Svet |
Vreme broj 482, 1. april 2000. |
Slovenija, humor i diplomatija Kombi se vraća kući Posle više od dve godine otkako je hrvatska policija
uzaptila slovenački špijunski kombi sa dvojicom obaveštajaca, Stipe
Mesić je obavestio Milana Kučana da će vozilo uskoro biti vraćeno "Očekivali
smo, poštovani gospodine predsedniče, da ćete u Sloveniju doputovati
kombijem a odvesti se audijem, koji je, naravno, u Milanovoj garaži!"
Tim rečima je glumac Boris Kobal pozdravio Stipu Mesića u prepunoj sali
“Pozorišta lutaka”, gde je predsednik Hrvatske gostovao tokom
kombinovane privatno-zvanične posete Ljubljani. Bio je to politički
kabare, hepening koji u rečenom pozorištu redovno organizuje Ciril Ribičič.
Kobalov cinizam odnosio se na pogranični incident sa “zalutalim”
slovenačkim špijunskim kombijem u Hrvatskoj, ali i na najnoviju domaću
aferu - nestanak službenog audija potpredsednika vlade i šefa
koalicionog LDS-a Marjana Podobnika. Skandal oko ukradenih kola dobio je na težini kada je Podobnik optužio
predsednika Slovenije Milana Kučana da su ljudi iz njegovog štaba učestvovali
u “zaveri” kradje automobila. Kobalu je to bio dovoljan povod da
zaplet oko audija upotrebi u par glosa; izmedju ostalog, upitao je Mesića
zna li šta o tome, a onda brzo sam odgovorio da se radi o onom
"političaru kome drpe kola, dok je na tudjoj ženi". U tom
monologu jednog od najboljih slovenačkih komičara potkralo se i nekoliko
drugih izraza; izmedju ostalog, upitao je iznenadjenog Mesića kako se u
Hrvatskoj kaže "pička" (Mesić: "Uglavnom prešućujemo!")
na šta je sam odgovorio da se to u Sloveniji kaže "Koalicija
Slovenija" (nova tvorevina tri najveće desničarske stranke koju
vode Janša, Peterle i Podobnik, koja upravo radi na krizi Drnovšekove
vlade). Bilo je tu još sličnih izjava na aktuelne desničarske prvake, a na
kraju je Mesića upitao kako se u Hrvatskoj kaže Mesić? Mesić je,
zbunjen, zaustio da odgovori, a Kobal je odgovorio: “Kod nas se kaže
– Bronhi, lakše se diše!" I potegao iz džepa kesicu pomenutih
bonbona. Mesić ju je prihvatio, zacenivši se od smeha. Bio je to povod za nove reakcije desnice, koja je na čelu sa Janšom i
Peterleom krenula u harangu na glumca Borisa Kobala, inače direktora
Ljubljanske drame. Oglasila se i Katolička crkva, uvredjena što je Kobal
slovenačkog nadbiskupa Rodea - parafrazirajući neke Rodeove izjave oko
crkve - nazvao "nemačkim ovčarom". Napadi su krenuli i na
Cirila Ribičiča, koji tvrdi da pojma nije imao šta će biti sadržaj
Kobalove satire; što Ribičiču nije smetalo da ustane u odbranu glumca
jer tako "brani pravo na smeh”. Svejedno, Kobala nije odbranio.
Desničari su uspeli da ga isteraju iz pozorišta. DIPLOMATSKI INCIDENT: Incident u koji su na nesvakidašnji način uključeni
i predsednik Hrvatske Mesić i predsednik Slovenije Kučan, koji je sedeo
u publici (a koga Kobal takodje nije poštedeo), podgrejao je rasprave o
političkoj kulturi i granicama humora. "Mogu da razumem da je
predsednik u odabranom društvu uživao u ‘obradjivanju’ klasnog
neprijatelja i bez sumnje iskoristio pravo na smeh, ali meni i drugim
pravim demokratama posle toga još dugo neće biti do smeha",
kritikovao je Kučana šef demohrišćana Lojze Peterle. Ciril Ribičič je uzvratio istom merom, nazivajući samozvane
demokrate licemerima, pošto su oni pre nekoliko godina štampali plakate
na kojima su svoje protivnike karikirali pored Čaušeskua, Staljina i
drugih diktatora. Većina komentatora je ovo unakrsno verbalno
prepucavanje uzela kao dokaz da je nivo opšte kulture u Sloveniji nizak. Koliko je u Sloveniji ceo zaplet imao i još uvek ima negativne odjeke,
toliko je na spoljnopolitičkom planu doneo dobroga. Odnosi izmedju zvanične
Ljubljane i Zagreba nikad nisu bili bolji. Stipe Mesić je po povratku u
Zagreb pozvao telefonom svog domaćina Milana Kučana kako bi mu saopštio
da će slovenački špijunski kombi, kamen brojnih diplomatskih spoticanja
od 1998. godine naovamo, uskoro biti vraćen Sloveniji. I od Slovenije se
očekuje da učini gest dobre volje - tako je bar procurelo sa hrvatske
strane – što će reći da skloni vojsku sa spornog Trdinovog vrha
odnosno brežuljka Svete gere, na kome je smeštena kasarna i obaveštajni
punkt, baš na nerazrešenom delu slovenačko-hrvatske medje. Sporni kombi je zaplenjen pre nešto više od dve godine, početkom
1998, kada su hrvatski policajci oko deset metara unutar svoje teritorije
ulovili dva oficira slovenačke vojne obaveštajne službe u sumnjivom
vozilu. Predstavnici zakona uredno su pohapsili nezvane goste i priveli ih
sudiji za prekršaje. Uhvaćeni slovenački špijuni pravdali su se da su
promašili slovenačko-hrvatsku granicu i u posebnom vozilu, specijalno
opremljenom za elektronsko izvidjanje, sasvim nepredvidjeno ušetali u
ruke iznenadjene hrvatske patrole. Obaveštajci su ubrzo deportovani u
domovinu, dok je skupoceni kombi, koji prema nekim podacima košta milion,
odnosno čak deset miliona maraka, ostao na hrvatskoj strani. Zvanična Ljubljana potrošila je nedelju dana pokušavajući da
prikrije incident. I sve bi bilo lepo i gotovo zataškano da Janši odani
oficiri slovenačke vojske nisu pustili u promet poverljivu informaciju o
celom poduhvatu. Iako nepotvrdjena, teorija o namernom slovenačkom kiksu,
kako bi se Hrvatskoj na zaobilazan način doturila špijunska oprema i
vozilo koje zbog embarga na promet oružja nije mogla da kupi redovnim
putem, unekoliko objašnjava neverovatnu hrvatsku uzdržanost u medijskoj
eksploataciji pomenute špijunske afere. Konačno, u slovenačkom parlamentu je pokrenuta i istraga koja do
danas nije dala odgovor na pitanje da li se radilo o javašluku, odnosno
dogovorenom incidentu - pošto su Amerikanci zabranili prodaju pomenutog
vozila hrvatskoj vojsci - ili je ipak u pitanju aljkavost. SUKOB OBAVEŠTAJACA: Najzanimljiva teorija jeste da se nije radilo ni o
kakvom "doturanju" opreme Hrvatima već o nešto drugačijem
vidu slovenačke pomoći Zagrebu. Hrvatskoj je, naime, posle reintegracije
Podunavlja hitno bila potrebna savremena elektronska oprema, s kojom bi s
ove strane Dunava bez po muke presretala obaveštajce jugoslovenske vojne
obaveštajne službe. Medjutim, kako Hrvatska nije član Partnerstva za
mir, velike sile nisu dale odobrenje da Tudjmanova administracija nabavi
preko potrebnu opremu. A onda je, gle čuda, nasušna aparatura prosto
"pobegla" susedima; prema toj verziji, na Balkanu se odvija
svojevrstan nemačko-američki špijunski rat, u kome su i Slovenci i
Hrvati nešto poput statista. Znalo se, naime, da su Nemci prodali opremu za komunikacije hrvatskoj
vojsci. Istovremeno su, medjutim, prodali špijunske kombije i što je još
važnije - šifre - slovenačkim obaveštajcima. Cilj ove trgovine je bio
jasan - mi vama opremu, vi nama podatke. Nemačka je bez obzira na strateško
partnerstvo sa Hrvatskom, htela da bude dobro obaveštena šta Hrvatska
radi i priprema. I tu je došlo do sukoba interesa, pošto Hrvatsku
pokrivaju i SAD, ponajviše uz pomoć špijunskih AWACS-a. Nemačka koja u
vazduhu nad Hrvatskom nema sličnih letilica zavisila je od slovenačkih
informacija sa terena. A onda su SAD saznale da Nemačka na svoju ruku, uz
pomoć saveznika iz Slovenije, prikuplja podatke o susedu. I usledila je
munjevita reakcija - poverljiva informacija i maršruta slovenačkih špijuna
dojavljena je hrvatskim obaveštajcima. Ubrzo se ispostavilo da su trapavi
slovenački špijuni tokom zadatka (delimično zbog krivudavog puta i još
uvek neodredjene medjudržavne granice) zalutali na deo teritorije koja se
smatra delom Hrvatske. I kombi je promenio gazdu. Bilo kako bilo, desilo se očekivano: dvojica nespretnih obaveštajaca
izbačena su sa posla odlukom disciplinske komisije vlade, kombi se vraća
kući, a Drnovšekova komisija (osnovana da istraži “slučaj kombi”)
nije otkrila ništa. Svetlana Vasović-Mekina |