Vreme broj 482, 1. april 2000.

Uspeo start proizvodnje benzina

Udružena rafinerija

Rafinerija Novi Sad je tokom NATO kampanje napadnuta 15 puta sa 250 projektila. Prema ne sasvim jasnim najavama, Rafinerija Novi Sad bi ove godine mogla da finalizuje oko 115.000 tona benzina

Posle nekoliko ishitrenih najava šefova Naftne industrije Srbije da proizvodnja motornog benzina u obnovljenim vojvođanskim rafinerijama kreće (još prošle godine – »samo što nije«), radnici ovih teško oštećenih firmi uspeli su početkom ovoga marta da u kooperaciji dva postrojenja (međusobno udaljena 100 kilometara) pokrenu i domaću proizvodnju benzina. Pančevačka rafinerija isporučuje sirovi benzin Novosadskoj rafineriji, a ova od platformata proizvodi gorivo za automobile. Iako je od NATO bombardovanja do kakve-takve proizvodnje prošlo skoro godinu dana, u uslovima potpune besparice – to je ipak podvig inženjera i tehničara ovih preduzeća NIS-a, pošto se radi o tehnološki veoma rafiniranoj produkciji.

Prema ne sasvim jasnim najavama, Rafinerija Novi Sad bi sa ovako sklopljenom linijom prerade ove godine mogla da finalizuje oko 115.000 tona benzina (ako dobije dovoljno sirovina), što je naravno malo prema 680.000 tona na koliko se procenjuju godišnje potrebe Srbije. Da ni spomenutih 115.000 tona benzina nije malo može se videti i po sada procurelim preciznim podacima o stepenu rušenja ove rafinerije tokom NATO kampanje.

Rafinerija Novi Sad je tokom NATO kampanje napadnuta 15 puta (tri puta dvaput dnevno) sa 250 projektila. Najžešći napadi su bili 23. maja 1999 (108 projektila) i 7. juna (120 projektila). Tokom ovih napada od postrojenja najviše su stradali: atmosferska destilacija AT-500 kapaciteta 500.000 t (stepen oštećenja 98 odsto), blending ulja kapaciteta 56.000 t (98 odsto), obrada gasa po TNG procesu U-2500 sa kapacitetom 60.000 t (90 odsto), hidrofinišing atmosferska destilacija sa stabilizacijom benzina U-2100 kapaciteta 2 miliona tona (uništena 75 odsto) i vakuum destilacija U-2200 kapaciteta 1,2 miliona t (65 odsto).

Od skladišnog prostora za 195.000 t sirove nafte uništeno je ili oštećeno 74,93 odsto, za smeštaj 80.000 t benzina 76,25 odsto, za srednje destilate 135.000 t – za mazut 103.000 t – 74.76 odsto, za uljne proizvode 108.000 t – 98,12 odsto, itd.

Valja dodati da su teško oštećeni i svi objekti energane, a praktično su potpuno uništeni Vodotoranj AT-500, separator AT-500 i separator uljare I i II.

Tokom navedenih razaranja procenjuje se da je 2. maja i 8. juna, u dva dana, izgorelo 66.212 tona spomenutih materijala u skladištima. Sav izlivni materijal (10 odsto) kontrolisano se izlilo u tankvane, a u kolektor 0,1 odsto. Direktno kontaminirana površina zahvatila je 7,2 hektara. Deo izlivne tekućine prodro je do nivoa podzemnih voda, a deo se preko kanalizacione mreže izlio u Dunav.

Ispitivanja stepena zagađenja počela su još tokom bombardovanja. Prvo istraživanje usmereno je na kolektor prečišćenih otpadnih i atmosferskih voda »Sever IV«. Najviše mineralnih ulja u prepumpanoj vodi zabeleženo je 9. aprila (280 g/l) i 12. aprila 1999 (430 g/l), a najviše organskog zagađenja (HPK) 4, 7. i 17. juna (između 1450 i 1600 mg 02 /l). Kolektor je tokom bombardovanja dva puta ispiran da nafta ne bi prodrla u zaleđe izvorišta vode za piće Novog Sada »Ratno ostrvo«. Između 14. maja i 17. juna u kolektoru se bio pojavio sloj nafte i do 10 cm. Izvorište vode za piće podvrgnuto je stalnom monitoringu.

Dimitrije Boarov