Kultura |
Vreme broj 482, 1. april 2000. |
Umetnost: REMONT Alatka za početak Usred butika i raznorodnih poslovnih prostora,
locirala se jedna sasvim ozbiljna i koncepcijski jasno profilisana
kulturna institucija žestoke programske dinamike postajući beogradski
centar savremene umetnosti neophodan svakoj metropoli Već
deceniju krpimo, osposobljavamo, recikliramo, održavamo u funkciji, na
egzistencijalnom minimumu. Većina onoga što nas okružuje je na
izdisaju, oronulo, ofucano, rasklimatano, ponekad i rizično za upotrebu.
Ozbiljni remonti su sveopšta potreba. Naravno, i u kulturi. Francuski
ključ, odabran za zaštitni znak novoosnovane nezavisne umetničke
asocijacije REMONT, potpuno je primerena alatka za početak temeljnih,
konstruktivnih zahvata na kreativnim pogonima aktuelne beogradske likovne
scene – budući da su i oni preživeli teška oštećenja u ratovima i
previranjima tokom 90-ih. POKLONI: Oktobra 1999. u Beogradu
zvanično je osnovan REMONT. Nekoliko meseci uspostavljana je
infrastrukturna mreža i razvijana logistika; među članovima su
distribuirane i razmenjivane raznorodne informacije; organizacijski i
produkcijski podržano je nekoliko autorskih projekata; napravljena je web
prezentacija. Februara ove godine REMONT je otvorio izložbeni prostor na
drugom spratu tržnog centra na Trgu republike. Pozivnica za "Početak
REMONTA" sadržala je i neuobičajen apel publici: "Kada se neko
useli u novi prostor – donose se pokloni. Nama trebaju: fascikle,
selotejpi, spajalice, koverte, gumice, olovke... makaze, roto telefonski
imenik, šrafovi, čekić, lampe... računar, faks, šoljice za
kafu..." Promotivnoj izložbi članova Asocijacije prisustvovalo je
više stotina ljudi. Bio je to sasvim dobar početak REMONTA. REMONT nije umetnička grupa
okupljena oko jedinstvene estetske zamisli ili manifesta, niti je to
pravno-administrativno udruženje opšteg usmerenja. Osnivači REMONTA
proklamovali su različite ciljeve i zadatke. Pomenimo, povezivanje i
revitalizaciju likovne scene, stvaranje baze podataka o tekućim
tendencijama i idejama, razmenu informacija o događajima, konkursima i
projektima u zemlji i svetu, zatim, internacionalizaciju lokalne kulturne
scene promocijama novih projekata domaćih i stranih autora u našoj
sredini ali i organizovanjem prezentacija u svetu. Posebno je značajna
ideja da se uspostave kontakti sa akterima YU scene koji su napustili
zemlju 90-ih i da se predstave njihovi recentni opusi... Cilj Asocijacije
jeste i otvaranje centra za razmenu informacija, edukaciju, grafičku i
multimedijalnu podršku i produkciju vizuelnih umetničkih projekata...
Zatim, da se neposrednim kontaktima umetnika mlađe i starije generacije
prevaziđe diskontinuitet scene. Da se produkcijom kvalitetnih programa
utiče na atrofiju i haos aktuelne likovne scene... U prvih mesec dana u
REMONTU su održane dve izložbe (grupna – članova Asocijacije i
predstavljanje zajedničkog projekta Ere Milivojevića i Saše Markovića
Mikroba), održane su prezentacije video-radova Dragane Žarevac, zatim
Melise Poter, umetnice iz SAD, ali i izložbe Katarine Pejović koja je
tokom februara održana u Ljubljani, kao i nekoliko razgovora. Za sledeća
dva meseca planiran je veoma dinamičan program... Za našu scenu je
posebno važno što su programi koncipirani tako da ostavljaju prostor za
brzo regovanje, predstavljanje gostiju koji su na proputovanju,
prezentaciju izložbi koje se ne održavaju u Beogradu... EKSPERIMENT: REMONT su osnovali
Darka Radosavljević, istoričar umetnosti, i umetnici Uroš Đurić, Žana
Poliakov, Mirjana Đorđević, Branko Pavić, Jovan Čekić, Saša Gajin,
Boris Mladenović, Milica Tomić, Tanja Ostojić, Saša Marković Mikrob,
grupa Škart, Saša Rakezić i Zoran Ivković. Asocijaciji se svakodnevno
priključuju i drugi autori. Inicijator i spiritus movens ovog projekta je
Darka Radosavljević, aktivna na likovnoj sceni više od petnaest godina,
doskorašnji urednik kulture Radija B 92, jedan od osnivača REX-a, autor
više značajnih projekata i izložbi. Umetnici pripadaju različitim
generacijama, rade u raznorodnim medijima – od štafelajne slike, preko
skulpture, grafike, do stripa, videa, fotografije, grafičkog i web
dizajna, proširenih medija. Skloni su eksperimentu i iskoracima iz
stvaralačkog kontinuiteta. Propovednici su radikalnih umetničkih stavova
i iskaza, naglašeno subjektivnih i stvarnosno referencijalnih. U redovima
umetnika nesumnjivo vlada medijsko-poetsko-konceptualni pluralizam. Takođe,
većina ima iskustva i reference na međunarodnoj likovnoj sceni. URBANO: REMONT nastavlja tamo
negde gde se tokom devedesetih zaustavio SKC, pa zatim prvobitni REX u
Jevrejskoj ulici, ili projekti kakvi su bili Led art ili Urbazona. Problem
diskontinuiteta jeste jedna od najštetnijih pojava ovdašnje likovne i
kulturne scene, a što je posebno izraženo u domenu neoavangardnih
pokreta u drugoj polovini veka. Događaji se zaboravljaju, institucije se
stvaraju i nestaju ili drastično menjaju svoje orijentacije, stvaraoci
odlaze i za njima se zameću tragovi. Sve ono što se može označiti kao
"umetnost druge linije", neoavangarda u krajnjoj liniji, urbani
senzibilitet, na ovim prostorima funkcioniše kao reka ponornica, budući
da prvo strada prilikom svake društveno-političke promene. Namera
REMONTA jeste da konstruktivno deluje na izrovanoj i drastično izmenjenoj
teritoriji savremenog urbanog bića Beograda, te da na jednom mestu sakupi
krhotine neoavangardističkog, alternativnog, supkulturnog ali i elitističkog
duha. U procesu kulturnog remapiranja,
koje traje svih ovih godina društvene tranzicije, u Staklencu, dakle,
usred butika i raznorodnih poslovnih prostora, locirala se jedna sasvim
ozbiljna i koncepcijski jasno profilisana kulturna institucija žestoke
programske dinamike koja potencijalno jeste beogradski centar savremene
(tačnije recentne i aktuelne) umetnosti neophodan svakoj metropoli. U
jednoj futurističkoj viziji gde bi na mestu privremenog objekta kakav je
Staklenac bilo izgrađeno arhitektonski smelo, reprezentativno high-tech
zdanje sa funkcijom Muzeja savremene umetnosti, REMONT bi svakako ostao
zabeležen kao pionir takve ideje. Našoj kulturi je potreban REMONT. A
vreme će pokazati da li je REMONT moguć. Danijela Purešević
|