�ta opozicija treba da radi
Izmena uloga kao cilj
Recepti su poznati � izbori i zajedni�ki nastup opozicije, uporno i kreativno komuniciranje sa javnim mnjenjem, garantovanje �lanovima i simpatizerima SPS-a i ostalih stranaka, koje bi trebalo da se pretvore u opoziciju, samo politi�kog poraza
1. Opozicija u Srbiji je o�ajna. Relativno. Uslovi u
kojima �ivimo i vlast koja nam te uslove name�e i ne ostavljaju mnogo
prostora za organizovano i produktivno delovanje opozicije. Dovoljno je re�i
da su komunikacioni kanali opozicije prema javnosti prese�eni ili preuski.
2. Vlast u Srbiji je o�ajna. Apsolutno. Kako god da se vrednuju njeni rezultati, oni su pora�avaju�i. Spisak onoga �to nemamo, a moglo je i moralo je da imamo, jeste podu�i: budu�nost, sigurnost, demokratiju, zastavu, grb, jasne granice, dr�avne praznike, penzije, plate, efikasno �kolovanje, po�teno i kvalitetno zdravstvo, veselu omladinu, paso�, zeleni karton, policiju koja nas �titi od bahatih i reguli�e saobra�aj, informisanje, pune hotele gostiju, prijatelje, posao, stabilan dinar... Vlast je za sve to odgovorna. Rezultati bi bili tragi�ni da nam to nije postalo uobi�ajeno. Ovako su sramotni.
3. Oligarhija kojoj je vlast podre�ena je zadovoljna. Vladaju�e strukture, partije i organi su ispunili cilj. Zadovoljili su oligarhiju, koja nekad jeste, nekada i nije na prepoznatljivoj administrativnoj poziciji. Ovla��enja se, izgleda, dele i oduzimaju li�nostima a ne funkcijama. Nu�nost promena ovakvog stanja se sudara sa odnosom snaga. Oligarhija ima mo�ne medije, represivnu silu, centralnu banku, administraciju na vlasti, sudove, siled�ije i poslovne aran�mane. Opozicija ima nezadovoljstvo naroda, probleme s finansiranjem stranaka, probleme sa sopstvenim pre�ivljavanjem, ne�to lokalne vlasti, ne�to medija slabijeg dometa i, verovatno, po kog hiberniranog oligarhijskog �inovnika koji je tu da pomogne raskole u ionako sujetama i interesima optere�ene unutaropozicione odnose.
4. Narod je zbunjen. Shvatio je da ga ne�to nesnosno �ulja. Vladaju�i potporni zidi� oligarhije, uprkos mo�noj medijskoj podr�ci, uprkos strahu jednih i tradicionalnom ne gledanju u zube vlasti drugih, sistematski gubi popularnost. U tom gubitni�kom trendu jedino �to uspeva da uradi jeste da o opziciji �iri la�i, poluistine, pa i istine koje je ne preporu�uju bira�ima. Idealan scenario promena podrazumeva izbornu pobedu opozicije i izborni poraz SPS-a, i na taj na�in stvaranje krhke vlasti koja bi trebalo da menja sistem a ne da preuzima uloge koje su postojale. U idealnom scenariju nestaje oligarhija. I to je dovoljno. Za nas, za dr�avu nije va�no da li �e njeni glavni protagonisti u penziju, na Zapad, na Istok, na Daleki istok ili u skrivenu vikendicu. Detalj da to nije mogu�e, da nije mogu�e tek tako ili da je te�ko mogu�e ne osloba�a nikoga odgovornosti da tome te�i. Ni detalj da to, mo�da, nije ideja me�unarodne zajednice nas ovde ne obavezuje. Malo je dokaza da je ona sposobna za ne�to drugo osim za administriranje i birokratiju. Najbolje bi bilo da nas se nikada nisu setili � i to je zadatak budu�e vlasti, da postanemo neprimetni deo a ne nezaobilazna zanimacija me�unarodne zajednice.
5. Kona�no, za mirnu izmenu uloga opozicije i vlasti, recepti su manje-vi�e poznati � izbori i zajedni�ki nastup opozicije, uporno i kreativno stvaranje kanala komuniciranja sa javnim mnjenjem, garantovanje �lanovima i simpatizerima SPS-a i ostalih stranaka, koje bi trebalo da se pretvore u opoziciju, samo politi�kog poraza kao i mogu�nosti da ponovo poku�aju da osvoje vlast u budu�nosti, ako im bude do toga. Ovo, naravno, podrazumeva i retoriku bez la�nih obe�anja, koja otvara nadu da idemo ka rekonstrukciji dr�ave, koja ne�e biti partijska ili re�imska, i koja ne�e zavisiti od volje, nesposobnosti ili slabosti jedne grupe ljudi ili jednog �oveka. Trebalo bi, ipak, dodati jo� ne�to � nu�no je strpljenje. Vlast se retko prepu�ta bez otpora. Ova vlast pogotovu. Zato cilj da, umesto re�ima i teritorija koje on kontroli�e i rasipa, ponovo stvorimo dr�avu u kojoj �emo se ose�ati dobro i kojoj �emo znati granice, simbole i koji su i za�to su va�ni neki datumi, ne sme da bude oro�en. I ma koliko nas nekontrolisani razvoj bude udaljavao od te ideje, ona ne sme da bude zamenjena ili zaboravljena.
Sr�an Bogosavljevi�
Televizija Politika je pre dve nedelje izazvala do
tog trenutka nevi�eni skandal u filmskoj industriji prikazivanjem
"Matriksa" pre bioskopske premijere, no ubrzo je prevazi�la
samu sebe. Za 14. april Politika je najavila fantasti�an filmski maraton,
sve hit do hita, te pozvala svoje gledaoce, uop�te gra�ane Beograda, da
ostanu kod ku�e "kraj malih ekrana". Za to vreme, slu�ajno, na
Trgu republike �e se odr�avati miting opozicionih partija. O tome za
"Vreme" govori Dejan Vra�eli�, direktor distributerske ku�e
Vans.
