Knjige: "Godine raspada"
Po svojim pravilima
"Politi�ka" tekstualnost Petra Lukovi�a
zapravo je "nastavak rokenrola drugim sredstvima"
Ako je
interdisciplinarno zanimljiva zbirka kabinetskih dosko�ica Godine
raspleta uglednog autora Slobodana Milo�evi�a � pisana u dekadentnom
maniru komunisti�kog dadaizma � bila svojevrsna najava sramnih srpskih
devedesetih, onda je obimna zbirka (577 strana!) novinskih tekstova Petra
Lukovi�a Godine raspada (Feral Tribune, Split 2000) neka vrsta
rekapitulacije u�inaka prvonavedenog autora, hronike najavljene smrti
srpskog dru�tva, smrti koja je lepo obe�ana jo� u onoj prvonavedenoj
knjizi, ama je bilo tragi�no malo �italaca koji su umeli da na vreme
prepoznaju pi��evu poruku. Parafraza, dakle, ide mnogo dalje od dosetke
glede naslova knjige; sve �to se u suvoparnom i nekrofilnom birokratskom
slengu Uglednog Autora imalo smatrati "ozbiljnim" i "dr�avni�kim"
jezikom kod Lukovi�a se pretvorilo u nenadma�nu travestiju, bivaju�i
tako istinitije od istine: Lukovi�eva mo�da najve�a autorska zasluga je
u tome �to je, u joneskovskom maniru, urbi et orbi obznanio skandaloznu
istinu da ljudi koji su nam onomad zaseli za vratove s navodnom namerom da
nam "vrate dostojanstvo" zapravo � uop�te ne postoje. U
svojim nategnutim ulogama Mudrih Dr�avnika i Spasilaca Nacije, u onim
koraksovski prevelikim mar�alskim uniformama, ti likovi su zapravo samo
plod uvrnute ma�te. Prava realnost njihovih egzistencija
"uspostavlja" se tek u Lukovi�evim parodi�nim invektivama;
utoliko su karakteri kao Lepi Bora, �eljko Mali Simi�, Brana Vaskoliki
Crn�evi� ili Pokojni Radomir Smiljani� istinitiji i prepoznatljiviji u
naizgled pomerenom svetu Lukovi�evih zezalica nego u onoj virtuelnoj,
kaobajagi mrtvoozbiljnoj realnosti kakvu produciraju tzv. dr�avni mediji.
Iz obimnog autorskog opusa sredine i kraja devedesetih, ostvarenog
najve�im delom u "Vremenu", "Na�oj Borbi" i
"Feral Tribuneu", Lukovi� je priredio sve ono �to je smatrao
najkarakteristi�nijim za (smrdljivi) duh vremena u kojem su ovi tekstovi
nastajali; komponovana od devet hronolo�ki pore�anih poglavlja, knjiga
odli�no funkcioni�e kao ono �to nam se obe�ava u njenom podnaslovu:
hronika srpske propasti. Od tekstova iz poznijeg perioda "�orave
kutije" (oni raniji su ve� objavljeni u istoimenoj zbirci u
"Vremenu knjige"), preko (kona�no!) dovr�ene verzije
znamenitog "romana u nastavcima" objavljivanog u
"Vremenu" i raznovrsne kolumnisti�ke produkcije, sve do ratnog
dnevnika pisanog za "Feral Tribune", obilno filovanog imejl
porukama koje su u to vreme stizale na autorovu elektronsku adresu, Godine
raspada prate downward spiral jednog upornog, znala�ki i entuzijasti�ki
vo�enog raspadanja i truljenja dru�tvenog tkiva. Dakle, �ak i oni koji
su uredno pratili autorovu novinsku produkciju na�i �e u ovoj knjizi
dosta toga �to ranije nisu mogli da pro�itaju; u tom smislu posebno
valja izdvojiti uvodno poglavlje The Hall of Fame, iliti
"Informativni vodi� kroz 'Godine raspada'", abecedni
"pojmovnik" najkarakteristi�nijih i najkoloritnijih likova iz
njegovih tekstova � dakle svih onih dragih ljudi, gigantskih srpskih
(ali i hrvatskih, i ostalih) patriota koji su se tako talentovano
uneredili u na�e �ivote, u�iniv�i od njih ba� ono �to se ovim
fiziolo�kim postupkom jedino i mo�e u�initi.
O svemu �to se ovde desilo otkad je Ugledni Autor po�eleo da s�m
malo vozi zemlju Srbiju po kosmi�kim bespu�ima napisano je na stotine
knjiga, a �ini se da �e ih biti potrebno jo� na hiljade da bi se makar
naslutilo kako neko mo�e, ni�im izazvan, da padne ba� toliko nisko, i
jo� da se zadovoljno me�kolji po �itkoj masi u koju se prizemljio.
Lukovi�ev doprinos razumevanju ovog paranormalnog fenomena u najboljem je
smislu re�i kolateralan, utoliko �to je autor "�orave kutije"
i ostalog poslednji �ovek za koga biste pomislili da ne bi mogao da
zamisli svoj �ivot bez bavljenja tako patosnom duhovnom aktivno��u
kakva je politika. Otuda je, logi�no, poslednja stvar koju biste mogli o
njemu re�i to da se radi o nekakvom "politi�kom komentatoru" u
iole konvencionalnom smislu re�i; �tavi�e, Lukovi� i ne poku�ava da
sakrije koliko mu je politika "kao takva" dosadna, odbojna i
strana. Otuda je eksplicitno "politi�ko" u njegovim tekstovima
produkt "prisile", vrlo ne�eljena posledica komandoskog upada
politike-kao-sudbine u na�e �ivote. Kao �ovek koji se vaistinu ose�a
"odoma�eno" jedino kada pi�e o rokenrolu i supkulturi u �irem
smislu re�i, Lukovi� je kao autor "primetio" politiku tek onda
kada je ona toliko neposredno banula pred sve ovda�nje ljude da je
postalo doslovno nepo�teno i kukavi�ki ignorisati je. Zato se Lukovi�
prihvatio trebljenja nebrojenih gluposti "politi�kog" diskursa,
ali samo po svojim pravilima, izmisliv�i ceo jedan li�ni jezik za izra�avanje
i komunikaciju sa �itaocima. Zato su njegovi tekstovi neretko nakrcani
aluzijama i asocijacijama koje ni�ta ne zna�e �itaocu nedotaknutom �arima
masovne globalne kulture, mnogo te�e "prohodni" � ako ne i
sasvim zatvoreni i neodgonetljivi � za publiku vaspitanu na nekrofilnom
parajeziku onog prvospomenutog Uglednog Autora. Lukovi� je �ovek iz
drugog sveta, i otuda je njegov pogled na proizvo�a�e i konzumente
politi�kog �unda i tre�a jednako za�u�en kao kada bi prou�avao �elatinozne
vanzemaljce koji su se naprasno odoma�ili u na�im ro�enim �lafrocima i
papu�ama. Pisanje o ovim bizarnim likovima je za autora Godina raspada
zapravo oblik "terapijske" samoodbrane pred ho-ruk omasovljenjem
organizovanog ludila, �estoko uzvra�anje dr�avno podsticanom
kretenizmu, nastavak rokenrola drugim sredstvima.
Onima koji su nekako proglavinjali kroz (dosada�nje?) "godine
raspleta/raspada" ne treba posebno obja�njavati u �emu je
"misterija" Lukovi�evih tekstova, i odgonetka njihove
delotvornosti na neza�ti�eno a za�tite �eljno, suptilno �itala�ko bi�e.
Kao (nenamerni i nepretenciozni) glasnogovornik jednog transgeneracijskog
urbanog senzibiliteta, Lukovi� se zatekao u polo�aju onoga koji �e
morati, hteti i umeti da bitno doprinese o�uvanju iskrica pozitivnog,
biofilnog "ludila" kao samoodbrambenog mehanizma protiv najezde
Organizovane Smrti. I on je to uradio superiorno, nikako ne izneveriv�i
svoju rokersku "bolju pro�lost", koja zapravo jo� uveliko
traje.
Teofil Pan�i�
