Vreme broj 482, 1. april 2000.

Uspeo start proizvodnje benzina

Udru�ena rafinerija

Rafinerija Novi Sad je tokom NATO kampanje napadnuta 15 puta sa 250 projektila. Prema ne sasvim jasnim najavama, Rafinerija Novi Sad bi ove godine mogla da finalizuje oko 115.000 tona benzina

Posle nekoliko ishitrenih najava �efova Naftne industrije Srbije da proizvodnja motornog benzina u obnovljenim vojvo�anskim rafinerijama kre�e (jo� pro�le godine � �samo �to nije�), radnici ovih te�ko o�te�enih firmi uspeli su po�etkom ovoga marta da u kooperaciji dva postrojenja (me�usobno udaljena 100 kilometara) pokrenu i doma�u proizvodnju benzina. Pan�eva�ka rafinerija isporu�uje sirovi benzin Novosadskoj rafineriji, a ova od platformata proizvodi gorivo za automobile. Iako je od NATO bombardovanja do kakve-takve proizvodnje pro�lo skoro godinu dana, u uslovima potpune besparice � to je ipak podvig in�enjera i tehni�ara ovih preduze�a NIS-a, po�to se radi o tehnolo�ki veoma rafiniranoj produkciji.

Prema ne sasvim jasnim najavama, Rafinerija Novi Sad bi sa ovako sklopljenom linijom prerade ove godine mogla da finalizuje oko 115.000 tona benzina (ako dobije dovoljno sirovina), �to je naravno malo prema 680.000 tona na koliko se procenjuju godi�nje potrebe Srbije. Da ni spomenutih 115.000 tona benzina nije malo mo�e se videti i po sada procurelim preciznim podacima o stepenu ru�enja ove rafinerije tokom NATO kampanje.

Rafinerija Novi Sad je tokom NATO kampanje napadnuta 15 puta (tri puta dvaput dnevno) sa 250 projektila. Naj�e��i napadi su bili 23. maja 1999 (108 projektila) i 7. juna (120 projektila). Tokom ovih napada od postrojenja najvi�e su stradali: atmosferska destilacija AT-500 kapaciteta 500.000 t (stepen o�te�enja 98 odsto), blending ulja kapaciteta 56.000 t (98 odsto), obrada gasa po TNG procesu U-2500 sa kapacitetom 60.000 t (90 odsto), hidrofini�ing atmosferska destilacija sa stabilizacijom benzina U-2100 kapaciteta 2 miliona tona (uni�tena 75 odsto) i vakuum destilacija U-2200 kapaciteta 1,2 miliona t (65 odsto).

Od skladi�nog prostora za 195.000 t sirove nafte uni�teno je ili o�te�eno 74,93 odsto, za sme�taj 80.000 t benzina 76,25 odsto, za srednje destilate 135.000 t � za mazut 103.000 t � 74.76 odsto, za uljne proizvode 108.000 t � 98,12 odsto, itd.

Valja dodati da su te�ko o�te�eni i svi objekti energane, a prakti�no su potpuno uni�teni Vodotoranj AT-500, separator AT-500 i separator uljare I i II.

Tokom navedenih razaranja procenjuje se da je 2. maja i 8. juna, u dva dana, izgorelo 66.212 tona spomenutih materijala u skladi�tima. Sav izlivni materijal (10 odsto) kontrolisano se izlilo u tankvane, a u kolektor 0,1 odsto. Direktno kontaminirana povr�ina zahvatila je 7,2 hektara. Deo izlivne teku�ine prodro je do nivoa podzemnih voda, a deo se preko kanalizacione mre�e izlio u Dunav.

Ispitivanja stepena zaga�enja po�ela su jo� tokom bombardovanja. Prvo istra�ivanje usmereno je na kolektor pre�i��enih otpadnih i atmosferskih voda �Sever IV�. Najvi�e mineralnih ulja u prepumpanoj vodi zabele�eno je 9. aprila (280 g/l) i 12. aprila 1999 (430 g/l), a najvi�e organskog zaga�enja (HPK) 4, 7. i 17. juna (izme�u 1450 i 1600 mg 02 /l). Kolektor je tokom bombardovanja dva puta ispiran da nafta ne bi prodrla u zale�e izvori�ta vode za pi�e Novog Sada �Ratno ostrvo�. Izme�u 14. maja i 17. juna u kolektoru se bio pojavio sloj nafte i do 10 cm. Izvori�te vode za pi�e podvrgnuto je stalnom monitoringu.

Dimitrije Boarov