Grčki izbori
Internet kampanja
Grčka politička scena je uspela za samo sedam
godina da se preseli s masovnih skupova pod balkonima harizmatičnih
lidera na windowse i internet sajtove
"Najčudniji
izbori od 1974", smatraju neki grčki analitičari, uz konstataciju
da se od prevremenih opštih izbora zakazanih za 9. april ne očekuje –
ništa, nezavisno od toga ko će pobediti: vladajući Svegrčki
socijalistički pokret (PASOK) reformiste Kostasa Simitisa ili opoziciona
Nova demokratija (ND) Kostasa Karamanlisa, koju po poslednjim sondažama
jedva jedan procenat glasova deli od PASOK-a.
Grčka je od prethodnih izbora 1996. definitivno iskoračila iz starih
političkih podela i krenula ka globalizaciji i – svemoći berze. Budućnost
države i društva je na čvrstom kursu u velikoj meri definisanom
evropskim i prekookeanskim partnerstvima, bilo da se radi o ekonomiji i očekivanom
prijemu u Evropsku monetarnu uniju 2001, uz odricanje od nacionalnog
simbola drahme, ili o spoljnoj politici i odbrani, tehnologiji i
obrazovanju.
Ponovni izbor Simitisa značiće samo nastavak iste politike, za šta
je nekoliko meseci pre roka tražio novi mandat na talasu pozitivnih
performansi, ali ni Karamanlis ne bi imao mnogo više manevarskog
prostora. Pitanje je samo da li bi tradicionalna konzervativna stranka
izbledelog profila i desetkovane kadrovske osnove imala snage i umeća da
nastavi neoliberalnu politiku dobro međunarodno umreženog i hvaljenog
(nekada) socijalističkog PASOK-a – ma kako to paradoksalno zvučalo.
PODELA: Nova linija podele ide kroz postojeće stranke, deleći i
njihove glasače i Grčku nadvoje: na one koji zahvaljujući položaju,
obrazovanju i kapitalu učestvuje u novom optimizmu rasterećenom balasta
ideologija – osim ideologije kapitala; i na one čije startne pozicije
nisu omogućile uključivanje u trku čiji ih ritam baca sve dalje na
marginu. Njih ne izražava ni PASOK ni ND, ali ni anahrone, više leve ili
populističke stranke koje osim negiranja i katastrofičnih "proročanstava"
još nisu artikulisale politički i programski odgovor globalizaciji.
I upravo zato Simitis u izgradnji "snažne Grčke" posebnu pažnju
poklanja socijalnim pitanjima, ali dok reforme ne urode plodom – ako
urode – "miš beli" za mnoge stanuje u ulici Sofokleus, u
zgradi Atinske berze čiji je indeks za Simitisove vladavine učetvorostručen.
Dok se sprovode radikalne reforme koje najviše pogađaju one koji žive
od plata i penzija, berza, kao mehanizam anegdotski proglašenog
"narodnog kapitalizma" za "instant bogaćenje" –
kupovinu socijalnog mira, nedavno se snažno zaljuljala ugrožavajući
izborne perspektive PASOK-a, ali je brzo stabilizovana po cenu od oko 100
milijardi drahmi (oko 295 miliona dolara) koje su državne firme bacile na
tržište samo u jednom danu...
Grčka politička scena je, ukratko, uspela za samo sedam godina –
ili u poslednja tri izborna odmeravanja – da se preseli s masovnih
skupova pod balkonima harizmatičnih lidera na windowse i internet
sajtove, prošavši u međuvremenu i jednokratnu fazu obeleženu
televizijom i leškarenjem po kaučima – u svakom slučaju "političkim
neučestvovanjem" glasača tradicionalnim izlascima na ulice i
mitinge.
Ujesen 1993. na političkoj sceni su bila aktivna sva tri harizmatična
lidera iz posthuntističkog perioda u Grčkoj, ne slučajno nazvani
"dinosaurusima", a raspoloženje birača, uprkos rastućoj
nezainteresovanosti, još je u velikoj meri bilo obeleženo levo/desnom
podelom nasleđenom iz građanskog rata završenog još 1949. Šef ND-a
Konstantin Micotakis je 1993. zbog krize svoje vlade bio prinuđen da
preda vlast osnivaču PASOK-a Andreasu Papandreuu, politički
rehabilitovanom posle niza skandaloznih optužbi s kraja 80-ih, a sve pod
budnim okom predsednika Republike i "oca demokratije" u Grčkoj
Konstantina Karamanlisa – strica sadašnjeg lidera ND-a.
Na takođe prevremenim izborima septembra 1996. počela je katarza –
Karamanlis se u dubokoj starosti već bio povukao iz politike, Papandreu
preminuo, a reformista srednje generacije Simitis se odmeravao sa nešto
mlađim, politički tankim Miltijadisom Evertom... Bilo je jasno da dolaze
nova vremena: političari su se razmestili po TV kanalima, a glasači po
foteljama i pratili prvi TV-duel održan po propozicijama "američkog
modela".
Predizborna kampanja bila je neuobičajeno mirna – izostala su tzv.
nacionalna pitanja koja su u prethodnom periodu dominirala političkom
scenom: sporovi sa Makedonijom, Bugarskom, Albanijom i, naravno, Turskom,
a rasprava se vodila oko poljoprivrede, ekonomije i socijalnih pitanja.
Ove godine se o tim pitanjima, u stvari, i ne raspravlja, jer ND, iako
pokušava da promoviše "humaniji" imidž obraćanja građaninu
i nuđenja po mnogima neosnovanih rešenja za njegove probleme, ne
osporava vladin kurs niti nudi relevantne protivpredloge.
BEZ PLAKATA: Političari obilaze provinciju, ali izbornih plakata
gotovo da nema, jer su se to dogovorili iz ekoloških i finansijskih
razloga, dok se mediji – ali i mnogi od učesnika kampanje –
iscrpljuju u raspravama o proceduralnim pitanjima promocije. I po hitnom
postupku uređuju svoje sajtove – kako ko ume.
Najbolje ocene medija dobio je ministar inostranih poslova Jorgos
Papandreu, čiji je sajt "najbolji, najbrži, najinformativniji, sa
najboljim linkovima", sa njegovim ministarskim aktivnostima ali i
bibliografijom i karikaturama i sa diskretnom fotografijom u gornjem levom
uglu. Svoje krupne slike nasred ekrana stavili su drugi koji s tim medijem
imaju manje iskustva, pristupajući mu kao što su se, do juče, odnosili
prema plakatu. Neki drugi su na svoje "stranice" stavili samo
kratku biografiju, kod nekih čak ni njihovo osoblje ne zna da li imaju
sajt.
Elektronska propaganda je postala tim bitnija što Grčka brzo ide ka
redovnom pristupu više od deset odsto svojih građana internetu –
milion registrovanih korisnika je na pragu, a samo je oko godinu dana deli
od trenutka kada će sa svetskom mrežom biti povezane sve srednje škole,
a svi učenici – sutrašnji glasači – biti obučeni za upotrebu
kompjutera, što većina već sada jeste.
Sonja Seizova
