IZJAVA NEDELJE:
Nismo
ni uz vlast ni uz opoziciju, ali ni jednima ni drugima ne smetamo.
BORISLAV PELEVI�, predsednik
Predsedni�tva stranke srpskog jedinstva ("Svedok", 28. mart
2000)
VLADIMIR �TAMBUK,
dekan Fakulteta politi�kih nauka, autor "Sociolo�kih novela" u
"Borbi" (ima i knjiga), �lan direkcije JUL-a, govorio je o
knjizi "Jugoslavijo, dr�im te u srcu", autora Nenada Petrovi�a
"koji �ivi i radi u Australiji": "Re� je o jednom toplom,
gorkom, sme�nom, tu�nom delu koje u sebi nosi sve ljudske emocije,
nadanja, mnogo patnji i nesre�a, ali i veru da �e biti bolje. U sebi
knjiga nosi i snagu da se mo�e prebroditi ono �to je najte�e, kao i
uverenje da kada si u pravu nikada ne mo�e� izgubiti. Vrednost knjige je
i �to je u njoj, prvi put, u Jugoslaviji konkretno primenjen Internet.
Do pre godinu-dve, a to je i svetski trend, Internet je bio ne�to daleko,
nepoznato, misteriozno i �udnovato. Vrlo brzo smo se u Jugoslaviji
navikli na Internet i po tom kriterijumu postali smo gra�ani sveta."
("Borba")
"Tokom tih 78 dana i no�i javio se ogroman stvarala�ki duh i snaga
narodnog otpora. Ono �to je krenulo iz sveta protiv nas zaustavljeno je
upravo preko Interneta." (Ve�ernje novosti")
VESNA JUGOVI�,
predsednica kompanije MISS YU, nekada�nja ratna izve�ta�ica: "Ja
kao direktor kompanije i vlasnik licence imam pravo da odlu�ujem ko �e
nas predstavljati [na izboru za mistera planete koji �e se odr�ati na
Filipinima]. U kombinaciji su i Goran Mandi� i Vladimir Cvetkovi�.
Doktor Vukanovi� je proveo 45 dana na putovanjima po svetu, i mislim da
je to dosta s na�e strane, jer je tro�kove putovanja snosila kompanija.
Sigurna sam da �e Vukanovi�, kao hri��anin, razumeti da je hri��anski
da i neko drugi malo u�iva." ("Svet")
RADISLAV JOVI� i MILOMIR �LJIVI�,
rukovodioci SPO-a u Kraljevu i narodni poslanici, radi su da se protest
Kraljev�ana inspirisan oduzimanjem predajnika TV Kraljevo ve� jedared
prekine: "Utisak je da su voditelj i pojedini �efovi stranaka pri�eljkivali
da se repetitor ne vrati i da se dozvola za rad ne izda. Ba� njih briga
za desetine hiljada ljudi koji su bili uskra�eni da �uju slobodnu re�,
ba� ih briga za zaposlene u 'Ibarskim novostima'."
Poslanici su, reklo bi se, uputili diskretan retori�ki oma� �efu
partije: "�eli li neko da ponovo pljusne krv u Srbiji, da Srbin
ponovo krene na Srbina?" ("Ve�ernje novosti")
�IVORAD �OR�EVI�,
direktor SJU "Borba" i izdava� knjige "Jugoslavijo, nosim
te u srcu", na promociji tog dela: "Danas s pravom ponovo mo�emo
da ka�emo da je uspavani deo slobodarskog �ove�anstva po�eo da se budi
i, kada se probudi, to �e biti po�etak kraja novom svetskom
totalitarizmu." ("Borba")
BRANKO BULATOVI�,
predsednik Fudbalskog saveza Jugoslavije, namernik na koga su pre nekoliko
meseci ni�im izazvane nasrnule snage �panske carine: "Svu svoju mo�
bih usredsredio na borbu protiv rata. U svetu ne bi nikada bilo rata,
borio bih se za mir i za dominaciju lepih stvari." ("Svet")
JUL,
jedna od tri vladaju�e partije u Srbiji, �estitao je Dan Republike
predsedniku Milutinovi�u: "Uspostavljanje dr�avnosti i moderne
Republike pre jedanaest godina bio je nezaobilazni uslov njene vitalnosti,
nepobedivosti i opstanka."
U �estitki se, ka�e "Borba", "izra�ava duboko po�tovanje
i zahvalnost za napore koje predsednik Milutinovi� ula�e u o�uvanje
suvereniteta, celovitosti, za obnovu i izgradnju Srbije".
MILOSAV MILKIN,
poslenik pisane re�i, opisuje u "Borbi" "kako Vuka�in
Mara� stvara 'oru�anu silu' don Mila": "Pre nekoliko dana
'veliki razlog' za izvo�enje na ulicu vi�e hiljada policajaca, koji su
okupirali �itav jedan podgori�ki kvart, bio je najavljeni protest Ku�a,
koji su na taj na�in hteli da protestvuju ["protestuju" bi mo�da
bilo bolje, up. ur.] protiv odoma�enog umetni�kog ki�eraja i ki�-majsotra,
protiv onih koji radi sumanute sapratisti�ke namere iskrivljuju
istorijske �injenice i od velikih ljudi, poput Marka Miljanova, prave
nacionalne bogalje i bolesnike.
Bila je to podgori�ka no� srama, no� crnih i NATO uniformi, no�
maskiranih kriminalaca, mobilnih telefona i radio stanica, no� strave i u�asa,
samo da bi veliki gazda Milo �ukanovi� sa svojim klimoglavcima 'mirno
gledao' kako 'hapse' Marka Miljanova, i kako ga okovanog u te�ke la�i i
intrige efendije Novaka Kilibarde privode Jusu, kako Marko klanja...
Hiljade policajaca su sejale strah i 'kulturno uzdizale' nekoliko stotina
i poklonika i po�tovaoca [moglo je i "po�tovalaca"] Marka
Miljanova koji su 'naoru�ani' ljubavlju prema istoriji i istini,
negodovali �to su na sceni CNP-a prljali velikog vojvodu i junaka.
[...] Danas je najve�i crnogorski ponos, naravno po kriterijumima
aktuelnog re�ima, slikanje sa neprijateljima, s deco-ubicama, s
kriminalcima... Pred ovim 'interesima' i policijom pada i Marko Miljanov,
padaju Petrovi�i i Obili�i, jo� kada se u kolo uhvati i Dukljanksa
akademija i verska sekta, licencne tvorevine crnogorskog re�ima,
silovanje istorije poprima karakter katastrofe."
PETAR MI�KOVI�,
generalni direktor somborske uljare: "U 'odlivanju' jestivog ulja u
�vercerske kanale mi ne u�estvujemo, jer su od pro�le godine na na�im
kapijama svakodnevno prisutni inspektori koji kontroli�u sve isporuke.
Kako na� zejtin sti�e u RS, Makedoniju, Crnu Goru i Bugarsku - ne znamo.
To bi ipak trebalo da utvr�uje neko drugi." ("Ve�ernje
novosti")
SNE�ANA BABI�
SNEKI,
folk peva�ica: "�ivim za muziku a stalno me prate glasine tipa 'ona
nema pesmu'! To su komentari zlobnih ljudi, jer bez hitova ne bih deset
godina opstala u vrhu. �injenica je da je moj fazon vickast. Ali, ako
neko misli da je te�e napisati ozbiljnu pesmu od �aljive - vara se. Lako
je opisati kuknjavu, patnju, �udnju... Mnogo te�e je uraditi numeru koja
je na neki na�in lascivna, ali ne i vulgarna, da te vole i deca i
penzioneri." ("Ve�ernje novosti"')
IVAN DUDI�,
mladi fudbalski reprezentativac SR Jugoslavije, o�tri se za me� sa
Englezima: "Va�no je da u�emo u sudar, vrelog srca, ali hladne
glave. Ne�emo srljati, ve� takti�kim potezima treba da otupimo
agresivne Ostrvljane i da u duelima budemo �vr��i od kamena."
("Ve�ernje novosti")
RATKO ZE�EVI�,
na�elnik Topli�kog okruga i vlasnik najmanje dva revolvera (jedan je,
kako sam ka�e, dobio od 93. godine od ministra odbrane, drugi godinu dana
docnije od izaslanika Milana Marti�a), pri�a kako je reagovao na vest da
mu je ro�ak dobio bolji posao i da se uz to jo� i verio: "Ra�irio
sam ruke i viknuo: 'Do�i da te te�a poljubi, volim da se �enite i da ra�ate
sinove, Srbiji su potrebni vojnici!' I onda potegnem, pa u nebo..."
U taj mah nai�e ratni vojni invalid: "Pojavio se odjednom u
maskirnoj uniformi. Po�ao je u Udru�enje boraca rata od 1990. godine (ja
sam predsednik tog udru�enja u Srbiji), potap�ao me po ramenu i rekao:
'To bata-Zeko, mi koji smo bili na Kosovu znamo kako se puca!' Nisam ga u
taj mah prepoznao. U �ali mu smaknem maskirnu kapu (ispra�njeni pi�tolj
mi je bio u drugoj, levoj ruci) i ka�em: 'Ne nosi se to ovde! �uvaj
uniformu, treba�e ti kad ponovo krenemo na Kosmet!"
("Svedok")
RADIVOJE KOSTI�,
ratni vojni invalid, pri�a kako je izgledao slu�ajni susret sa
predsednikom Udru�enja boraca rata od '90: "Po�ao sam u Udru�enje
boraca, spremao sam se za odlazak na VMA, i zatekao se na mestu gde je na�elnik
Ze�evi� po�eo da puca. Nije istina da je pucao u mene, kako se posle
pri�alo. Pucao je u vazduh. Da je hteo mene da ga�a lak�e bi me iz
blizine dohvatio dr�kom pi�tolja. Ne bi mu trebalo jedanaest metaka,
koliko sam �aura, kasnije, imao u ruci."
Na pitanje da li ga je naoru�ani na�elnik video: "Tek kad sam mu
stavio ruku na rame. Nije me poznao. Rekao je da uniformu treba �uvati za
povratak na Kosmet. Gurnuo mi je pi�toljem kapu s glave, prislonio cev na
slepoo�nicu i dvaput �kljocnuo." ("Svedok")
VESNA ZMIJANAC,
peva�ica, u memoarima "Kad zamiri�u jorgovani": "Na
jednom da nastupa upoznala sam i Onog koji me je zvao Veco. Imenujem tog
�oveka ovako duga�kim li�nim imenom ne zato da bih prikrila njegov
identitet (jer se za na�u potonju vezu - koja na neki specifi�an na�in
i danas traje - saznalo brzo i saznao je svako ko je �eleo i ko je
trebalo za nju da zna; ona je bila i ostala jedna od javnih tajni koje se
o meni pri�aju i prepri�avaju - ve� stoga �to �elim da tim re�ima
(ako je to re�ima uop�te mogu�e) �to ta�nije oslikam pravu prirodu na�eg
odnosa. �elim da iska�em pre svega onu ne�nost koju je taj �ovek prema
meni ispoljavao (i ispoljava), onaj za�titni�ki stav koji svakoj �eni
prija, onu sigurnost koju svaka �ena tra�i, onu prijateljsku (ali
pravu!) naklonost i spremnost na svakovrsno �rtvovanje koja je, mislim,
uo�ljiva u na�inu na koji mi se u svakoj prilici obra�ao (jer, Veco -
sem njega - zvala me jedino i samo moja majka).
Upoznala sam, dakle, tog �oveka kome sam - poslednja velika ljubav (kako
to on ka�e) a koji meni predstavlja nasu�nu potrebu; kome je veza sa
mnom bila vid pobune, oblik nepristajanja na �vrste i zadate koordinate u
kojima je svojim polo�ajem, statusom, ugledom i fakti�kom mo�i bio
prinu�en da se kre�e, kome je ta veza uvek bila otvoren prozor kroz koji
je mogao da vidi (i gledao je!) i ne�to druga�iju sliku od one na koju
je na osnovu ve� pobrojanih �inilaca morao da pristane i, �ak, sam da
je takvom (la�nom i iskrivljenom) pravi i modelira.
I bez obzira na to �to je u�estvovao (isprva svojevoljno, i sa �eljom
da pomogne i, ako je mogu�e, iznutra doprinese promenama koje bi svojom
op�to��u i kvalitetom bile od pomo�i celoj zemlji) u sistemu koji je
ljudske �ivote natkriljavao svojom te�kom senkom u svim oblastima
(kasnije je njegovo [sa]u�estvovanje postalo oblik moranja, stalna a �u�na
polemika sa onim s kim treba i gde treba, da bi se, evo, izgleda ne ba�
balagonaklono prekinulo - ja sam u Onom koji me je zvao Veco prona�la ono
�to sam oduvek tra�ila: razumevanje, za�titu i ljubav bez ra�una,
ljubav koja postoji i opstaje �ak i kada radi u korist svoje �tete, jer
takva kakva sam ja bila, i �ta sam (mislim na profesiju) bila, i ko sam u
su�tini bila (a �to zaista malo ko zna i razume) - bilo je ne�to �to
je u Onome koji me je zvao Veco predstavljalo nemalo balans i smetnju. �ak
toliko da su me (zbog svega �to se za moje ime vezivalo, i �to se za
mnom kao rep vuklo) savetovali da se mene mane, da sa mnom ni ne
razgovara, a kamoli da se sa mnom vi�a na javnim mestima ili da me na
takva mesta vodi. A vodio me je svuda - �esto insistiraju�i da se ba�
zajedno i ba� na takvim mestima pojavimo - �ele�i valjda da i time poka�e
da je on ipak i uprkos svemu svoj, da je �ovek koji ima svoju volju i
misao i koji sme da ih poka�e. Za to je, prizna�ete (�ak i ako
apstrahujemo postojanje ljubavi koja, kako ka�u, ume da bude i slepa; no,
ne verujem da je u slu�aju Onoga koji me je zvao Veco to slepilo moglo da
ima takvu snagu), potrebno da u nekome postoji mnogo onih hvale vrednih
osobina i vrlina koje �oveka �ine �ovekom."
GORAN MATI�,
ministar informativni: "Moramo nastaviti posao na razvoju sistema
informisanja primenjuju�i iskustva ste�ena u agresiji. Pro�lo je vreme
defanzive. Svi novinari su du�ni da budu ofanzivni."
("Glas")
BO�KO PETROVI�,
pomo�nik direktora "Agro�iva": "Od piletine je skuplji i
toalet papir. Nekada su trgovci imali ra�unicu da izmere vi�e papira, a
sada se ne isplati da se podvaljuje na papiru." ("Glas")
