali bez insulinske terapije."

Lekari u dijabetolo�kim centrima upozoravaju da se u poslednje vreme pove�ava broj novih pacijenata. Pored izbeglica sa Kosova, dolaze i novi oboleli. Posebno deca.

Dijabetes nije bolest ve� stanje organizma, i trebalo bi obezbediti �to bezbolniji uvod u terapiju, pogotovu kod dece. A apotekari iz Beograda nam ka�u da u poslednjoj raspodeli pen terapije odrasli nisu imali ba� puno razumevanja za decu. Nismo u mogu�nosti da obezbedimo svima lekove. S obzirom na situaciju, i budu�u humanitarnu raspodelu bazira�emo na insulinu.

Programom bolni�ke pomo�i isporu�ili smo bolnicama rendgen filmove, razvija�e i fiksire, kao i medikamente za le�enje �izofrenije."