Gr�ki izbori
Internet kampanja
Gr�ka politi�ka scena je uspela za samo sedam
godina da se preseli s masovnih skupova pod balkonima harizmati�nih
lidera na windowse i internet sajtove
"Naj�udniji
izbori od 1974", smatraju neki gr�ki analiti�ari, uz konstataciju
da se od prevremenih op�tih izbora zakazanih za 9. april ne o�ekuje �
ni�ta, nezavisno od toga ko �e pobediti: vladaju�i Svegr�ki
socijalisti�ki pokret (PASOK) reformiste Kostasa Simitisa ili opoziciona
Nova demokratija (ND) Kostasa Karamanlisa, koju po poslednjim sonda�ama
jedva jedan procenat glasova deli od PASOK-a.
Gr�ka je od prethodnih izbora 1996. definitivno iskora�ila iz starih
politi�kih podela i krenula ka globalizaciji i � svemo�i berze. Budu�nost
dr�ave i dru�tva je na �vrstom kursu u velikoj meri definisanom
evropskim i prekookeanskim partnerstvima, bilo da se radi o ekonomiji i o�ekivanom
prijemu u Evropsku monetarnu uniju 2001, uz odricanje od nacionalnog
simbola drahme, ili o spoljnoj politici i odbrani, tehnologiji i
obrazovanju.
Ponovni izbor Simitisa zna�i�e samo nastavak iste politike, za �ta
je nekoliko meseci pre roka tra�io novi mandat na talasu pozitivnih
performansi, ali ni Karamanlis ne bi imao mnogo vi�e manevarskog
prostora. Pitanje je samo da li bi tradicionalna konzervativna stranka
izbledelog profila i desetkovane kadrovske osnove imala snage i ume�a da
nastavi neoliberalnu politiku dobro me�unarodno umre�enog i hvaljenog
(nekada) socijalisti�kog PASOK-a � ma kako to paradoksalno zvu�alo.
PODELA: Nova linija podele ide kroz postoje�e stranke, dele�i i
njihove glasa�e i Gr�ku nadvoje: na one koji zahvaljuju�i polo�aju,
obrazovanju i kapitalu u�estvuje u novom optimizmu rastere�enom balasta
ideologija � osim ideologije kapitala; i na one �ije startne pozicije
nisu omogu�ile uklju�ivanje u trku �iji ih ritam baca sve dalje na
marginu. Njih ne izra�ava ni PASOK ni ND, ali ni anahrone, vi�e leve ili
populisti�ke stranke koje osim negiranja i katastrofi�nih "proro�anstava"
jo� nisu artikulisale politi�ki i programski odgovor globalizaciji.
I upravo zato Simitis u izgradnji "sna�ne Gr�ke" posebnu pa�nju
poklanja socijalnim pitanjima, ali dok reforme ne urode plodom � ako
urode � "mi� beli" za mnoge stanuje u ulici Sofokleus, u
zgradi Atinske berze �iji je indeks za Simitisove vladavine u�etvorostru�en.
Dok se sprovode radikalne reforme koje najvi�e poga�aju one koji �ive
od plata i penzija, berza, kao mehanizam anegdotski progla�enog
"narodnog kapitalizma" za "instant boga�enje" �
kupovinu socijalnog mira, nedavno se sna�no zaljuljala ugro�avaju�i
izborne perspektive PASOK-a, ali je brzo stabilizovana po cenu od oko 100
milijardi drahmi (oko 295 miliona dolara) koje su dr�avne firme bacile na
tr�i�te samo u jednom danu...
Gr�ka politi�ka scena je, ukratko, uspela za samo sedam godina �
ili u poslednja tri izborna odmeravanja � da se preseli s masovnih
skupova pod balkonima harizmati�nih lidera na windowse i internet
sajtove, pro�av�i u me�uvremenu i jednokratnu fazu obele�enu
televizijom i le�karenjem po kau�ima � u svakom slu�aju "politi�kim
neu�estvovanjem" glasa�a tradicionalnim izlascima na ulice i
mitinge.
Ujesen 1993. na politi�koj sceni su bila aktivna sva tri harizmati�na
lidera iz posthuntisti�kog perioda u Gr�koj, ne slu�ajno nazvani
"dinosaurusima", a raspolo�enje bira�a, uprkos rastu�oj
nezainteresovanosti, jo� je u velikoj meri bilo obele�eno levo/desnom
podelom nasle�enom iz gra�anskog rata zavr�enog jo� 1949. �ef ND-a
Konstantin Micotakis je 1993. zbog krize svoje vlade bio prinu�en da
preda vlast osniva�u PASOK-a Andreasu Papandreuu, politi�ki
rehabilitovanom posle niza skandaloznih optu�bi s kraja 80-ih, a sve pod
budnim okom predsednika Republike i "oca demokratije" u Gr�koj
Konstantina Karamanlisa � strica sada�njeg lidera ND-a.
Na tako�e prevremenim izborima septembra 1996. po�ela je katarza �
Karamanlis se u dubokoj starosti ve� bio povukao iz politike, Papandreu
preminuo, a reformista srednje generacije Simitis se odmeravao sa ne�to
mla�im, politi�ki tankim Miltijadisom Evertom... Bilo je jasno da dolaze
nova vremena: politi�ari su se razmestili po TV kanalima, a glasa�i po
foteljama i pratili prvi TV-duel odr�an po propozicijama "ameri�kog
modela".
Predizborna kampanja bila je neuobi�ajeno mirna � izostala su tzv.
nacionalna pitanja koja su u prethodnom periodu dominirala politi�kom
scenom: sporovi sa Makedonijom, Bugarskom, Albanijom i, naravno, Turskom,
a rasprava se vodila oko poljoprivrede, ekonomije i socijalnih pitanja.
Ove godine se o tim pitanjima, u stvari, i ne raspravlja, jer ND, iako
poku�ava da promovi�e "humaniji" imid� obra�anja gra�aninu
i nu�enja po mnogima neosnovanih re�enja za njegove probleme, ne
osporava vladin kurs niti nudi relevantne protivpredloge.
BEZ PLAKATA: Politi�ari obilaze provinciju, ali izbornih plakata
gotovo da nema, jer su se to dogovorili iz ekolo�kih i finansijskih
razloga, dok se mediji � ali i mnogi od u�esnika kampanje �
iscrpljuju u raspravama o proceduralnim pitanjima promocije. I po hitnom
postupku ure�uju svoje sajtove � kako ko ume.
Najbolje ocene medija dobio je ministar inostranih poslova Jorgos
Papandreu, �iji je sajt "najbolji, najbr�i, najinformativniji, sa
najboljim linkovima", sa njegovim ministarskim aktivnostima ali i
bibliografijom i karikaturama i sa diskretnom fotografijom u gornjem levom
uglu. Svoje krupne slike nasred ekrana stavili su drugi koji s tim medijem
imaju manje iskustva, pristupaju�i mu kao �to su se, do ju�e, odnosili
prema plakatu. Neki drugi su na svoje "stranice" stavili samo
kratku biografiju, kod nekih �ak ni njihovo osoblje ne zna da li imaju
sajt.
Elektronska propaganda je postala tim bitnija �to Gr�ka brzo ide ka
redovnom pristupu vi�e od deset odsto svojih gra�ana internetu �
milion registrovanih korisnika je na pragu, a samo je oko godinu dana deli
od trenutka kada �e sa svetskom mre�om biti povezane sve srednje �kole,
a svi u�enici � sutra�nji glasa�i � biti obu�eni za upotrebu
kompjutera, �to ve�ina ve� sada jeste.
Sonja Seizova
