In memoriam
Jelena Šantić
Draga moja Jelena, više
ništa nije kao pre. Neumitnost tvog odlaska obznanjuje se u bolu.
Njegovom oštricom pokušavam da razrežem listove napisane knjige zajedničkih
uspomena, tomove sećanja na tvoj život, kome je ime Hrabrost, a prezime
Igra, život protekao u znaku građanske vrline, ako pod vrlinom
podrazumevamo razum, pretočen u energiju i prenebregnemo činjenicu da si
po majci Tatjani plemićkog porekla. Mila moja, razum je etička
kategorija, to nam je na tvom primeru postalo jasno u ovim turbonerazumnim
vremenima. Bol fokusira osećanja u uspomene, ali se plaši reči, koje
napisane ili izgovorene, svejedno, gube od svoje autentičnosti, prete da
se ritualizuju i skamene u nekrolog. Zato mi oprosti na rečima, koje su
pune Tebe, pa ipak namenjene drugim. Vadim ih uz napor iz cisterne koja
sakuplja kišu vremena: vreme našeg srećnog detinjstva i prve mladosti,
vreme tvoje umetničke zrelosti i vreme borbe i bolesti. Sa osam i po
godina već si ličila na rusku kneginjicu: tananog vrata, puna gracije,
gospodskih manira. Istovremeno si bila drsko, bez klake na jeziku vračarsko
derište. I sve su devojčice, bez ostatka, u omiljenim "Miss"
igrama uvek Tebe proglašavale za najlepšu. Naši su se životni putevi
ponovo ukrstili u doba zrelosti. Ti si se opraštala od klasičnog baleta
igrajući u "Per Gintu", a ja sam, sticajem okolnosti, tek započinjala
da režiram u Jugoslaviji, onoj našoj, koju su, nažalost, ubili
pripadnici naše generacije, deca ustaša, četnika i partizana.
"Nastasja Filipovna" je označila početak našeg zrelog
posestrimstva. Mnogo smo se volele i učile jedna od druge. Duboko
prijateljstvo ima dve pretpostavke, emotivnu vezanost ali i obostranu
korist od razmene duhovnih dobara, samo što si Ti bila hrabrija od mene i
beskompromisnija. A onda je naišlo vreme bolesti. Svi smo se razboleli,
neko od straha, neko od mržnje, neko od amorala. Zastrašujuća je
pomisao da su bolesnici mržnje i nemorala rezistentniji od nas na telesne
bolesti. Draga Kneginjo Hovanska, hrabrost i etika pobedile su bolest,
koja te je nama oduzela. Plemstvo obavezuje, plemstvo duha. To znaju oni
koji će u mislima i dalje živeti sa Tobom: Irinica i Irina, Jelena i
Ivana, rođaci i mnogobrojni prijatelji, srpske izbeglice iz Zapadne i
Istočne Slavonije, grupa 484, politički istomišljenici, mnogobrojni
prijatelji i poštovaoci tvog humanitarnog i politički prosvetiteljskog
rada širom Evrope, čitaoci jedne već objavljene i druge tek završene
knjige, Tvoje pozorišne kolege i saborci iz neregistrovane partije otpora
i nade.
Svetli nam i dalje u tami!
Mira Erceg
