Makedonija - Bugarska
Novo zatezanje
Po�eli su i protesti � prvi pred ambasadom
Bugarske u Skoplju, a drugi pred ambasadom Makedonije u Sofiji
Samo godinu dana
nakon potpisivanja dogovora o saradnji Makedonije i Bugarske, odnosi dve
zemlje opet su se zaglibili na pitanju prava Makedonaca u Bugarskoj. Pro�le
godine su bez sumnje obe strane napravile ustupak oko pitanja na kojim �e
jezicima ovaj sporazum biti potpisan; kompromis je glasio: "Na
ustavom utvr�enom zvani�nom jeziku Makedonije i na ustavom utvr�enom
zvani�nom jeziku Bugarske."
Ova se formulacija mnogima u Makedoniji nije dopala.
Lider opozicionog Socijaldemokratskog saveza Makedonije Branko
Crvenkovski je tada rekao da se ovim dogovorom makedonski jezik svodi na
"ustavnu kategoriju", ali je biv�i �ef makedonske diplomatije
Ljubomir Fr�kovski potvrdio da je pre nekoliko godina i sam Crvenkovski
bio spreman na ovakav kompromis, ali da to nije dozvolio tada�nji
predsednik Gligorov.
Probleme, me�utim, ovog puta nisu stvorili politi�ari ve� sudije
bugarskog ustavnog suda, koje su po�etkom marta zabranile delovanje
partije Makedonaca u Bugarskoj - Omo ilinden-pirin. Ne �ele�i da
komentari�e odluke ustavnog suda druge dr�ave, predsednik Makedonije
Boris Trajkovski je izjavio da je to pravno a ne politi�ko pitanje, ali
je ipak izrazio �aljenje zbog ove odluke.
Opozicioni Socijaldemokratski savez Makedonije je u Sobranju podneo
predlog deklaracije o za�titi prava �lanova Omo ilinden-pirin-a, koju su
usvojile sve poslani�ke grupe. To je bugarska strana protuma�ila kao me�anje
u unutra�nje stvari jedne suverene zemlje.
Zatim su po�eli protesti. Prvi, pred ambasadom Bugarske u Skoplju, a
drugi pred ambasadom Makedonije u Sofiji. Na prvom se moglo �uti
"Bugari-Tatari", a na drugom se moglo pro�itati
"Nezahvalni ste, dakle ipak ste Bugari". Arben D�aferi, lider
demokratske partije Albanaca u Makedoniji, koja je u vladaju�oj
koaliciji, izjavio je da se dizanjem "graje" ni�ta ne posti�e
i da u Makedoniji postoje snage �iji je cilj pogor�avanje odnosa sa svim
susedima, osim sa Jugoslavijom. On je dodao i da su u sve ovo ume�ani i
prsti KOS-a.
Bugarske partije su skoro jednoglasno podr�ale odluku o zabrani Omo
ilinden-pirin-a. Jedino je bugarski Helsin�ki komitet za ljudska prava
reagovao, tvrde�i da je odluka bugarskog ustavnog suda u suprotnosti sa
me�unarodnim konvencijama o pravima manjina.
Partija Omo ilinden-pirin, koja okuplja Makedonce u Bugarskoj i koja je
na lokalnim izborima u Bugarskoj ve� dobila predstavnike u nekoliko
bugarskih op�tina, najavila je da �e svoja prava tra�iti pred sudom u
Strazburu.
Broj Makedonaca u Bugarskoj na popisima posle Drugog svetskog rata se
kretao izme�u 150.000-200.000, a sada se samo 7500 ljudi deklari�e kao
Makedonci.
V.Z.
