Umetnost: REMONT
Alatka za po�etak
Usred butika i raznorodnih poslovnih prostora,
locirala se jedna sasvim ozbiljna i koncepcijski jasno profilisana
kulturna institucija �estoke programske dinamike postaju�i beogradski
centar savremene umetnosti neophodan svakoj metropoli
Ve�
deceniju krpimo, osposobljavamo, recikliramo, odr�avamo u funkciji, na
egzistencijalnom minimumu. Ve�ina onoga �to nas okru�uje je na
izdisaju, oronulo, ofucano, rasklimatano, ponekad i rizi�no za upotrebu.
Ozbiljni remonti su sveop�ta potreba. Naravno, i u kulturi. Francuski
klju�, odabran za za�titni znak novoosnovane nezavisne umetni�ke
asocijacije REMONT, potpuno je primerena alatka za po�etak temeljnih,
konstruktivnih zahvata na kreativnim pogonima aktuelne beogradske likovne
scene � budu�i da su i oni pre�iveli te�ka o�te�enja u ratovima i
previranjima tokom 90-ih.
POKLONI: Oktobra 1999. u Beogradu
zvani�no je osnovan REMONT. Nekoliko meseci uspostavljana je
infrastrukturna mre�a i razvijana logistika; me�u �lanovima su
distribuirane i razmenjivane raznorodne informacije; organizacijski i
produkcijski podr�ano je nekoliko autorskih projekata; napravljena je web
prezentacija. Februara ove godine REMONT je otvorio izlo�beni prostor na
drugom spratu tr�nog centra na Trgu republike. Pozivnica za "Po�etak
REMONTA" sadr�ala je i neuobi�ajen apel publici: "Kada se neko
useli u novi prostor � donose se pokloni. Nama trebaju: fascikle,
selotejpi, spajalice, koverte, gumice, olovke... makaze, roto telefonski
imenik, �rafovi, �eki�, lampe... ra�unar, faks, �oljice za
kafu..." Promotivnoj izlo�bi �lanova Asocijacije prisustvovalo je
vi�e stotina ljudi. Bio je to sasvim dobar po�etak REMONTA.
REMONT nije umetni�ka grupa
okupljena oko jedinstvene estetske zamisli ili manifesta, niti je to
pravno-administrativno udru�enje op�teg usmerenja. Osniva�i REMONTA
proklamovali su razli�ite ciljeve i zadatke. Pomenimo, povezivanje i
revitalizaciju likovne scene, stvaranje baze podataka o teku�im
tendencijama i idejama, razmenu informacija o doga�ajima, konkursima i
projektima u zemlji i svetu, zatim, internacionalizaciju lokalne kulturne
scene promocijama novih projekata doma�ih i stranih autora u na�oj
sredini ali i organizovanjem prezentacija u svetu. Posebno je zna�ajna
ideja da se uspostave kontakti sa akterima YU scene koji su napustili
zemlju 90-ih i da se predstave njihovi recentni opusi... Cilj Asocijacije
jeste i otvaranje centra za razmenu informacija, edukaciju, grafi�ku i
multimedijalnu podr�ku i produkciju vizuelnih umetni�kih projekata...
Zatim, da se neposrednim kontaktima umetnika mla�e i starije generacije
prevazi�e diskontinuitet scene. Da se produkcijom kvalitetnih programa
uti�e na atrofiju i haos aktuelne likovne scene... U prvih mesec dana u
REMONTU su odr�ane dve izlo�be (grupna � �lanova Asocijacije i
predstavljanje zajedni�kog projekta Ere Milivojevi�a i Sa�e Markovi�a
Mikroba), odr�ane su prezentacije video-radova Dragane �arevac, zatim
Melise Poter, umetnice iz SAD, ali i izlo�be Katarine Pejovi� koja je
tokom februara odr�ana u Ljubljani, kao i nekoliko razgovora. Za slede�a
dva meseca planiran je veoma dinami�an program... Za na�u scenu je
posebno va�no �to su programi koncipirani tako da ostavljaju prostor za
brzo regovanje, predstavljanje gostiju koji su na proputovanju,
prezentaciju izlo�bi koje se ne odr�avaju u Beogradu...
EKSPERIMENT: REMONT su osnovali
Darka Radosavljevi�, istori�ar umetnosti, i umetnici Uro� �uri�, �ana
Poliakov, Mirjana �or�evi�, Branko Pavi�, Jovan �eki�, Sa�a Gajin,
Boris Mladenovi�, Milica Tomi�, Tanja Ostoji�, Sa�a Markovi� Mikrob,
grupa �kart, Sa�a Rakezi� i Zoran Ivkovi�. Asocijaciji se svakodnevno
priklju�uju i drugi autori. Inicijator i spiritus movens ovog projekta je
Darka Radosavljevi�, aktivna na likovnoj sceni vi�e od petnaest godina,
doskora�nji urednik kulture Radija B 92, jedan od osniva�a REX-a, autor
vi�e zna�ajnih projekata i izlo�bi. Umetnici pripadaju razli�itim
generacijama, rade u raznorodnim medijima � od �tafelajne slike, preko
skulpture, grafike, do stripa, videa, fotografije, grafi�kog i web
dizajna, pro�irenih medija. Skloni su eksperimentu i iskoracima iz
stvarala�kog kontinuiteta. Propovednici su radikalnih umetni�kih stavova
i iskaza, nagla�eno subjektivnih i stvarnosno referencijalnih. U redovima
umetnika nesumnjivo vlada medijsko-poetsko-konceptualni pluralizam. Tako�e,
ve�ina ima iskustva i reference na me�unarodnoj likovnoj sceni.
URBANO: REMONT nastavlja tamo
negde gde se tokom devedesetih zaustavio SKC, pa zatim prvobitni REX u
Jevrejskoj ulici, ili projekti kakvi su bili Led art ili Urbazona. Problem
diskontinuiteta jeste jedna od naj�tetnijih pojava ovda�nje likovne i
kulturne scene, a �to je posebno izra�eno u domenu neoavangardnih
pokreta u drugoj polovini veka. Doga�aji se zaboravljaju, institucije se
stvaraju i nestaju ili drasti�no menjaju svoje orijentacije, stvaraoci
odlaze i za njima se zame�u tragovi. Sve ono �to se mo�e ozna�iti kao
"umetnost druge linije", neoavangarda u krajnjoj liniji, urbani
senzibilitet, na ovim prostorima funkcioni�e kao reka ponornica, budu�i
da prvo strada prilikom svake dru�tveno-politi�ke promene. Namera
REMONTA jeste da konstruktivno deluje na izrovanoj i drasti�no izmenjenoj
teritoriji savremenog urbanog bi�a Beograda, te da na jednom mestu sakupi
krhotine neoavangardisti�kog, alternativnog, supkulturnog ali i elitisti�kog
duha.
U procesu kulturnog remapiranja,
koje traje svih ovih godina dru�tvene tranzicije, u Staklencu, dakle,
usred butika i raznorodnih poslovnih prostora, locirala se jedna sasvim
ozbiljna i koncepcijski jasno profilisana kulturna institucija �estoke
programske dinamike koja potencijalno jeste beogradski centar savremene
(ta�nije recentne i aktuelne) umetnosti neophodan svakoj metropoli. U
jednoj futuristi�koj viziji gde bi na mestu privremenog objekta kakav je
Staklenac bilo izgra�eno arhitektonski smelo, reprezentativno high-tech
zdanje sa funkcijom Muzeja savremene umetnosti, REMONT bi svakako ostao
zabele�en kao pionir takve ideje. Na�oj kulturi je potreban REMONT. A
vreme �e pokazati da li je REMONT mogu�.
Danijela Pure�evi�
